Narodna skupština

СТРАНА 1238

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Председник — Прнма ли Скупштина члан 11? (Прима). Известилац прочнта чл. 12. Председник — Прима лн Сиупштпна чл. 12? (Прпма). Известилац прочнга чл. 13. Председник — Прнма лн Скунштнна чл. 13. (Прнма). Известилац нрочнта чл. 14. Председник — Прнма лн Скупштнна чл. 14? (Прпма). Известилац прочита чл. 15. Председник — Прнма лн Скупштнна ч.1. 15? (Прпма). Дајем одмора. (Настаје одмор). После одмора Председник — Продужава се седннца, на реду је члан 16. Известилац прочпта чл. 16. Председник — Прнма ли Скупштнна чл. 16? (Прнма). Известилац прочнта чл. 17. Председник — Прима лп Скупштцца чл. 17? (Прнма). Известилац прочнта члан 18. Председник — Прнма лн Скунштнна чл. 18? (Прнма). Известилац прочпта члан 19. Ђурђе Ђоровић — У другом ставу овога члапа каже се да мннпстар према нотрсбп може наредптп и т. д. Ја ! мпслим да треба нзоставити ову реч може, јер то бп значило да завнсн од ћефа мпннстрова, него треба да се каже: према потребн наредиће.. Известилац — Ја као известнлац усвајам овај нредлог г. Ђоровнћа п стнлпзоваћу овај став у том смнслу. Уа тпм прочпта чл. 20. Предееднвк — Прпма лн Скуишгнна чл. 20? (Прнма). Известилац нрочнта члан 21. Арса Прокопијевић — Са овнм шумарнма ми уводнмо један нов ред указнпх чиновпнка са велпком нлатом, а држпм да то ннје нотребно у данашњем нашем оскудном времену. Ја не разумем за што да 1>ацн из земл>оделске школе, који су свршнли у Пожаревцу школу м ннсу учнли више него ђаци из учнтел>ске школе и богословнје, долазе у ред указннх чиновника, те тиме оитерећују државни буџет, а норед тога долазе п у иензпју н њнхове се фамнлије нздржавају од пензија — што ће држава осетно претриети. Окружни државни шумар иема тако великих послова за које му треба дати указно звање н ја бпх бно нротиван ностављању иовнх указннк чпновника, кад ове нослове могу вршптп као и до сада неуказнн шумари и иодшумарн. По самом овом нослу, којн нмају окружни шумари, впдн се да и њихова дужпост, да се по средством потшумара старају о вршењу правпла и паредаба министар нар. привреде, да подмажу и надгледају лодшумаре У раду, а то нису бозна какви радовн. Овде шумарн нзгледају као некн окружпи начелиицн који ће ићи пз места у место и такав лак иосао везати са указном слјјк 6 ом , ја не бих бпо за то никако. Ја бнх тражио од носланнка да ме иотпомогиу, да у данашњем времепу не уводнмо овај нов ред указннх чиновника него да се овај члан вратп у одбор и да мпнистар нађе излаза како зна. Ја сам свршио богослоипју, а и моји другови, који су свршплн учптељску школу, училн смо по 12 год. н ја служим државу као свештеник н осгаћу можда 60 год. у тој служби а нећу моћи да се у илати изравнам, а тако нсто нн учитељи са овнм шумаром чак IV кл. који нма 1800 дии. Дакле не треба да се заводп ова да шумарн буду укаапн чиновнпци, н молим 10 посланнка да ме иотномогну. (Потнома;ку га). Радисав Митровић — Г. Арса Прокоинјевнћ овде је учннпо уноређење нонова н шумара, па доказује да је њнхов — ноиовски рад тежн, а да су мање награђеии него шумарн. н његовн разлози неумесни су. Он, чим је свршно богословију, дошао је у нарохију од које пма преко 2000 дин. нрнхода а оснм тога може да водн п економнју, да иати с!оку, да сеје њпве н т. д. јј>егов је рад лакшн но игго је шумарски и његова је нрва илата 2000 дпп. Док међутпм

