Narodna skupština

СТРАНА 1344

НАРОДНА СКУДШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

начин цело јавно мишљење у земљи биће упућено да се брине о ономе, што се дешава у земљи и што ујемчава његов интерес, на тај начин, ]а мислим, да ће да се подигне у народу и дух правде и правосуђа, јер онај, који данас суди биће принуђен, да суди добро и поштено, надајући се да ће сутра доћн време да се њему суди. Ако, господо, баците поглед на то шта стоји у садањем закону о пороти, која деда суди порота по садањем аакону, вндићете да суди: разбојништва, паљевпне и опасне крађе. Задржавајући се на томе, ја сам слободан да вас запитам, да ли мислите да је једна опасна крађа кадра, да нанесе више вреда друштву и његовом интересу, него ли једно дело, које се може да учпни путем штампе против морала. Ја свакојако мислим да основа за здрав покрет и живот једнога народа састоји се у томе, ако се о једном народу буде чувала та морална основа, а она ће се чувати на тај начин, ако се једном народу да учешће у правосуђу, те на тај начин, да се интересује за све оно што види у његовом друштву. У псторији старих народа нмамо примера да су народи имали чак и апсолутног учсшћа у правосуђу; то се може да нађе у историји старе апсолутне демонкратије грчке и римске. Али ја мислим да би тај начии суђења за данашње прнл1;ке био утопија, а ја што предлажем то би бно конбиновани суд у коме ће моћи правда боље да се ујемчи, у коме ће они људи бнти кадри да се узднгну изнал личиих интереса и да могу право да суде. Министар унутр. дела Ј. Ђаја — И моје је личио уверење увек било, а и странки, која је сад у већиии у Скупштини,. тежила је томе, да поротно суђење заузме место овом суђењу, које је до сада било заведено. Дакле, то је наша т^жња, то је наше начело, наша увпђавпост, да онде, где народ судн преко својих поротнг.ка, да је то суђење боље и савршевије. да је то израз демократске тежње, н у томе би се увек нотиуно могли сложити са г. Рибарцем. Али и ако је нешто у начелу добро, не мора бити у сваком тренутку, п ако је иорота једна стара словенска установа, ми знамо да је код нас била забатаљена, да је прилично извитоперена п да има гласова, који се против поротног суђења дпжу, за то што иорота није била добро уређена и што нпје била одговарала мравим погребала и прнликама. Вп знате да је поднет један пројект закона о пороги, којп тежп томе да се то поправи, како бп порота у суђењу стекла онај глас, ону веру, коју заслужује и коју греба да нма у српском народу. И онда кад се то постигне, онда ћу се и ја првп, ма на коме месгу бпо, сложити с вама да штамнарске кривпце суди иорота. За сада, док је ово стање овако које сам обележпо, и пошто ио свој ирилпци, тај иројекг неће моћп пзаћи иред Скуиштину, кад знамо да је порота усљед разннх ирилика и непрплика доведена до тога, да је у неколпко II веру у народу изгубила, ја мислим да за сада греба да оставнмо овако, иа кад нам исиадне за руком да поротно суђење дпгнемо на ону висину, на којој треба да је, онда ћемо, разуме се, бити ирви, који ћево тражитн да те шгампар ске кривице суде иорогни а не обнчнн судови. С тога држим, да овај предлог не бп требало сада усвојнтн но да га оставнмо за будућност, кад будемо у иовољннјим ирпликама (Чује се : врло добро ) Предоедник — Претрес је свршен. Предлог г. Рибарца нпје довољно потпомошут, да бп га могао ставпти на гласање; с тога ћу ставпш на гласање чл. 41 како је нсправљен. Ко је за то, да се члан 41. прими како је исирављен, нека седи, ко је протпв нека устане? (Сви седе). Објављујем да је члаи 41. како је исправљен прнмљеи. Извоетилац прочнта: Члан 47. Кад решен.е о стављању иод суд иостане нзвршно, државнн тужилац даће одмах суду тужбу, коју ће суд саопштптп оитуженом, ако је у месту, а у најкраћем року, ако је вап места саоиштења тужбе и пајдаље за 10 дана претрес за суђењс одредитп, ако томе не стоји на иуту судскн одмор.

