Narodna skupština

СТРАНА 1196 НАГОДНА СКУПШТИНА, — јер сиаки 1]С призџати да у спошсњу државних терета нијс била застуиљена праида, т1. док се некоме продавало сие за норез дотле другн ни осеНао ннје, — сад кажу, да ми не радимо боље, по нјто је радила двогласачка Скупштина. Ја не знам од куд може да се чинн упоређеље с онаквим Скунштинама, које су онако трчећи доносиле законе Г. Алимпије зна, да ми владамо од пре годнну дана и какве смо тереге затекли; он зна да ми не доносимо по нашој иољи оиакво терете, јер ни једна влада не би радила на томе, да доносн какве торсте нитн има нартиског рачуна н разлога да увећаиа порезу, ного кад то чини, она чинн, што је то неодложна иотреба државна. И ако смо приступили новншавашу нореске стопе, то је заго, да се покрије дефициг н да се у нсколико постигн& правда у ношеп.у држ. терета, јер то до сад нијс било. Г. Алимпије Васил,епић ире би требао, да се обратн на рад љихове владе, јер узроци овоме, што се сад чини створени су ранпје нод владаШ1Ном њиховом и других а не иод нашом. Би можете гоиорити све што хоћете, али дела тирде да су узроци за ово наслеђени нз прошле владаиине. Ми узнмамо на себе да нсправимо оно, што сте ви искнарнЈн и ако ово чннимо, то чиннмо зато, шго сматрамо да је погрсба да се приходи државни увоћају, те да се доведу у сагласносг нриходи с расходима, јер °.ко су нам већи расходн од прихода, онда би се морали задужинати а то би нас довсио до Финансиског банкротсгва. Дакле, љихови су разлози неонрандани и неумесни а чуднм се како су ималп куражи да нх нзносе онде. Г. Машић к«зао је да је сам пројект ненравилан, јер теретн само неки ред грађанстиа у земљи, а не теретн сие грађане у опште. Истпна, оним се хоће да подигпе стона пореска на тргопачке капитале и чинонничке илате, а сељаци се не тереге, а г. Машић каже: да се маса налази у .сељачкон сталежу и тек кад би со таЈ сталеж оптерегио, онда би се то осетило. Мн у колико зпамо колико је наш сол.ачки сталеж оптерећен, сматрамо да би било несанесно и неправедно да се тај сталеж оптерети внше. Г. Машић и ако жвии у нароши има додира са сељацима и он ће знатн, како се тешко купи и оио што је нарезано. Можете ударати на љих још колико хоћете али нећете моћи да нанлатите, јер бих тај приход био само замншљон, а ноће се моћи да наплати. Мо))утим код овнх редова грађанства која се опгсрећују овим прирезом стоји у ствари са свим друкчије. Ви немате ни једног случаја, да је једном трговцу или чиновнику и јодна копча за норез продата ; мећутим код сељачког сталежа то је већ постало праиило. С тога и кад би хтела илада да поднссе танав пројекг, скупштинска не)|нна не би примила, јер је сељачки стилеж оптерећен доста и што гај приход ноби могао да уђе у држ. касу. Дакло, нашло је со за умесно да се и оии редоии грађанства опгероте и то нс само због тога, што јо нужно да со покрије дсфици i , него и зато. да со јчјодо и нраведннјо ношсше државних терсга, јор до сада то пијо би.10, ношто се зна из искуства, да су ови редови ^рађанстна лакшо носили државне гсрете, 1Ј]К'ДЛог овај са свим јо користан, јер он у јодпу руку подмирујо ону потребу, да се држ. приходи ојачају, а с друго страно, да се п сама правда у ношон.у терота код свију сталежа уведе. С тога ја мислим, да 110 га Скунштина нрнмити. 1'ома Јонанонић. — Ми смо овдо нре неколико дана нримили буџст од 57.000.000 динара и г. министар Финансија казао Јо, да јо постигнута равнотежа у п |)ИХодима и Ј^асходима, а сад опег долази ноиоћан.е пој )ОЗ с на трговачки сталсж и на чииовннке. Лли кад ни Јоднога чонека оптероћуЈоте са три стране пореаом на уложепи капитал, трошарином и ђумручином, онда Ја вас ни^ам, господо из воћипо, да ми кажоте, како )|смо со вратптн у иарод, кад онолике терете носимо. Ссћатели со, госПодо из иећине, кико сте агнтовали и гонојшли У нироду да ћеге да скинето терог народу. Иена мн господа пи радикално вцћино кажу у чему су скинути тороти. Сад, радикалпа већина но зна како јо говорила прошн нен8ИОнара, нјк/тип ноликих илата н протин мношгна чиношшка. Ја сам со надио од сЈаЈног програма радиналпог да ће биш бол.а будућиоот за парод, алн од тога нома ншнта. <)д 44.000.000, донолисто буџот до Г>7 ,000,000 и мииистар иожо да ћо биги дофици га 2 — :1.000.000, то 1.0 битп па 00(000.000. Иаипо радииплна нлада ниЈо шгодола, ного

- САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Јо повећала чииовништво и пенсије и код сваког мииистарства грошкоие ванредне. Кад сс тако ради, онда оваЈ народ пе можо изићи на краЈ, него ће доћи до оне сгаро причо коју ћу сад да иам кажем. За време пада нашог царства на Косоиу наша иарош 13рап,а звала се Голубин, па кад Јо наша војска почеда да бега од турске војске, ту Је стајао народ н казао; „Голубине ги си био Голубпн. а од сад ћеш биги црна Вр ана, јер иеликаштио п господство издаде царство на Косову, па тако ће исто добити име а радикални програм. Кад су напредљаци одузоли иароду оружЈе, они су цонизили Србију, а ако се оио сад усвоји, радикали ћо да одузму народу и послсдцу крајцару и онасаће 1а ликом, а слаже ли се то са оним обећаљима, коЈа сте обећавали народу да ће те олакшати како данак, тако и свс остале дажбине а сад сте оитеретили парод много вишо него што јо био нре. С гога сам Ја зато да се оваЈ предлог одбаци. ТриФун Милојевић — Ја се не слажем са овим подпстнм предлогом о изменама а доиунама пореско спстеме, али се не слажем ии са оннм начином, како то мисле да изиеду пореску систему Алимпије Васиљевић, Машнћ и Тома, с тога што није изведена стварна прогресивна пороска система. Ја сам дакдо нотпуно да се изведе пореска, прогресивна система, јер и само начело радикалио и либерадно за то Је : да што више, то више, т. Ј. ко има вишо, више и да плаћа. То је чист појам. Али, овде со пе трижп ништа друго на свсту овим поднесеним проЈектом да ко има випе, вишо и да плаћа, ко има маље, маље и да пдаћа. Ко хоће исгнну да говори тај мора оиако мислити, или ко не мпсли тако, а онде говори другчиЈе, кад оде кући и размисли о томе мора да призна. И према гоме ја ћу бити за одвојено мишљеље Ранково, којим се праведно распоређуЈу тереги. Што со тиче 1 9,000.000, кад су одступили либорали, па дошли напредљаци и љима их предали, они су заборавили да су онн оставиди за собом Једап читав ланац неисплаћених дугова, као роквизицпја пити Је исплатила нринудни зајам и т. д. То заборављаЈу г. Машић и г. АлимппЈе и дако им Је сада говоритп кад су се извукли оставили државу задужену. 'Го је исто тако, као кад Ја, као старешина задруге задужне куће, на со посло ље извучем и оотавим да други плаћа 1 000 — 2000 дуката, па отишо куд да странствујем и вратим се после 10 годииа и питам своју браћу од куд дуг, а они одговоре, ево твога подписа. То Јо неправедан прекор од страно љихове који су ову земљу задужили и оставили да други дугово плаћају. То јо дакло што со тиче роквизнциЈе и нрннудног заЈма и буџета од 1 9,000.900 динара а у самој ствари коЈи износи на 28,000.000 дин., па кад је тако нема ни мадо нрокора од лнборала, напредљацнма, а миого маље нама радикалима, нарочиго зато, што су 01111 либерали сву бруку учинили до 18 80 год., иа онда божи са мегдана. Што се тичо тога што рече Машнћ да со овај терет удара на народ и чуди со како ћемо моли да изађемо па очи томо народу, Јор веди сво со вишо удара на народ кад со удара на тргонцо п чиновннко. Мени со чини, да Јо се баш оада скниуто са сиротпога сталежа 1 —- 1'/,,000000 динара абог не праверно Јшзрозане норозе на зсмљиште. Овим хоће да се ударн па оно који пити ој >у нити копају, нити пак да му што окакавцн, и гусоннцо поЈоду, <М1локсоро ного па оно коЈи пмаЈу снгуран ириход и чекаЈу 20-ти. Дакло са сним јо пј )аво и оПЈтндано ударати овај герот на опа дна сталожа. И они со бојо и долаво у забупу па кажу : уволиомо тЈЈОшарину, па хоћемо оада н ово да уводомо, па како ћомо смоти да изађемо народу пред очи. Ио бојто со тога дако ћомо са тим иааћи на краЈ. Г, Алимнијо велн како оно толнко да се нлоћа н го со чуди чонок коЈн Јо тако роћи од онога ностанка па до сида чекао Једнако 2 0-ти; то да говори Јодаи ('нл.ак коЈи ниЈе од тога спога пишта ужннао, Још би и било оправдано алн кад он то гонорн коЈи Јо чнпн ми со Још н као ђак пмао нггппонднЈу, па н данао чека 20-ти мисднм да Јо са сним ноопрандан н по оопонап прекор « п.егоно отрано, Мока »авирп у ки.игу буџотоку на ћо ннднтн да со нишо нншта не