Narodna skupština

СТРАНА 1293

3. Редовни члановн Српског Ученог Друштва саставља се с имањем Српске Краљенске Академије. И сви логати и завештања Српском Ученом Друштву нрелаае на рукоиање Српској краљевској Академијн." Члан VIII. Друга алинеја члана 31. укида се. Члан IX. Овај закон ступа у живот од дана, кад га Краљ потнише. Мишљење Државног Савета Госаодине Министре, Државни Савет проучио је законскп продлог о изменама и допунама у »Основиом закону Краљевско-српске Академије 11 , који сте му гога ради изволели послати писмом Вашим од 12 марта 1891. год., ИВр. 3853. п мепи је част саопштити Вам примедбе, које је Савет учинио у ноједипостима на исги предлог Чланове I, II, III и IV Држапни Је Савег мишљеЈћа, да треба уснојити по пројекту. У чл. VI д^уги одељак требало би у неколико изменитн, тако да гласи: «Ако није нонун,ено место сталнога секретара, ову дужност може нривремепо вршити академик, кога и::бере Српска Краљевска Академија, и коме награду одређује иа свога годишљег буџета«. Чл. VII. по пројокту само би тачка под 3. имала да гласи: „Остали редовни, као и сви дописни и почасни чланови Српског Ученог Друштва постају почасни чланови Српске Краљевске Академијо" а тач. 4. овако: «Све имање Српског Ученог Друштва саставља се с имањем Српске Краљевске Академије, а гако исто и сви њини дегати н завештања". Чл. VIII и IX по пројекту. На све ове измене и Ви сте, Господнне, Минисгре нзјавили свој пристанак. Изводите примити, Госнониие Министре, и овом прилнком увереље о мом одличном поштовању. Председник Државног Савета ђенерал С. Грујић. с. р. Председник — И овај предлог упућује се секцијама. Част ми је известити Народно Предстаиништво, да сам дао 5 дана одсусгва посланику Станоју Нешићу. Сад прелазимо на дневни ред. На дпеином је реду одговор г. министра војног на интерпелације, које су упућене на њега. Изволте чуги г. министра. Министар војни Р. Милетић. — По ингериелацији, коју су на мене упутили господа Аиакумонић и Рибарац о касарнама пожаревачким, ја сам прикупио сва акга, и ова акта (показује их пред собом) имам част ставити Скупштинн на увиђај и сходан њен поступак. А сад дозволте, господо, да одговорим укратко на интерпелацију. Ио што су ове иожаревачке касарне свршене по одавна за време управе мога поштованог претходника г. ђенерала Грујића, то сам ја, да би мн ствар била што јаснија — нашао за лотребно да се преходно с њиме о томе споразумем и да сазнам, како су ствари текле, мимо овог што сам у актима нашао. По објаши.ењу које сам од њега прибавпо: касарне су скоро у две трећине биле готове у оно време, кад је он дошао за војног министра. У течају његовог министровања рад је само продужен и касарне довршене. Кад је прва — колаудирајућа — комисија одређена била, да нрегЈеда касарну и да поднесе коначни — дефннитиван рачун вишка п мањка, у ту комисију била су одређена за чланове лица, која нису била стручно спремна, те да могу правилно извршити тај аадатак, а за председника одређен је ондашњи началник инжињерског оделења министарства војног и мшшстров реФерент по гој ствари, г. пуковник Магдаленић. Та је комисија поднела своје изиешће и на основу тога извешћа имала се доста »натна сума новаца да одбије предузлмачима. Ио на протест пре-

