Narodna skupština

СТРАНА 1253

ирарачевског н ако се варам трнавског, да се отвори још једиа аиотека. То не долази из наговарања, иего то долазн од потребе лечења здравља, долази од уцењавања једног апогекара и што не може да одговорн један аиотекар потребн иарода. Г. Дешјанин говорио је да ако би се иредлог Др. Днвића усвојио, онда би могли у једној вароши, као нгго је Ирокунље, добитн две анотеке. Баш у тој мери равно је 11рокуиље и Гор. Милановац. Ннје намера г. Борисављевнћа у томе, да буду аиогеке свуд, него оиде где би нотреба нзискнвала. Ја зиам да сс рудиичкн округ неће јавнти за анотеку још једну у Мнлановцу а Чачак ће се јавнти одма. Чачак ће се јавнтн због тога, шго је он густ, што долазе сељацн к себн да нм треба лекарске помоћн, иа внше лекова троше. Дакле. где би се ноказала иотреба ту се може датн, апотека а где нема иотребе ту се не мора датн. Г. Генерал је навео нрнмер да неготннскн аиотекар нродаје белнло и руменило и то велн наЈвише се иродаје. Заиста чудновата квал;|фнкацнја за окружну варош, но то остављам оннм љнднма који су заинтересована да оцене, остављам управо грађаннма те варошн а ја у то не верујем. Г. ВелнчковиК прншно је једиу малу неправду г. предлага"чу, кад је казао, да је иредлагач хтео, да овим нредлогом да хлеба свршеиим апотекарима, којн иемају службе. Па ја кажем јесте таво. Алн зашто неко тражн да иолаже адвокатскн исинт —? на првом месту због себе н радн хлеба а на другом месгу због потребе народа: или зашто људи зидију цркву — заго да се моле Богу. Тако је нсто н са аногекарима. Дакле, свака спрела и једног занатлпје п једног школованог човека обвезапа је у равиој мери у колнко за онога који је треба у толпко и за лебац. Дакле, тај разлог не би требао да поремети Скуиштнну, да напустп своје раннје решење, н да напустп саму сгвар, Да иотпомогнем јаспнје предлог Борисављевпћа. Ја мислим да је нужно да се ирнмн ова измена, наро што због нашнх места, а п због многнх других места, јер овде ништа нема на морање, него ако треба. Ако треба може се дозволпти, ако нс треба, онда нек се и не дозволи. Ја мислнм да Скупштнна нема потребе да мења оно ономадашње решење, сем ако би на посланнке утицало какво ннсмо. Ја молпм Скупштииу да прпми предлог Борисављевића. Т. Јовановић — И ја овде увпђам да Бе бити у појединим местпма оскудице, вао што је бпло и до сад. Досад је бнла једна аиотека на 1(),000 глава, а сад јо дозвољено, да може имати п оиа варошица, која је нмала 3,000 душа, али шта ћемо са оиим варошицама, као што мало пре помеиу Ст. Миљковнћ Сурдулицу, које немају 3000 душа него имају рецнмо 1—2000 душа а далеко су дан, два растојања до апотеке. Разуме се, лек не треба само за једну варош, не треба лекови само варошанпма него и сељацима. Ссљацп су сад увндели, даје лек њихов снас за живот. Дакле има 7 сати од Сурдулнце до Врање, иа како ће сељаци на толнку даљнну да дођу за лек ; номислите још то да ли пма сваки коња да дође што брже ; да лп има свака кућа мушку тлаву која може нешке да иде ; шта ће бити са онима који нмају децу од 2 до 3 год. на дође ианрасна болест, а мајка илн баба стара не може да иде на толиву даљпну, — дов оде н док се врати, онда је нусао свршеи. У овом закону треба дакле усвојитн, да имају апотеке, ако се нотреба укаже, п оие варошице, које су ироглашене за среске куће. Аиотекарнма ће се ставпти на углед, да виде волнкн је број иорескпх глава а анотекар ако нма рачуна он ће се примити, ако нема он неће, нико не може ппкога да нагна, да у селу отвори апотеку. Дакле, да оставнмо овде у закону да воји се год срез јави за аиотеку п ноднесе број нореских глава шоже добитн аиотеку , а апотекару се ставља на вољу, ако хоће да иде он може, ако неће не мора. Нека престане једаннут овај спахилук, да се свакн аиотекар богагн ц да зида куће вавнлонске. Кад може да буде оволико тер-

