Narodna skupština

СТРАНА 1330 НАРОДНА

кад се ила то иа уму, каква је разлика пзиеђу иохаре и крађе, оида је иеукесии предлог г. Алим. Васиљевнћа. Председник — Иретрес је свршеи. Ко је за то, да с.е прпмп ч.1. 25 тај иека седи, а ко је иротпваи, тај иека устаие? (Сви седе) Објављујем да је усвојеи чл. 25. Известилац ирочпта чл. 26. Председник — Нрима ли Скупштпиа чл. 26? (Прима). Известилад ирочпта чл. 21. Живан Живановић — Ја илам да учииим овде једиу иримедбу одиосио стплизације. Ио сгаром Уставу кљажевски иамесиици су се звали: „иамесипци краљевског достојаиства, а по садањем Усгаву зјву се краљевски иамесипци. 11 То пма своју историју, Кад је „достојаиство" књажевске власти даривало нз Цариграда овде овоме или ономе, који су је вршили, оида то стојало у Уставу алн са иелависиошћу Србије то је дарпвање пресгалр, и сад Устав не говорн о достојаиству него о краљавски.м намесннцнма. С тога ова рсч „досгојаиство* треба да се нзбрпше овде као и у свима другпм члановима. Министар ун. дела Ј. Ђаја — Ја немам апшга нротив тога, да назпв намесннка буде оникав исти, какав је Усгаву. Но шго се тпче увреде владалаца овде је казна јако смањепа нрема казип у кривичиом закоиу. Ја не видим ии каквог равлога, да крнвице те врсте учињене иутем штимие казинмо много блаже иего те исте крнвице учнњене на неком другом месту. Ја мнслнм да свн имамо рачуна да достојанство круие заштитимо од увреда: ту иема ии иолитичких рачуиа, да се олакшају казис за увреде те врсте, н мислим да бп требале да остаиу оие исте казие, које су у кривнч. закоиу, јер Д1)жпм да сте сви уверсии да ће ова земља сре1|на бнтн, н да ћс добро битн за земљу, кад сс владалац нставн ван свега н да се држи својих уставинх граннца а за то од стране јавиостн н иарода треба захтевати н то да враљев. достојансво остаие зашгнћеио од увреда да их ипкако и ие буде. А тиме ће имати н сам иарод тим всћег ирава да тражн, да се и краљевска власт одржи у граннцама које Устав нропнсује. С тога мнслнм да бн бнло н боље и нравилинје н корнсније да за увреде владаоца остаие иста казна, која је у кривпчиом закоиу. Живан Живановић — Ја нећу нротивречнтп себн ако и овде ио нова у^мем рсч. Ја сам иа првом читању казао, да сам за предлог, којп је био у ирвобитном ироје -Јкту у ком су казие за увреду владаоца веће (1 —5 годииа). Ја сам једаи нут нмао ирилике да кажем , да владаоца н дниастнју треба неутралнсатн. Не датн ииком нрнлнке да га нанада, да онет иико не би дошао у таку нрнлнкуу да браии сем тога , све ове коицеснје, н оне, које су сппоћ учнњеие, и оие, које би се данас учиинле, ја нх с једие страие сматрам као коицеснје, а с друге као гараитинје. Ја држнм : шго је впше тншиие го| е, чо је впше слободе доле, јер свака акцнја изазива рсакинју. С тога треба гледатн да те пзазнвачке акцнје ие буде на иеће бити ип реакцнје; с тога бих ја, као п иа нрвом читању, био за то, да казие буду јаче, Председник — Да бн се могао нредлог г. мнинстра да стави иа гласање, треба да буде иотиомогнут. Има ли довољан број носланнка да тај иредлог иотногиу. (Нема). Нем,. довољиог броја, с тога га не могу ставнтн иа, гласаше. СтаиЛ>ан на гласање чл. 27, како је на нрвом чнтању усвојеи са дода!ком 1. ЈКиваиа ЈКнваиовнћа. Ко је за то, да се овај чл. усвоји, нека седн, ко је нротнв нек устане. (Свн седе). 06Јављујем, да је Скунштнна усвијила чл. 27. Извостилац ирочита чл. 28. Продсодник — Прима ли Скуиштнна чл. 28 1" (Прнма) Извсстилац нрочнта чл. 2*Ј. Алимпијо Васил.овић Ја мислнм да редакција овоп: члаиа, како је стилнзонана , не би требало да остане (чиги); " ко I 1 '" 1 ' 11 иог])дннм изразима уставна нрава владаоца" и т, д 1'јжити, грднти нрава, то не може да будс , с тога би овдо т,с ало (.гавити: в ко омаловижава , ко јавно иориче устинна

, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНу

права«, ружити нрава, ја ие знам шта је то. Тај израз ие може да остане. Може иеко иорицати н та ирава, али иазатн: грдити нрава, чиии ми се то је незгодиа реч. Тиме не може да се одговори ономе, што се хоће овде да каже. С тога мнслим, да месго «грдитн" илн »ружнтн* пр 1ва, треба ставигн „иорицатн" илн ,омаловажавати* нрава. Известилац — И сам> 1господо, нрнзнајем да је незго\аи израз „руЖити погрдинм нзразпма уставна права владалачка." У опигге, овај члав не би нн ушао у закон о шгампи, кад га не бн бнло у кривич. закону. Дакле , као што вндите ја сам хгео да нађем гакав нзраз , како се не бн стварао растегљив нојам, као што је то овде у крнвнч. закону н кад бн се овако осгавнло , као што је у крнвичиом закоиу , изгледа , да би се на тај начнн кривпЦе могле да исиредају, да се каже : овај је излагао владаоца нодсмеху и т. д. Ја немам ништа нротив тога, ако Скунштнна нађе бољн израз, који неће бнти растегљнв н којн иеће дозволитн да се чине злоуиотребе као што су до сад чињеие-. Ако то овде ие би било одређено , онда бн се ТО казнило но кривнчном закоиу. Алн и „омалова&аВатн« је незгодаи израз, мн смо га уиотребили код вере и морала, и то јо врло растегљив појам. К,ад би ко заинтао кога од иас: шта је то „омаловажаватн" ? ми ие би зиалп да му то јасно и ирецизно кажемо. Кад би употребплн пзраз „ко но грдиим нзразпма наиада иа уставна нрава владаоца" онда тога човека, којн се гако погрдиим нзразнма служп да казнпмо ио овом закоиу да не би било кажњеи по крпвнч. закону , што је тај нојам тамо врло растегљив, н што су клзие тамо врло велике. Министар унутр. поолова Јован "Ваја—Нема сумње да је овај пзраз, којн је овде уиотребљен, иеиодесан. Известнлац је иавео, каква је невоља меие и њнх у одбору иавела, да тражнмо израз, који бн обезбедио и у овом случају слободиу штампу. Реч »омаловажавати" неедређеи је израз, Оставнтн да оваке крпвице ие буду кажњене, бнла бн иогрешка; оставити да буде иеодређеио, било бн опасио; а да се то но ирнв. закоинку казнн, било бн најцрње. С тога је овде уио|ребљен нзраз: «ружн ногрдннм изразима", тимс се хтело, да се у одређеиим случајевнма може таква кривица ка.шнтн. Кад би смо ставпли, као што нредлаже г. Алнминје Васпљевић, „норнцати ирава," оида би се нод то порпцање могло нодвести свако крнтнковање тнх права, с тога је овде н метуто: „ко иогрдинм нзразнма ружи." Суд ће то цеинтн, али очевидно је, да ту мора биги ираве кривнце, на да неко буде осућеи. С тога држим, и ако можда ноједнни изрази ие одговарају ио зиачају једаи дру10м, да је инак но слободну штампу много боље овако да остане, иего да се ирими, оио, што предлаже г. А. Васпљевнћ. Потпредоедник П. Вуковић — И сам делнм гледиште г. мниистра и г. нзвестноца, да су овп изразн незгодин, и да го треба иоиравитн. Али друго, шго мн ,је иало у очн чо је ово, да су овде одређене две казне: „ко ногрдним нзразнма ружн уставна нрава владаоца н г. д." казниће се са 200 — 500 днн. илн затвором од 1 — 3 месеца, а дал.е се кал«е: „ко пстим средствима ружн облик владавнне у Србнјн (Устав), казннће се 50 — 200 дин, илп са 5-20 даиа затвора." Меин се чиип да ово иије коректио н да за обе кривице треба да буде једиа казиа. С тога ја мислнм да нли нзвестилац треба она.ј чл. да нрнми, илн, ако Скуиш+ниа ирнстаје да се овај чл. врати одбору. Миниотар унутр. дела Јован Ђаја — Оно је са свнм иаметно н умесно, тако је бнло п у ирвобптном нредлогу, на је иосле нзмењепо. Ја држнм, да би исту меру казне требало унотребнтн у оба случаја, н то ће бнти много иравнчинје н боље. Извостилац — Кад смо мн оно издвојнли, то смо учннили III једиог једппог разлога, а тај је: да со но бп онда могла овде да ноднеду и критиковињи ноједнинх одродаба Устава, алп иошто су ушле речн: ,>ко истим сродствцма ружи" онди бих ја могао да нрнмим нзмену, нррдложоиу од отраие иотнредссдикка Нуковнћа. Алимпијо Ваоил.овиК — Ако иримнте ову нримодбу, која је врло у.месна, н да се овај члан врати одбору због