дузимача миниетар је прегледао и састав и рад те комисије. па је добио убеђење, да комисија није била састављена онако, како закон захтева. Због тога је решено да се сасгави друга компсија, у коју су ушли као члапови све нестручњаци, осим инжињера као стручног, и та комисијв донела је опет закључак по коме је се имала знатна сума новаца одбити предузимачима, усљед чега је министар и решио: да се предузимачима одбије означена сума иоваца као мањак. Предузпмачи се ни с тим решењем нису задовољни иего подигну парницу код суда. Нри таком стању ствари минисгар војни нашао је за нужно да опет ствар прегледа; да види да ли нема каквих непотпуности у раду по тој ствари, јер изгубити једну парннцу, где је у пигању више од 100000 дин. били би доиста штета за државу. И у жељи да се отклони штета, која би усљед овог спора могла настати, он је сам био одредио сгручну комисију наимеиовавши јој за председннка Здравконића ннжињерског пуковника и члапове : г. г. начелнпка инжињерског оделења мннистарства гра!)евина Марка 'Куркоиића, архитекта Вугарског, Харњнчека и ЈеФгу Сте( Фановнћа инжпњере нри минисгарству грађевина, дакле све од најстручпијих људи, који су се могли узети из круга наше техничне снаге. Ова комисија нашла је да нема места да се предузимачима одбпје она сума н->ваца, коју су прва и друга комисија означиле, јер су по њеноме нахођењу предузимачи били заиста израдили све, шго је требало но уговору. II на основу извешћа ове — греће — комиспје, министар војни донесе своју одзуку, да се према мњењу комисије пзвесна мала сума одбије од примања предузимача, а све остало да им се урачуна, пошго су свршили зграду онако како је гребало. Тако је ствар текла према актима и обавешгењу које сам добио. Ја сам вам то укратко казао. Али као што сам већ у почегку рекао, ја сгавл.ам Скунштинн сва ова акта о овом предмету, нека их прегледа, па ако нађе да треба шго даље чиниги, нека чини. Велизар Кундовић — Ја мислнм, господо, да по парламентарним обичајниа, којп постојо у свакој уставној земљп, правпло је да мииистар кад одговара на питања појединих послаипка, да одговара лично њему, јер он иига сам у нме своје, то је право поједннпих посланпка. II мппнстар је имао и сувнше времепа до сада да је могао да одговара на ова гштања, која су поднета још пре 2 месеца а не да одговара сада кад интернеланти: Авакумовић н Рибарац нису у Скуишгпвн но на отсуству, јер природно је да су тп интерпелантн н познаги са стањем предмета, о којој су и поднелп интерпелацију. Шго се тиче саме ствари ја нисам у њу иосвећен, и мнслим, да сведем мој говор на оно шго је министар војни казао. Он је рекао, да су било две комнсије, и да су нашле да треба да се одбије нзвесна сума предузимачима, иа према томе н мннистар није хтео другојачнје да учини; после овакоиог решења мннистровог долази други министар и он одређује грећу комисију и тада мења решење првог миннстра н лзвесну суму и ова се изда^е предузимачнма само зато што вели да прве две комисије нису састарљеие биле из стручних људн, министар је пристао на то без да је питао о томе правнички одбор. Ако је та ствар пошла пугем парнице, онда је министар требао да позове правничкн одбор и да га саслуша, алп министар то није учинио, и с тнм је оштетио државну касу и потро решеи>е које је његов прегходннк донео у тој стварн. Према томе ја мислим да цела радља минисгра војног није коректна у оиом случају. II ако на на идућој Скупштнни буде толико посланика, колико греба, мп ћемо оптужити министра за оиаку неправилну радњу. Андра Љубичић — Ја сам ирплично упознат са овом ствари и одговор г. мииистра врло је нетачан и кратак тако, да на многа пигања није одговорио. Ја се сећам једнога иитања, у коме се каже, да је мшшстар војни иснлатпо интерес на кауцију, коју су они да.ш у непокретном имању, а то је незиконнто. Дакле то сам хтео да кажем да је одговор г. министра кратак и нетачан. Живојин Величковић — Господо, стара је н познага ствар, да напред»к културнп н економпи, нанредак свестраиих, да будућност једнога народа завнси од стеџена морала, који у