Narodna skupština

ОТРАИА 11!»9

норезе. Иети разлози, исте иобудс изиошеии еу за бранен.с окаког закоиа н опда као н еада, а једпо једито што сс тада нпје употребљава .10 а сад се од страпе раднкалис већиис а нарочито од страис г. нзпестноца у одбраиу овог закоиа унотреблава, то је што се хо1|С да преставн, као да овај закоп удара иа једну класу људн н то иа чпновнпке, па се велп да је то нравсдпо с тога, што опн пајлакше долазс до своје зараде. Госнодо, кад се овако браии овај закон о норези, најблажпјс да се нзразнм, то значн заводптп Скупшгину ни странпутнду, јер кад би овај закоп бпо зато о томе, да се ни чииовнпчке нлате поинсн нроцеие, будите увсрени ии ја нн мојп ирнјатељи ис бп говорнлп иротив тога. Ми бн смо гласалн за то, кад је то државпа потреба н кад је држава дошла до , тога, да увсћавем норезе иа илато чпновннка одужи дуговс. Алн инје реч о томе, н с тога пе треба Скушптипу заводитн на странпутнцу да се овдс удара само на чнновннке ова нореза, ве11 треба качати да се удара п на многе редове грађанства као ште се нз овога пројекта вндж Не стојм нн оно, што речс нзвесгплац, да се овим штеди сељак, а да се удара Ве1а1 иорез на чпновника п трговца. Овдс се удара веКн норез на пзвесну гџану арихиди, иа нзвесне делове иорсза. Да ли то новишсље пореза долазп На терет трговца, чниовннка, заиатлијс п сељака, то се пе нпта, јер*ве у овом закону каже само, да држава удара норезу па вслпке канитале н зграде, иа бнло да ту зграду и капнтал пма чпиовипк, трговац н сељак. ИзузеКа о томе за сеља1.а нема у закону ннтп може бнтн, јер се закон не ппше за иоједпие редове грађапства, иего за целу земљу. Ие стоји, дакле, оио што г. пзвестилиц рече, да сс овнм удара норез само на једну класу а ие па све н да се овим хоће да задовољи правда. Ако се узме да је доисга потреба државпа, иовнснтн порез, оида ја то разумем ; алн кад се узме да то ппје морало да буде, да буџет ннје морао да буде 57 мнлиона, да зсмља инје морала с даиа на дан да иодноси све више терета због новнх пензиоиера н других нздатака увећаннх нод раднкалнма, онда овај закои о трошариии иптн овај пројекг о норезп не бп се подиосио у овакој размери. Ја дакле узимајићи овај закон о порезп као иосљедицу буџетску, т. ј. због иесразмериог увећаваља буџета, мнслнм да ми ие треба овај иројект да усвојпмо ; мн смо иа протнв требали ирилпком буџета да сузбпјемо оио шго је бпло сувншно, да не иовисимо буџет оволнко н оида бп могло бнтн без овога, оида бп се могла држанна потреба иодмнричп са нрнходпма, којн су у стварп, онда бн дефицпт бпо мањп. Ја нећу ссбп да ласкам пнтн хоћу да кажем да Србнја може нмптп буџет без дефпцита, да нзравна нрпходс п расходе, алп мп треба да 1ежимо за тнм да буџет буде са што мање дефицта, Кад то инЈе учињеио прилпком претреса буџета, кад се је буџет иоднгао опако мпого, оида иаравио мопало се изпћн са овакпм нредлозпма као ппо је овај. Ја мпслим да нс може Ј1ико ра.1умпо браинтп да јс овај нредлог о норсзи просто задоволеше иравдс нлн нотребе државие, већ је ово нотреба, која је потекла очуда, што је раднкалиа влада иодигла буџет са 44 мил. па 57 мпл. И за иодмнрен-е дефпцнта буџетскег миинстарства фииаиспја као човек којп зиа шта му треба, инје смео да оставн буџет у таквом стању ; зиајући да бн му се до годипе иознтнвио иоказао дефнцпт два пут всћн него што је он говорпо, побрппуо се да закоиом о повишењу порезе иакнадн то нокрнће дефпцнта, да дакле доведс дефпцит на мању цнфру. Ја то разумем са гледпшта мнннстра финанспја ; он сс трудн да дефицпт буде мањп н да урадн да дефицит будс заисга ого п мпл., па за то је нодиео ове нредлоге. И запста кад се буду добпле ио закопу о нсносредпој иорези н трошарннп нзвесне суме, опда ће спгурио миниетар фпианспја иотврдитп да је дефпцит бпо око 5 мпл., ну само тнм иовнм иаметпма. И ако то може да се одобрн са гледншта мннпстра, мн то треба да цснпмо са гледишта парода. Мн треба да видимо, да лн греба поједпнп редовн да ес тереге; да лп мп за то, што је радпкалпа влада нашла за потребно да повисн буџет, да лп дакле мн због тога треба да ,

