Narodna skupština

СТРАНА 1398

Интернелант нита, шта ,је дало повода мннистру грађевниа да мења своје решење, иосле оиако опште оцене од свију комиснја, да са темељом не греба нћи дубље. Сем оиога шго сам ве11 казао, да мишлења, дотле ирибављена, ннсу ни у колнко бнла сагласна, нлам иа ово да одговорнм јоште иешто, игго је и г. Јоваиови11 морао у актика иаћи, а шго је он ирећутао. То је та околност, што се г. Ст, Чађевнћ у грађанском савету није нзјаснно, но је нак надно поднео мпиистру своје засебио мишлење. Ои је бно мншлења да грађевина неће битн стабнлиа, ако се стуб ио пројекту фунднра, пошто је иодлога од само 50 см. жуте и 70 см. илавс глнне илн уме ио све слабе, и иошто овај материјал са свим сумњиво изгледа, те да ће се иб свој прилпци води размазиватн п неће инкако датн солидну иодлогу. Овде ћу одмах да додам, да се доциије прн раду ово његово мишлење потнуно иотврднло н да је доказано, да оба она танка слоја не би могла никакав терет пздржатн. Жутн слој показао се као одвнше песковит п видело се да је из материјала којн се слеже, а и плави слој ипје чпст н комиактан н садржн много вегетабилнпх органскпх састојака. Шта више нађено је у њему велнко комађе трулог дрвета, ио којем се јаспо види да је и овај слој но све аовог иорекла. Сада може свакоме ко се иоле у овнм стварнма разуме битн јасно, да за овако велнку грађевнну, где стубови нмају да нздрже велнки прнтисак н потрес, слојеви овакве ирироде и тако мале дебљпне не могу нослужнти као спгурна нодлога за темеље. Са обзиром на све довде речено, дакле после онако несагласног мншљења грађевннског савега н иосле мншљења т. Чађевићевог, мислнм да нико неће тврднтн дајеминнстар грађевииа требао да остаие нрисвојен нрвобнтном решењу н да ствар није требао даље да нсиитује. На протпв, ја мпслнм, да бпла његова дужност, да учинн све могућно, те да се ово пнгање на чисто нзведе. И ево шта је он урадно. Ире свега, ношто на лнцу грађевнне надзор водн ипжпњер, У којега је миннсгар односно његове сиреме н савесностн имао иотиуно иоверење, тражио је од њега да му иошље оиширан нзвештај о свему што је могао на месту посматрање51 дознатн, н да каже како он према томе мнсли о земљишту нсиод сгуба и о дубинн, на коју овај ваља фунднрати. Није мнинстар ово мишљење тражио од иадзорног инжињера онако, како то г. Јоваиовић у својем говору хоће то да предсгавн, и из којега излазн то, да Је министар хтео по што ио ти своје решење да иромеии, иа да би пмао иовода за то, као наредпо Је нижнњеру да за то нодиесе згодио мишљење. Мннистар је, господо, тражио то мншљење једино, да би се у ствари што боље и са што више страна обавестно, н што је бно увсрен, да ће надзорнн ннжпњер са свнм отворено и савесно реферисати стварн онако како он зна, не обзирући се на хо, хоће лн се његово мишљење нодударатн или не нодударати са ма чијнм гледиштем, на бнло то н мнннстра грађевина нли грађевинског савета. Ја дакле н овде иоиављам, да мииистар грађевпна није нмао никаква разлога да иосумња у снособност н савесносг тога органа, ма да нзгледа да бн го било ио вољн г. Јоваиовићу. Исто тако никако ннје иогрешно, ин то, што је миннстар грађавина носле свега тога у својој канцеларнјн држао и усмену коифереицију са надзорннм ннжињером, начелником ннжињерског оделења и ирофесором геологнје на Велнкој Школн. Црва двојпца су као неиосреднн радницн н руковаоци тога носла, моралн бнтн најбоље уиозн^ти са свима детаљима његовим, а трећи као геолог најкомпетентнији је А' 1 даде оцену о прнроди земљншта, од којега су узете п донешене бнле све пробе. После свегл овога, мнаистар грађевина могао је бнш иотпуно обавештен о целој ствари, а као стручњак морао је према томе бити и у стању, да себн створи ираво мишљење, и да иа основу истога дефиннтнвиу одлЈку своју донесе онако како је у ннтересу снгурностн грађевине, па ма оно било н несагласио са нрвнм решењвм његовпм. Он је то н учиино и у томе нема ннчега иеправилног.

