Narodna skupština

98 САСТАНАК

оне иослове, који могу више иута у години да се обрну. Краставци роде једаи иут; један нут боранија; једаи иут луи и остало зеље. 1о је сав њнхок каиитал, који могу једаи иут да иродадЈ. Онн немају шта да обрКу. Овн што добнју за годниу дана, морају то да нродаду. Ја мнслнм да бп боље бп .10, да нлаћају 4°/ 0 од кирије, као што је н до сада бпло. Ја сам за то да овај члаи отнадие и да остаие као што је пре било. Тражмм 10 иослаинка да ме нотиомогну. (11отиомажу га). Димитрије Машић — Госиодо, иисам мпслио да говорпм о овој ствари, али ме је иа то побудио предлог госп. Вићии. Ја држим да његово мпшљење нпје нравнчио. Овим иаређењем, као што јс одбор усвојио, баш је иравда задовољеиа више, него кад бн остало да се од кирпје ила1.а 4 од сто. Јер кад би остало да баштоваиџије од крнје плаћају овај иорез, онда би зиачнло да оип ово морај» да плате у сваком случају, а овако кад плаћају на обрт, кад имају впше ћара, нлатпће више, а кад имају мање 1.ара платиће мање. Милош Богдановић — Ја бпх овде хтео мало објашњења од г. пзвестноца нлн од г. мпннстрн. Овде се каже на обрт. Ја разумем шта је то обрт код трговаца, алн код баштованџцја це разумсм, кад знамо да наша зсмља ипјс Мисир па да више нута роди у једиој годинп, иего само једаи иут годишње. Известилац — Овде је учпњена једна ногрешка. 11о старом закону, а тако је н у пројекту бнло, радње баштованџиске плаћају 4 од сто од годишње закуане цене. Ја ћу то да нснравпм у пројекту, н оида нема потреба да о томе говоримо. Предеедник — Г. нзвестплац учпинће овде псиравку. Изволге чутп како ће гласатп ова тачка. Известилац чита: Радње баштоваиџиске 4 од сто од годишње закуине цеие. Председник — Стављам на гласање. Ко јс за то да се тач. 1 овако измењеиа усвијп нека седп, ко је протнваи иеиа устане ? (Свп седе). Објављујем да је Скупштина усвојмла ову тачку. Известилац чпта тач. нод 6). стр. 4. Тодор Туцаковић — По садањем закопу, којн још ностојн, стоји да радње са нрерађевннама на велико нлаћају 5 од сто годншње иа обрт. 11о овом одборском извешћу каже се: радње са прсрађевинама плаћају по 7 од сто од годишњег обрта. Ио старом закону ја држпм да су плаћалн само онп којн на велпко раде, којп доносе пз нрека ове прерађсвпне, а ио овоме може се разуметп да и мањн трговци нлаћају ово. С тога бнх био ммшљења да се овдс каже: који раде иа велико, као што је бпло у старом закоиу. Министар Финансије Др. Мих. В. Вујић — На ово нптање иоштов&иог иослаиика г. Туцаковмћа нмам да кажем ово: јесте, пређе је то бмло и до сад је тако иракгпковано. Ви зиате да је тај обрг прсиесеи иа царннариице и иема разлога да се иаилаћује од оиога који ради иа ве.шко, игго у велико уиосн ирерађевмие иего се наплаћуЈе од свнју оинх којн те ирерађевпие, са страие увозе. Дакле била је таква ирактнка да се од свакога бсз разлпке иаилаћује. Тодор Туцаковић — Ово се дакле нанлаћује само у ђумруцнма. Министар Финансија Др. Мих. В. Вујић — Само у ђумруцима. Димитрије Машић — Ја мнслмм да бн ову тачку требало јасиије стнлнзоватп. Ваш оиа мнсао, коју је г. мнипстар изнео, одговарајућп г. Туцаковпћу, трсбало бн да се каже, на ком месту има да се наплаћује та обртна нореза, јер нпје довољио то ипо каже миипстар, кад у закону стоји друкчије. Ја мнслнм да ово треба да се вратн у одбор. Председник — Но што ннко вишс не тражи реч стављам на гласање тачку 1. Ко је за то да се ова тачки нрпмн нека седи, ко је нротнван нека устане? (Сви ссде). Објављујем да је Скунштина прнмила тач. 1.