повпснмо порез плн да раднмо нешто друго? Ја држнм да не треба да иовиснмо иорсз н да је наша дужиоет да овај закоп цснпмо са глсдншта пародпог, а не са глсдншта нотребе, јер ту нотребу сгварнли смо самн тиме шго смо иовећалп буџет, Изговаран.е иосланнка на нрошлост ирс 10 годпна менн је тако чудио, да не трсба о томе ии да говорпм. Нре 10 годИна ианрсдн.ацн су нравнлн зајмове, повпшавали норсз, стваралп закон за раша одужпвања, н као што је мнннстар прошле годпнс казао, нмамо да илаћамо за те дугове 20 мил. ануитста; додајте томе н лнбсрашн буџег 1880 године 1'.» мплнјона, додајге још новпшпце од 5 мил. то су иских 44 мнл. н на тој цнфрн буџег се може крегаги. Ну кад га вп иоднгнете на 57 мпл., онда се мора иојавнгн ова иогребл да се новншује норез. Та је ногрсба нзазвана иерлзложини по. впсен.см буџега и оида разуме се мо1>а се доћи до тога да сс ударају иовн терсгЦ ио народ н иоједние људс. Међути« оно Ш10 сс каже да мн усгајемо овде н да браннмо ноједннс редове, иарочнто чпповппке, ие стојп. тај нреговор отпада. Ја сам то у почетку казао а п сад поиављам ; мн за н.их ие бп проговорнлп ин речп, ако 6.1 сс тнме могло пзравнаги дофицнт; кад би го могло да будс, мн смо готовн да свама заједно гласамо: за; међутпм кад вн то радите да иогиуипте дсфицит којн ипје бпо погребан, оида мн смо за то да се овај пројект одбацп» Министар Финансија — Госнодо, на нрнговорс г. Авакумовнћа, које он нонавља сваком нрнликом не могу да се враћам за го, шго сам ја на гс прнговоре не једаи иуг иего толико нута, са фактниа у руцн, одговорпо. Тако госнода нз оиозпцнје н сад номнњу новншење буџетске цифре од 43 мнл. на 57 мнл. ве.10 дакле да је раднкална влада иовпсила буџег са 14 мнл., расходн д^ ЖаВ1М1 умножнлн се дакле са 14 милнона. Госнодо из онознцнје, Ја то сада иримам п хоћу да се ставим на ваше гледишге те да допуннм говор г. Авакумовн11а да вндптс каква бесмпслнца нзлазн, алн молнм вас да мс саслушате. Госнода пз оиозпцпје, нарочито г. Авакумовп!!. доказивао јс и лане, кад је буџет бно 44. мил., да јс дефпцнт 10. мил., молим да то нмате на уму, Ове годпие раднкалиа влада п раднкална странка дошла на уираву па иоднгла велн он буџег од 43 на 57 мил. — Зиачн дакле додалн још 14 мнл. узмпмо дакле лањских њпхови 10. мил. и овс године 14, то чинп 24 мпл. овогидншњег дефицпта. Ја мнслим да госиодин Авакумовпћ иеће порећн да јс лањске годнне тврдпо да пма 10 мнл, дефпцита. а ове годиие додајте још 14 увећањем буџета расхода, као што он каже, дакле свега 24 мпл. дефпцнта. Ево дакле какав чудан рачуи излази по г. Авакумовнћу. Ово што ја предлажем као мииистар фииапснја, а што бн могло да скнне постуиио дефицит, г. Авакумовић ми замера н велп да то нпјо добро н с чу1,ењсм говорп, како миинстар финаиснја нзлазн са закоиом о иорезн и закоиом о трошарннп Г. Авакумовпћ хоћс паравио што већи дефпцпг иод раднкалнма. Госиодо, узмпмо да оба та закоиа доиесу 2 мнл. дпнара у најбољем случају остаје ио његову рачуну дсфицита 22. мил. Ја нрпстајсм, да г. Авакумовић докаже да дефицпт изпосн доиста 22 мпл. као што но н.сговом доказнвању лањском н овогодишњем мора да пзлази п ако јс оп то заиста у стању да докаже, ја сам првн, који ћу се либералиој страицп поклоиити. Али мнслпм да ће и сам г. Авакумовић моратн одустатн од овако бсемислена рачуна. Его то је шго сам нмао да кажем. Јован Авакумовић — Јч сам нстнна лане казао да је дефнцнт нзнсо 10 мнлиона, алн из тога ис може да нзводн мпннстар да због тога, шго јс буџет новишен ове год. са 14 мпл. дефпцпт нзноси 22 мплиона, Г. мпнистар заборавља, да је нрпход од мононола солн н жељезннце лањске год. био само за иеко врсме (Чује се: иа то је баш п новећаио ирпвидно буџст; жагор.) Ја сам говорио о буџегу према овогодншњем приходу н ја сам опда казао да нма 10 мпл. дип. раехода. У осталом нпдећемо завршии рачуи ндуће годиис, на ћемо зиатн да ли има 10 мнлијоиа илн не.