Г. Јовановнћ у своЈ'ем говору помнње и зваинчну нсправку, коју је мнннстарство граћевина нослало у једне овдашње новнне, поводом једног напада у њпма на савестан рад министра трађевина но овој ствари. Норед тога што г. Јовановпћ констатује, да се у тој нсправи прнзнаје сва неправплнос у раду, он јоште велп, да од свега опога што се у нсправцн каже, не налази се пишта у актнма. Нн то, госнодо, није тако, У номенугој нсправцн каже се само отворено, како је рад текао, н за свакога ко може да разуме бнће јасно да је н тамо доказано, да никакве ненравнлностн нема. А, ако је г. Јовановпћ хтео акта редом да чита и ако је разумео шта у њима стојн, могао се уверити баш о томе, да је онде ствар представљена потпуно онако, како се и у актнма налазн. Г. Јовановпћу је чудно, како је минпстар у опште могао мењати своје мншљење, но ту иема ннчега чудноватог. Прво решење своје донео је мннистар према томе, како Је у онај мах бпо ннформнсан, а доцинје. када се ствар боље пспптала н када се ирема томе боље иг.формисао, морао је је он своје решење исменути. Исто су тако променула своје мншљење и она госиода, која су најпре за нзвиђај стварн бпла послата у комиснју на лнце места, јер су у први мах дала мпшљење, да стуб ваља фундураги на дубину нредвиђену у иројекту, а доцннје у грађевниском савету, сасвнм дуго мишљење застуиају н иредлажу да се са темељом дубље иде. Мислим међутим, да г. Јоваиовић неће вероватн ц тврднтн, да је ондашњн мпннстар грађевииа наредно тој господи да своје мпшљење иромене. На замерку г. Јоваинћеву, шго је н за други речнн стуб наређено да се са. темељом дубље нде, немам шга да кажем, јер што је речеио за један, вредн н за другн, н кад је код првога бпло то потребно н оиравдано, иото је и код другсга, јер су у главиоме исте ирилнке као меродавно констатоване. У опште све замерке интернеланта мнннстру грађевина, због нроузроковаиога вишка у нослу, сасвим су неоиравдане. На иротнв, ја мислим да би се министру грађевнна са пуно ирава нмало замернтн, да је он решио да се са фундам.ентом стуба ие иде ип већу дубину, кадаје имао уверењада грађевина не може бити стална и сигурна, ако се остане са темељом иа пројекгованој дубпин. Да је то учинио, могло би се лако деснти, да мост у скоро попустн и да се сруши, те онда тек да буду огромне суме иотребне за реконструкцију. У таквом случају тек, ио моме мишљењу, имао бн ирава г. Јовановнћ, у нме своје н у нме народа округа крушевачког, да нротествује због нроузрокованоиа вншка и пакнадног трошка, те п да пита минпора грађевнпа, ко ће шгету да ппаги ? Што се тиче резоновања г. Јоваиовићевог о томе, да је крајње време да се стане иа пут злоуиотребама са накаадннм радовима и вишковнма нреко илана н иредрачуна, на грађевнне које држава извршује, го је са свпм умесно н ја се са њнме у томе нотнуно слажем. Однста врло се често дешавало да су се за љубав иредузнмача накнадно нзмењивалн илаиови и измншљалп вншкови рада н цена, н то је зло нротнву којега треба озбнљно војеватн. Но ииак гаквоме резоновању није баш најбоље место нриликом говора о иредмету ово нигериелације, јер ако је игде било умесно н потребно да се вншак рада наређује, то је баш у овоме случају. А говорећп у опште о тој стварн, ако је г. Јовановић хтео да се уиозна боље са радом онога мпннсгра грађевнна, на којега ои иапада, могао се увернтн, да је он баш највнше тежпо да таквим злоунотреба од стране нредузимача н нижињера стане на иут, те н да нх научи да се у будуће таквога рада чувају. Разумесе гоје једио зло које је укорењено већ од толнко времеиа, тегапнје лако за крагко време излечнти н да је нри томе тежак посао за оиога, којп почне таквим злоупотребама да се одуннре, јер ту одмах наилази на незадовољсгво и огорчење опнх, којн ирн гиме пемнновио морају нретрпети моралну и материјалну штету. Алн иа сваки начии са тим ваља већ једиом одиочетн и боље је увредитн гакву госиоду немплосрдннм ударцима п по образу п по кеси,