Narodna skupština

СТРАНА 1332

Председник — Иретрес је свршен. Ко је за то, да се прими нрочнтанн чл. 31 нека седп, ко је иротиван нека устане? (Сви седе). — Објављујем да је Свунштнна усвојнла чл. 31. како га је нсвестнлад нрочнтао. Панта Срећковић — Занста, госнодо, држнм да ћете се сагласнтп у томе, да нма велнке разлике нзмеђу нротпвзаконе радње, која се нутем штамие учннн н која се умесним говором учннн. Човек у нзвесној мннути, кад се деси у ирнлицн п непрплнцн својом речју може много впше да утнче на л>уде, него нпсанпм говором нутем нггамие. Док онај добијс новнне, док се оне разнесу , док нх други прочита и размислн шта је написано , дуго времена нотраје и он се оладн прилично. Исто тако онај док нанпше, док трииут прочпта, добро се нромпслн шта ће да каже, н он се олади прплично. Дакле ту радња ннје тако брза, кпти непосредна н од утнцаја као што је радња једног усменог говора. Вама ће бпти нозната ова изрека фрапцуског државника Рншељеа, која овако глаен: Нанншите мн само две речн, ја ћу исирестн кад год хоћете казну, н доказаћу вам да сге ви згрешилн. Овде овај члан, онако ђутуре, хоће да казнн. У њему се вели: Ко нротпв чиновннка, свешгенпка, јавног службеннка, као иоротннка, сведока пли грађаннна, нтд.износн неистинита дела, казниће се са 100 — 500 динара н затвором од 1 — 6 месеци. Ја нисам мишљења да се овакн један члан уноси ј законе о штамии. Никад сељак неће тужити иона, сем ако му већ не досадн, иоиа тек устаје да води нарннцу, на и тада се бојн да га не прокуне. Никад нсће један човек, један грађанин устагн да водп иарницу, само мука може да га нагна, да рекнс, што год, а још да нанише игго год против чпновннка, 10 је мпого већа кураж. Ја знам многе наше чнновнике, којн сј вређали, псовалн, 1рднли грађане на најбруталннјн иачин, истеривали их на поље, циганскн ностунали с њима, и он грешпнк скнне каиу н ћути, и неће да ннше но новпнама. Кад човек дотера дотле, да се обратн новннама, аерујте да нма узрока, н да не бн то без велики нужда радно. Ја знам неке од пашнх људи, кад се ирви пут о њима у новпнама ннше, онн хоће просто да се сатру од муке што се иротив њих ннше, међутим другнма као иама, који смо на те ствари навнклн, свс једно је, нека ннше ко шта хоће, и ја махом н пе одгов.чрам, и ако одговорим ја одговорим врло мало. Ја држнм да ове казне које се овим чланом нредлажу ие би требало нпкако усвојитн, ну оиште цео је члан излишан, јер, госнодо, па п ако ко што рекне п наштамиа нротив неког чиновника на шта може тнм учпнити. Нитн ће он чииовннка нокрасти нити убити; оиај ће одговорнтп иснравком н свршена ствар. С тога сам мшнљења да овај члаи треба да се сасвим нзбрпше. Ја бнх вас молио да ирпстаиете на то; верујте да ће1е тако учпнпти већу услугу слободп ове земље, иего лн шго ћете учннити, аио дозволите да овако строгс казпс осгану, н ја бих молпо 10 посланика, да иотномогиу мој нредлог (Иотиомажу га). Известилад — Слушајућн говор г. 11аите Срећиовн1|а, којн одиста нотнче из иајдубљсг уверења, н ја бнх се, госнодо, могао сложшп с мншљењем, да ие |реба оставнтп овако велнке казне, н да нх 1реба спустнтн. Алп, госиодо, нсто тако мени се чннн да не треба нћи у крајност да се може иротив једног јаниог службеппка нзноситн што се хоће, дасе противтпх људи могу износигп свакојака ненстииита дела, јер, госнодо, један јаваи службеник врши Јавнн посао не што хоће нсго што мора. Даклс да не би било крнво нн једној нн другој странн, мени се чпнн да ће најбоље битп, ако остане овај члан у овоме закону, алн да казпе које се нредлажу њиме, смањнмо, на ирплпку најнпше да узнмамо новчану казну до 300 дннара, а затвор да буде до 30 дана. И кад бк овако учниилн задовољилн би н нранду н учиннли би да не може <ваки насргати на јавие раденнке, који 1>аде јаван носао на основу заиона н но наређењу. Дакле ја бих колио да се овај о2 члап врати у одбор да се у том смислу реднгује: Министар Јнртрашњих дола Ј. 'Бцја — Прло је умесна и за нохвалу зауаимљивост г. Цанте Срсћконпћа да