знја, може да буде толнко апотекара. И ја сам за то, да се се одобрп апотека свуда где год се ко пријави за то. Таока Анђелковић — Прн решавању овога иредлога треба се запитати да лн ои нде иа то да се, остварењем његовим нослужн народпом здрављу плн да може да нослужн само једном сгалежу. Свакојако требало бн у.1ети у оцеиу оба ова ннтања, иа тек онда допегн мншљење о самоме њему. Ако би ногледалн иа гач. 2. чл. 24., мн би впделн да нма ностојанпх анотека п онде, где нма 2000 душа на п мање, затим, да у варошима, где нма 6000 душа, буду по две анотеке, а у већпм варошпма сгављају се већ тежи условн. Пре свега да почнем са ове страпе, где се каже да ће се отворпти аиотека на преко 6000 онда, вад још 4000 становника има више а за сваву даљу, треба да пма још 50()0 становиива. Кад иромислнте о овоме, ви ће те впдегн да у веливим варошнма мора бптн аиогекар оиај човек, каји нма велнкн капитал, што разуме се зпачп да 1е такве аногеке бити увек снабдевене свнма лековпма са добрпм ква.штетима. За мање варошице, ако би се дозволило овако но самом иредлогу, опда се не бп учннпло оно, чему треба да тежи овај предлог, т. ј. народном здраиљу п вн !■ еге вндегп да народ неће имати левове близу при руцп, вао што су то многн иосланици примером иовазалн. Кад би се узело то да се осигура да сваки срез има своју анотеку, онда би овај предлог био користли за пародио здравље његово, алн овако Ја мислим да пеће бити корисгн, коју је нредпосгављао г. предлагач. Наша тежња греба да буде та да свака устаиова корнсти овом народу, н према томе гледа.јући на општу корист, ја мислим да би требало створптн јаче гарантије, па тек онда може се говорнтп о тач. 2. чл. 24. Пре п то у Италнји, бнло је слободно сваком огварати апотеву вао п бакалницу н тнм се дошло до тога најиосле да се нпје зиало п да ли се може од њпх очекнватп ваква номоћ. Неснгуриост куновати добре лекове бпла јетаква, даје у варошп Риму бпо једаи аусгрнјсвн воизул н он нмајућн иогребу за себе а можда и за своју вомнспју, иије могао да иађе нигде вао што треба аиотеку да се нослужи њоме н довео је једног човека нз своје земље, и носле су н самп Талнјапн долазили и узнмали лекове из те аиотеке. Ја мислим да је јасно шта се оће са овим ирнмером да каже — да заиста кад се нусги да се у вароши увчку људн са малим каингалом, онда оин не могу да одговарају свима захтевима, које |реба да исиуни добра апотева. Давле, ја мнслнм да не би требало овај нредлог ове годиие решавати, него да се оставн ова ствар онако каво је но мишљењу Државнога Савета т. ј. до ревизнје целокуииог закона, клко би све ишло на го, да може народном здрављу служитн а не само да иослужн неким спновпма нашим, који су свршпли тај апотекарсви вурс. Дакле, ја вас молнм да обратнте иажњу на ово и ако хоћете да прође овај предлог овако, оида бар оснгурајмо наш народ да има анотеве по иајпре у свима сресвим местима а не да иде по 10—15 сатн за лекове. Према гоме ја бпх тражпо у крајњем случају да бар на 4000 душа може бнти у варошима аиотека а по свнма срезовнма ио једна. Димитрије Машић — Господо, ја мпслим, кад је овај иројект закоисвн у начелу ирнмљеи од стране Свуиштине, да сад не бн нмало места начелно га иретресати. Ја држим да свака радња без разлике па чак и ове т. з. иривнлеговане радње могу нмати нзвесне грапице слободе и да је дозвољено да их може бнтч вшие како бн могло нистуннтн надметање усљед чега бн народ срискн имао веће корнстн н што је јефтнннје могао доћн до својнх ногреба, С те тачве држим да ће те сви иризнати да су већином аиотевари људн, војл са нрилнчно малим вапнталом отиочињу тај рад, и можг битп да су једаи или два од њих нропали, а оно све друго иостало је богаг човек, дакле зиачи да су тн људи са малим каниталом могли да се одрже н да зарађују. Такав малн број апотека могао је да буде оправдан донде док нисмо нмалн сиремних људн за тај носао, н донде, као што рече Ранко Тајсић, док се народ наш лечио баисвим лековпма, а данас народ впше уиотребљује лекара и служн се лековима нз аио-