Живан Живановић — Код овога члана усвојен је нредлог Раднсава Митровпћа, да се штамиарсве кривпце суде у „најкраћем року". То је свакојако добро, алн ја мислим да је то како је ирочнтато, инак неодређено и мислнм да би томе требало одреднти граннце, рецпмо 5 дана. Известилац — Циљ је бпла овога иостуика у закону о штамии као што знате, та, да се крнвице штампарске што брже свршују, како би онај коме је увреда нанета добио после тога задовољења. Усљед тогадошлоје оно, да ће тужилац датн тужбу суду, који ће је ирвог дана саонштитн онтуженоле. Овде је разуме се нзгубљсн из вида случај, кад оитужени ннје у месту где је тужен. Кад је Радисав учинио нримедбу код овога члапа, ми смо рачуналн да је довољан рок од 3 дана да се оптуженоме тужба саопштц, али наведенн су и овакви ирпмери, да може једап пнсати из ужпчког окр. нишкој „Слободи." Уредннк ако буде онтужен, нријави га и каже: иисац је тај и тај, нз округа ужнчког. Сад се тај ставља под суд и треба то да му се саоишти, то му није могуће саоиштити за 3 дана, нлн још ако узмеге да је то чпиовник, који је на одсуству илп трговац, којп се својим нословима бавн ван земље, онда дакле није могуће рок за то саонштење одреднтн, јер онда настаје ннтање, шта ће се радити са. оним чиновником, којн у гоме року од 5 нлн 10 дана не бн саоишгио а међу тим нмао је иуно узрока што го ннје могао саонштнтн? Дакле, кад смо све то разгледали, нашлн смо да не можемо друкчије усвојпти. него морамо метнути „у најкраћем року." Разуме се од тога може бити злоуиотребе, алн ако се чине злоуиотребе, онда свакн има ираво да таквог чнновннка за учињену му неиравду оитужн суду. Узмите како год хоћете видећете да нпје могуће одреднти рок. Радисав Митровић — Мојим иредлогом ја сам ишао на то, да ово саошптење иде пргко истражног суднјс н ја вндпм да то одбор ннје хтео да усвојн. Но да не бн било овнх злоупотреба, као што рече г. Жпван Живановић, ја бих молио г. извесгиоца да овај члан пзмени овако: ако оптужени живи у месту суда да тај рок буде од 1 дана, а ако је ван тога месгадасе сгавн „у најкраћем року." Да се не би штамиарске кривпце развлачиле, ја мислим да ово треба усвојити. Известилац — Ја прпмам го, само вам кажем да и ту може настунитп случај да онтужени није у месту и онда на-' сгаје иитање да ли ће бити могуће да му се тужба саопипн за један дан. Председник — Изволте чутн како ће гласнтп тај члан. Известилац чпта: „кадрешењео сгављању иод суд иостане извршно, државии тужплац даће одмах а најдаље за три даиа суду тужбу, коју ће суд ирвога дана саоиштитн туженом аво је у месту а у најкраћем року, ако је ван места, и од дана тужбе најмање за 10 дана претрес суђења одредити. Председник — Претрес је свршен. Ко је за то, да се члан 47. нрими, нека седп, које ирогив, нека устане? (Сви седе). Објављујем да Је чл. 47 иримљен. Известилац ирочита: Члан 53. „Кривцце учињене противу одредаба овога закона застаревају за 3 месеца од дана кад су учнњоне, за прекпд застарелостп вреде одредбе оиштег кривнчиог закона." Као што знате, госиодо, у пројекту је бнло да кривице застаревају за 7 месецн и поред тога ова процедура нпје била овако усиорена, како смо је на ирвом читању нримили, него је била миого бржа, јер за 5 даиа туженн је морао дати одговор на тужбу, после 5 дана давао је тужилац нротпв рази одмах се одређнвао нрегрес. Међутпм ми смо иродужплп тај рок од 5 дана иа месец дана, иа смо дали н гужиоцу месец дана рока за набављање доказа. (нлставиће се)

О дгоио 1' Ш 1 у1-кд11ик Рнико Пстрони!.

Штлнпл кгаљ. сгнскк дгжлвнк штлнпариј8