се не бн слободиа штампа скучила али у толико пстој мерп неумесно је доказивање његово да овај члан треба са свнм да се нзосгавп, јер нема пнкаквог оправдања, да не треба казнити онога, који нзнсси ненстннпта дела иротив јавнпх радника. Друго, госнодо, тпме што би се овај члан нзбрисао ие би се ништа ностигло, јер у крпв. закону носгоје казне за крнвца такве нрнроде п по њему оне бн биле десет нуга строже кажњене, а п ја сам гога мпшљења, да казне треба снустпти на ону меру као шго је г. нзвесгнлаи иредложно, н гада ћемо иостнћи боље оно што хоће г. Ианта, него кад бнсмо његов предлог усвојпли. Војин Ћирковић — Кад већ овај члан по што по то ичра да остаие ја мнслнм да нећемо битн доследни ако бп оставпли казне као што се иредлажу, ирема ономе, какве смо канне у 24 чл. усвојплп, којп гласп : „ко ружн погрдним изразнма усгавна нрава владаоца, члапове владалачког дома, казннће се са 200 — 500 днпара, нлн загвором од 1 — 3 месеца. Ако нстнм средствима ружи облнк владавнне казннће се са 50 до 200 дннара нлн затвором од 5 до 20 дана. Ирама томе ја бпх иредложпо да се казна сведе на 30 дана затвора. Председник — Ношто г. пзвестнлац нрнстаје да се чл. 32 вратн у одбор да се нсиравн, то о њему не може битн говора. Известилац нрочнга чл 33. Алимпије Васиљевић — У овом члану пма једиа нејасиост, која може дати новода разлпчном тумачењу. Овај члан је нејасан и у фраи. закону одакле Је н _/зет, алн тамо се оиет може да внди шта се хоће. Онде се каже да онај којн нзноси на кога дело клевете може то доказнвати на суду, кад га тужп онај којп га оклевета, оснм ако би се клевета одиоснла на пороциичне одиосе. 11а се даље велп, да се не може доказпватн клевета ако је новедена пстрага ио томе делу. Ја разумем то. То је унесежЈ за то, да се не бн сметао нравилан гок нстраге. Али шго је главно не каже да ће се обуставитп суђење овога дела, јер госиодо, као шго се не може доказнватн ако се клевета односи иа иородпцу, гако се исто но може доказнваги ако је по тим делу иочета пстрага. — значн не може догле док суд не сврши носао. Алн кад се не каже да ће се обуставнти суђење, оида значи да суд може и суднти по том делу. За то ја мислим да бн у другом ставу гребало додатн речн, ч дотле ћс н суд одложпти суђење по овом делу, но овој стварп. Ја вам обраћам пажњу на ту нејасност, н зато сам и нредложио ову донуну. Известилац — И ја сам госнодо уочно гу нејасност, н ја сам пмао снремпу редакцију, н већ еам се бпо јавио за реч нредседииштву. Алп ја бих молио да се овај члаи врати у одбор, јер бнх хтео да нзрпком стојп, да се клеве^а иа ирнватаи живот ие може доказивати, а пе да стоје иеке речп: „н ако, н ако". Изриком треба да стоји: ,Клевета породице не може да се докаже", тако да се нороднца зашгити. Сима Костић — И ја сам хг.о да кажем да овај ч.п стоји у везн с чл. иретходинм, с тога греба да се врагн У одбор. Известилац — Ја иримам да се чл. вратн у одбор. Продседник — Пошто г. нзвестилац ирпма да се чл. 33 врати у одбор, то се претрес о њему прекнда. Извеотилац нрочнта чл 34. Панта Срећковић — Ја молнм г. нзвестиоца да ми објасин, како може да се наиесе уврсда надлежателству. Ја ие зиам како се може грднтн и врејјати зданнје. Извостилац — Овде се не разумо под речју надлештво здаиије, него корнорацнја. Панта Срећковић — Па шга ћо да буде, ако иеко каже : луда је главна контрола, оида зашто је човек ту крпв? То је луд човек, којн говорн таиве сгварп, иа за то га не бн требало нпкако нн казннтн. Миниотцр унутрашњих дола Ј. Ђаја — Ч)до мн је, како можс г. Панта држатн да се не можо нанетп уврода