18 МАРТА СТРАНА 1207

Известилац чпга тач. цод в. Председник — Ирниа ли Скупштнна тачку иод в ? (Ирпма), Известилац чнта тач. нод г. Мих. Веселиновић — Ја бпх био мшиљења да се овде помеиуте радње поделе у две врс^е. Радње арендаторске и лиферантске да нлаћају 1 од сто, а грађевииске, нредузимаччке н застуиничке 2 од сго. Лиферантске радње но којима грговцн набављају разне нотребе државн а особиго војсцн, инсу снгурне са добнгп, а тако псто п арендаторске, јер п арепдатор ннје снгураи да ће добити. Међутнм радње иредузпмачке су чнсте и спгурне, грађевинар увек има свој рачуи м услове но којима нешто радн, н ои инкад неће иа своју штсту радптп. Сем тога знамо из нскуства да се ге радње раде по споразуму тако да Је предузимачнма мало 5 н 10 од сто, мего траже ио 20 и 30. Дакле Ја бпх нредложпо да се ове 1 >адње иодсле као што сам казао. Председник — Претрес је свршеи. Ко је за то да се ова тачка ирпмп нека седи, ко јс мротпвап нека устане? (Свн седе). Известилац чнта тач. нод д. Данило Јовановић — Ову цпфру од 50 дпи. до сад су нлаћали сеоске дућанџије, али ношто је ограничен број артикала, који могу у својим дућаиима нродаиати, ја мнслнм да је треба сиустптн. Милош Богдановић — Ја сам у овом смислу хтео да говорим. Као што знате, до сад су сеоске дућапџије нмалп мпого више артикла у својпм д\ћаппма п моглп су овако да илаћају. Алп сад да бп моглн ову цпфру да илате, треба да пмају по 5000 дип. еспаиа. Каквог еснаиа сад могу да имају за 5000 дии,? — То иема смисла. Овде се чини иеправда сеоскпм дућанџијама, јер има доста и варошких дућаиџмја, који пемају више од 2 — 3000 капнтала, и& они да нлаћају на свој обрт \°/ 0 дакле псиод 50 дин. а овм 50. Овде се гледа на сеоског дућанџмју као на неко пасгорче а то не би требало кад н они постоје иа основу иостојећег закона. Нека буде сеоски дућапџпја најпос1С раваи варошком. С тога бих ја био за то да пли ипједан дућанџнја ие може илаћати мање од 50 дпи., бмо оп варошкн или сеоски, илн н једин н другн да илаћају но 1 од сто од свог обрта; то јс правда мислим ако нам је до н>е стало. Алекса Ратарац — Закон који је ступио у живот о сеоским дућаинма, којнм се ограничује продаја артикала по сеоским дућаиима, оп јо јасан за снакога и љимо се хтело да чостигне, да, опо, што је сељаку пајнужније да купп кид своје куКе, у селу да може купнти, а овмм се законом отежаиа то и то доста јако кад се одређује оволпка пореза, за то бпх ја бно мишљења да се ова пореза смањи и да се од 5 0 дин. сведе да буде пајмање 2 5 дин. С тога молнм 10 послапика да ме подпомогну. Раша Нинић — Ја со слажом са предлогом г. Ратарца јер јо право да се сеоским дућанима у иеколнко та пореза спустн и то на 2 5 дин. Ђурђе Ђоровић — У омотрењу приватиога права, сви смо прод закомом равии, што важи за једнога то важи за другога. Дакде, ираво је кад једаи плаћа 1 °/ 0 да и други плаћа толнко, тим нро што је ово допуна Чединога продлога коме сам ја бно иротиван, он јо предлагао да буде 7 5 н ондашн.а Скупшгнна упела је да будо најмање 5 0 дпн. Ја би дакле био за то да се овај предлог одбнје али ношто јо подпомогпут предлог Ратарца то сам и ја за и>егов предлог. Тома Бојичић — Нмам да учиним једпу примедбу на говор опих посланика, којп хоће да смање ову порезу на сеоске дућанџије Ми сни знамо да смо мн аренду оеоским дућанџнјама смањили, па сад није доста што смо тамо смањпли него хоћете и овде да смањимо пепосредиу порсзу и то људима, који раде са страиим производима а међутим теретимо паше производе у земљи. Ја сам дакле за то да остаие овако како је предло-