шумар којн сврши школу не добија одма указно звање него мора да буде иотшумар са 1000 днн. плате, на тек иосле ношто ноложи државнн псннт, може да добпје 1500 и 2000 дин. илатс, а иоследња му је илата 2600 дпн. Дакле већ нема места том његовом сравнењу, које је чинпо нзмеђу попова н шумара. Шумарска је служба много тежа, јер мора да путује па веће даљине, пзложеп је трошку а нема нпкакве днјурне, док оп као свештеник може да водп економпју. С тога Скупштнпа не треба да нрнмп тај његов предлог. Ранко Петровић — Велпкп број говорнпка који је устао да потпомогне предлог попа Арса Прокоинјевпћа, побуђује ме да и ја ироговорпм неколнко речп о овом питању. Уиоређење рада свештеппчког са радом шумара, мислпм да пнје баш тако згодпо. Свештеннк пма свој рад алп тако псто н шумар треба државн, тнм ире, што, ако се лено уреде шуме овпм законом, шуиари имају да прииосе финанспјама државннм леиу цнфцу; чинн ми се да ће то бпти један леп нзвор за смањење дефпцита у буџегу п за иовећање нрихода. Из онпх обзира, што нам је гешко да уводнмо нове чиновннке, што су нам фпнанснје у тешком стању, што у опште хоћемо да штедимо свуда — сведене ове нлате на мпнимум. Предложене нлате шумарима гако су мале, да за стручиа радпика не могу нн битп мање. И за тако малу нлату тешко можемо н наћн стручна раднпка н ако га нађемо то ће бптп уз разне пзгледе у будућностн, ионгго се почце већ осећатп корнст од тнх радина; уз анеловања на патрпотпзам. Даље тиме шго пмамо већ пз једне ирпближпе схручне школе, која је постајала у Пожаревцу људп, којн су данас у разннм другпм службама, које можемо отуд нзвући н унутнти овамо. Дакле ова с-гужба шумаре може иривућп само гако, што ће иматп доцннје нзгледа да нм се ноправн стање. А садашња плата је тако мала н за стручна радннканнје ннкаква награда. Ја мисшм,дасу ове нлате узете према свнма обзнрпма финанспскнм у најмањој мери; н тако о њима не треба ни речи внше говорптн, већ нрнмпти пх онако, као што су предложене. Тиме имам намеру казатн, да не гледам на ту струку онако као поп Арса, п да сам протнван његову иредлогу. Известилац — Прп првом претресу овога закопа, довољно Је изнесено разлога, који су говорплн да треба ове нлате овако оставнти, ако хоћемо да пмамо успеха од овога закона који хоћемо даиас да вогпрамо. Разлози иоиа Прокоиијевића ие стоје никако, да окружни шумарп неће нмати ни веће дужностн нн веће спреме, него што нх пмају данашњи шумарп. Господо, ио овим условнма какве се квалнфпкацпје ■граже за окружног шумара, да мора да сврши средњу најмање а и вишу шумарску школу, да положи државнп нсипт; квалнфикације су гакве, да се не могу наћн људи, којп ће хгети са мањом нлашм да служе. Г. Прокопнјевпћ учннно је нарочито поређење између иоиова и учитеља са овпм шумарииа. Господо, за учптеље хоћу да вам наведем ово: учнтељ ирн дугогодншњој својој служби од 30 годпна, може да достпгне плату од 2830 дипара, док се овде може да иостнгие највећа нлата од толнке службе од 2,600 дииара, а учнтељн имају уз то и квартнрпну н огрев, док окружнн шумар нмаће велике дужностн, пмаће један шумскн округ, којп ће може бнгн бнтн два иут илн трнпут већп од даиашњпх административнн округа он мора да иутује ио округу н пугујућн нема нн дијурие иптн пкаква нутна трошка. Дакле, то оу издацп велнки, међутнм, немају квартпрнпе ннтн другог додатка, што сво нмају учитељп. Што се тиче ноређења са свештеннцпма, нећу да се упуштам у то. Мислнм, да трсба усвојнтн овај члан како јс па првом чптању усвојеи, јер од овога завпсн нзвршењс целога аакоиа. Тома Војичић — Ја сам устао да нотиомогпем предлог г. Прокоинјевпћ, што се овн шумарп дсле иа нсколпко класа; те н.ихове класе пћн ћо иенрестано у панред; после видпм, да сс онп хоће да поставл.ају н указом, п ја мнслпм, да иа овакве радње могу битн постављенн л.удп простим претипсом Овако мн нзглсда да ћо ово битн иов ред чпновнички. Ја пнсам за то. Вића Радовановић — Пнсам мнслпо, да ћо бнтп дсбате о овомо члану, иослс онаког објашњења на нрвом чнтању,