Narodna skupština

СТРАНА 1150

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

рачуиа путних, подвознпх н селндбенпх трошкова, поред суме за то буџетом одобрене у 8000 днн., па да у своје време тражнм од Народне Скуиштиве за то одобрење, но н ова је сума недоволиа била, јер су на концу ове годпне осталн још немсплаћенн рачуин за суму од 4.674'26 дпнара. У саопштењу иаведенога част ми је предложнтп Народној (Јкунштннн, сазваној за 1890 годнну, да нзволи решнтн: „Одобрава се миннстру иародие прпвреде да може на терет дгжавне готовнне за 1890 годину ноказати у рачунима свога расхода још н суму од 11.874*26 дннара, норед одобрене му суме буџетом у 8000 динара на путне, подвозне и селидбене трошкове чиновннка, званнчнпка н нослужнтеља целе струке." ЛБр. 1469. 4. Марта 1891 г. у Београду. Министар пародне привреде К. С. Таушановић Секретар чнта: У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕДИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА I по иилости божјој и вол.и народној Краља Србије МИ НРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ На нредлог Нашег инннстра иародне ирнвреде а но сисл)шан>) мнннстарског Савета решнли смо н решавамо: „Овлашћује се Наш миинстар народие нрнвреде да редовној Народној Скунштннн сазваној за 1»90 годнну лоднесе нреДуЈог, да може на терет готовнне државне ноказагн у рачуннма свога расхода за 1889 годнну н 17.434*73 дннара, колпко је више утрошено на огрев н иотребе каицела))нске минисгарства и иодчињеких му надлсштва, норед суме буџетом му одобреие и законом за изравнање рачунске са календарском годином у 5У.333*33 дннара, и да могне нзузети из државне готовнне за 1»90 годину суму од 9.553*14 дннара за иснлату неисилаБеннх рачуна, на нздатак ноказатн у рачунима за 1890 год.* „Наш мнннстар народие нрнвреде иека изврши овај указ." 4. Марта 1891 г. у Београду. Јов. Ристић с. р. К. С. Протић с. р. Ј. Бели-Марковић с. р. Министар народне привреде К. С. Таушановић Истн гласи : ПРЕДЛОГ министра народне нривреде Народној Скупштиии Буџетом аа рачунску 1887 год. који јс буџет важио н 1а 1889 !од. одобрено јс на огрев и канцеларнске нотребе мннистарства народнс иривреде н нодчни.еинх му надлештава 50ОУО дннара, којој сумн кад се дода '/, аа месеце 11овсмбар и Девембар 18н9 1од. у 8.33.'!*33 дииара, прена зикону од Ј. Новембра истс јодинс , којим се шравњава рачунсна са календарском годином, онда је свега одобрсно 68.Б83'83 дниара, а утрошсно код окружннх благајни. 1 днн. и на касн 27 179*37 Свеги 75.768*06 днн, дакле више 17.484*78 дпнира. С< и учин.сних н Јдатама осталн су нп ка('и мнннсгарстна рач^на неисплаЈ.сних у суми од 9 553,14 дннцра. У / ( 1одинн сума Је на канцеларнско погрсбе бнли одређеиа иа 76.817 дннара, а 188% . ведсни ни Г.о.ооо ди-

пара незиано из којих разлога, ако се ннје хтело само да постнгие равнотежа прнхода п расхода у буџету, и ако се знало, да се нрема имајућем броју надлешгава не могу да подмире лотребе, које се пз ове суме иодмирити имају, на је у нримедбн код ове партнје стаиљеио, да се могу и рачунн од раннјнх годнна нсплаћпватп, због које су иримедбе рачуни од 1887 годнне, које се нису моглн исилатнгН, иренашаии нз године у годнну, те се тако у 1889, као иосљедној години стеклн већн нздатцн, но шго бн бнло да ова прнмедба ннје у буџету ностојала. Сем тога од 1887 до закључно 1889 год. отворено је и внше иоштанско-гелеграфских станнца стални н иривремени но што је било у оно време, када је горња сума буџетом сведена на 50000 дииара, на је н то увсћало иазатке. На терет ове иартије шт^мнан је у 1889 годнни и државоинс Србије. у коме се нубликују статпстнчкн издатци но свнма гранама иаше домаће нрнвреде н иромета, којн од внше годнна ннје штамиан, иа је и за то по овој нартији увећан издатак са 9500 дннара. Мој нредходннк вндећн да не може нздржаги нотребан број иадлештва новереие му струкс са најнужииЈим иотребама које се из ове суме иодмпритп пмају, обратио се 8 Јула 1889 год. Мнннстарском Савету с нредлогом за увећање креднта којн му је у седннцн својој од пстога дана НБр. 2875 и одобрио накладан кредит у 18000 днна^а из државне готовнне, , тим, да за ово тражи у своје време законодавно одобрење. Према овоме решењу миннстарске седннце он је ноднео нрошлогодишњој ванредноЈ Народној Скуиштпнн иредлог, но ова због свог расиуста није доиела никаково решење; за то част ми је нонова иоднетн нредлог Народној Скуиштнии сазваној за 1890 годниу да нзволе решитн*. ,Одобрава сс мннистру народне ирнвреде да може на тсрет готовине државне иоказати у рачунима свога расхода за 1889 годнну I. 17.434*73 дниара колнко је више утрошеио иа огрев п потребе капцелариске мниистарстка н иотчеиих му надлештва, иоред суме буџетом му одобреие н законом за нзравнање рачунске са календарском годниом у 58.333*33 динара, и да мохне нзузети н државне готовнне за 1890 годниу суму од 9.553 14 динара на нсилату исенснлаћеинх рачуна, на нздатак ноказатн у рачуинма за 1890 годниу. НБр. 1476. 4. Марта 1891 г. у Бсограду. мшшстлр нлр. ирнвреде К. С. Таушановић с. р. Секретар чнта: У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА I по иилости божјој и вољи народно) Краља Србнје МИ НРАЉЕВСНИ МАМЕСНИЦИ На иредлог нашега мнннора народнс ирнврсде а но саслушању мннистарског савпта решилн смо и решавамо: „ОвлашћуЈс сс мнннстар народне нрнврсде, да ноднссо Народној Скупштнни, сазнаној у нрви счзнн нрво иерноде, на решсње: да се нзнеспн деловн државиога аемљишга, на комо јо згрида понианско-тслографско! надлснггиа у 11рањи , могу продати н раамсннтн , а нонн од црннатиих лнца откуинтн, радн рогулнсања рочснога држивиога »смл.ншга. Иаш министар народно нрннродс иока овој указ нзнрши.* 28 Јаиуара 1891 год. Бсоград. Јои. Риотнћ с. г. К. С. Протић о. р. Ј. Болн-МирконнК (*, г. мииасглр нлр, цринрглк К. С. Таушасоваћ, о. р.