Narodna skupština

СТРАНА 1112 НАРОДНА

народне и државне, тако н за општинске н сеоске. Госнодо, лн не треба тако далеко да ндемо и да тражнмо оно гат< ннје народу мпло за сада. Нама је потребно да наше шум> очувамо, да се не утамањују и упроиашћују, већ да се јоп нове младе подижу. Ми зиамо, да пушка не утамањује шум\ него секнра, дакле, од тога треба да се ћувамо. Као што ј( казао Радисав у кривнчном закону је одрећено шта сме и кад да се лови. Ако хоћемо да дамо нрилпке шумарима, да ноједине грађане киње, а појединпм да гледају кроз прсте, онди можемо усвојитп овај члан. Али ја сам за то да се овај члан нзбрише, јер на нр. курјацн нападну ноћу на стоку н утамавују је и утекну у државну шуму, јер им је то најбоље склонпште, а сељацн не смеју тамо, да их гоне без државног шумара, који може за дуго да не дође, а за то време курјаци могу да начине вслпку штету. Дакле, као што рекох, од лова нема нпкакве штете по шуме, н ја сам с тога, да се овај члан нзбрпше Ранко Тајсић — И пре кад је пројект закона о шумама бно нред Скупштином, ја сам бранио мпшљење, да право на лов нма само онај чпја је земља, нли онај, коме држава одобри на државно добро. Ја мислим, као год што је у нашем закону забрањено, кад један човек нађе челе у туђем грму; да их не сме нз дрвета ваднтн, тако исто кад се зна, да нмање једно принада једном газди, не сме ннко ловнти док му газда не одобри. Један предговорник овде узима за главнн разлог, да не треба такву одредбу у закон уноснти, јер ће нас курјаци појести; ја знам, господо, који год је ловац, он и не иде курјаке да лови, ко пма вајде од курјака могу погинути и 30 људн па опет да му не могу ништа. Ја држим да тај разлог није никако оправдан а с друге стране помнслите само на гатету, коју смо до сад имали од слободна лова. Један газда, а највнше госиода коме се досадило да седи, поведе са собом 15 — 20 нашчадн, прелазн впнограду, пзломн ограде, ниправи крш н лом, па после још сам се тужп, како сељачке вашке нпсу благородне, п како су иоцепале његове керове. Ја држпм, госнодо, кад сељак уме носејати, онда уме се и сачуватн н од оних живогиња, које му штету наносе, уме се сачувати од зечева. Кад би се прорачунало, шта се нам само од беса учпннли људи пнете са дпнамптом за љубав неколпко рпба, што му греба, он дпнамигом сагре 50000 ситннх рпбнца, п од таквог неразумног постуиања, мп смо данас н дошли дотле, да у некнм водама иемамо нн Једне рнбе. Дакле, господо, ја сам потнуно за овај нредлог а мпшљења сам да је овај члан са свнм уместан само нпје обрађен, јер логао бн се мало шире обрадитп, а молпм вас немојге иримити иредлог г. Радисава, он је војник н научио је да лови. Милан Поповић — У овом члану пројекта мннистровог ннје само реч о државнпм шумама, него и о прнватннм, — н овај члан стојн у вези са чл. 83 у коме се каже: одредбе чл. 34, 35 и т. д. важе и за општпнске н приватне шуме, и да онда, то одобрење за лов но општинским сеоским нлп прнватним шумама даваће дотичнн онштин^ки одбор, који ће и таксу за то одређивати, дакле то је јасно да се ови проинси односе на право својние а чл. 16 Устава земаљског велн да је нраво својние неноверљнво, то значи не сме се иреко граница ирелазитн. Представимо сад случај да државна пли опгатннска шума стоји у близнни имања нриватних лица иа којнма је посејана гаеница нлн засађени внногради, нлн другн неки иронзводи, па кад је тако молни вас сме ли један човек, да новеде са собом неколнко ловачких наса и да нрелазн преко тих нмања нрнватннх лнца, — ја мпслпм да то не треба дозволитп. Г. Ранко Тајсић врло је лено навео, какву штету трне сонственнцн пмања од ловљења рпбе п са дннамнтом, тако што дозволнтп т. ј. неограннчену слободу лова, значн да се штеге ие само сонствепици имања преко којп ловцп нрелазе и лов траже него је нггета и отуда, што се сатнре н она животиња, која јога није стнгла и дорасла за употрсбу а то је снтна риба од дннаиита. Са иаведеиих разлога не могу делити мишљење Станка Псгровпћа н Радисава Мнтровнћа, да со усвоји слободпо лов-

., САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ љење да ловн свако где хоће. Свакојако ја држпм-да је пред лог г. мпнистра одиосно лова са свим уместан и трсба га усвојити. (Чује се: да се решп). Потпредседник — Је лп вољна Скуиштнна да се рсшн ? (Јесте). Радисав Митровић— Молим вас, госнодо, радн лпчног обавештења да кажем само две три речи. Г. Ранко Тајснћ казао је да ја тражим слободно ловљење због мене лично. Ја на то имам да одговарам да никада не ловим *нитп сам икада ишао у лов. Према томе навод г. Тајспћа са свнм је неуместан и ја слободно могу рећи да је он у заблудн кад мисли, ако се одобри слободно ловљење да ће ловци газпти гуђе њнве и ломпти ограду. Коста Влајић — Мени сс чини госиодо да је врло умесно оно што рече г. Ранко Тајспћ, да до с%да, докле је било слободно ловљење, ловци су газили вннограде н жига, на да бн тако и у будуће бпло, ако се и даље одобри слободно ловљење. Ја знам један случај да је погинуло једно дете. Ловац га је раиио и после кад се је ноднгла потера за њим он је сгругнуо. Дакле са свим је умесно да остане овај члан као што га г. мннистар и одбор предлаже и никако не треба да с6 м6њс1. Живан Живановић — Господо, лов је задовољство а у .једно и корпст. Задовољство је за онога, којн воли и може да се проведе, а и за онога који ужива у томе да улови живогињу. Онај који хоће да лови треба да илати а тако исто н онај којн хоће да ноједе за један метак зеца треба да плати. Даље, као наставннк извесног предмета могу вам са снгурношћу рећн, да су наше шуме овим општим ловљење нзгубнле ону драж да се впше не внде и ие чују но шумама оие животнње, какве се у иесмама певају. Ја вас могу уверити да у Верлнну где пма преко 1,000.000 отановнпка можете добнти и срнетине и јеленског меса н од днвљег свињчета меса кад год вам се прохге, а откуд тодолазп? Долазн само отуд што су п те божнје животнње стављење под неку заштпгу, иод ионтролу, а прођнте код нас кроз целу Србију не можете вилеги ни срнећег ни јеленског меса. Оснм тога што су чињене злоуиогребе са водама и риболовом бесавесном уиотребом дииамнга и тровањем рпба немилицс, многн су и нлатнли жннотом шго су ушлн у туђа пмања, а овако тога битц неће. Јер кад ко нлити п добпје билет да може да ловп, сваки тиме добпја неко право. Према том ја држим да овај члан треба да остане по предлогу одборском ; а наравно с тим да се доцннје о гоме н опшпрннјп закон донесе. Ђурђе Ђоровић — Ја не могу пристати да овај члан остане, Ово је снецнјално закон о шумама. Ја држим да иема инкаквог оправдања, што се у овом члану говори н о лову н о рекама н о динамиту. Ја држпм да то нема смисла уносити у закон о шумама, за то трсба да се овај члаи избаци. А г. министар нека иоднесе нарочити иредлог иа ћемо о томе говорити. Потпредседник — Претрес је свргаен. Код овог члана пма нредлог Радисава Мпгровпћа да се овај члан 64 нзбрише. Иредлог гласн: „Да се члан 66 ио мнннстровом иредлогу, а ио одборовом 64 члан са свнм нзбрише". Ја ћу ставиги прво на гласање тај његов иредлог. Дакле ко је за то, да се овај члан по нредлогу Радисава Митровнћа избрнше нска седп, а ко је нротпв нека устане? (Већнна устала, а чује се: већниа устала! Већина седн !).—Меиц се чнни госнодо иасигурио да је већнпа устала, према чему је предлог Раднсава Мптровпћа одбачен. Сад стављам на гласање овај члан но нредлогу одборском, дакле ко је за то, да со члан 66 усвоји но мишљењу одбора нска нзволн седетн, а ко је протнв нека устане? (Већнна седп).—Објављујем да је Скуиштнна усвојнла чл. 66 но мпшљсн.у одбора. (нлстлви-не ск)

Одгонории уркдишс Ганко Иетрони).

Штлнпл кглљ. ошскк дгжа1шк штлмилгијк