Narodna skupština

НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ.

Подносећи Пародној ('куиштпни пре^длог закона о Буиету држанних нрихода и расхода за 1МУ1. год., сматрам за дужност да учиним некс претходне напомено, к<ЈЈе ће, надам се, бар у некоиико расвет.штп састав и илраду Г>уџета и отворити нравилнији иоглед на стап.е паишх државпих Финаисија. Свако му јс ие! 1 добро познато, у каквом је стању данашња влада затскла држанне Финанспје, када ј«' 22. Фебруара пр. год. дош 1а иа управу земље. Де <1«ициг годишњп кретао сс између осам п десет милпјупа дипара, ка<» што то показују завршни буџстскп рачупп. Прсласком монопола дунана п солп и железпнца у државне руке, деФицит у буџету Државном сведе I је исиод иоловине. Међу тим пови ^ став преустројавањем толикпх грапа управе државнс (Држ. Савета, судопа и т д.) донсо јс собом п нове Финанс ијске тсрете (нарочито у позицији пеисија), а урсђивањс запуштепе одбраибсш- снаге земаљске нове и неодложпе материјолне жртвс. Па ипак деФнцит за пду I ^у 1X5)1. год. ако се новп извори нрихода не отворе — неће нрсвази^и цифру од три п по мнлијуна дппара, нарочиЈО ако панлата непосрсдчог порсза будс правилннје вршена. Јер и цпфра овогодшпњега оуџетског дефицпта зависнће поглавито од благоврсмене наплате непосредног иорсаа, тако, да ако сс до краја овс рачунске године буде с\ра:шерно ра: резу нореза панлатило само оно .шко, колнко је у прошлој рачупској годиии наплаћсно, де'1-ицнт буџетски не би у таквоме случају прелазио циФру од два д<> трп милпјуиа дип., дакле у самој ствари плнео оиолико, колико је самим ово годпшњим б^џстом н прсдвићсно бнло. После повраћаја моноиола и железница тсжиште помоћн нашему Финанцијском стању лежи ио моме најдубљем уверсп.у у нреустројству пореске адмииистрације, а поглавито у заво1;ењу нарочптнх Финанцијских органа за правилно раирезивање и благовремсну наплату пепосредног нореза. Из приложених нрегледа разрезаног, паила1)еног и дугованог порсза за 1К88. и 1889. г. увидећс нар. представништво како стојимо са нанлатом пореза и колико је нсопходпо потребно да се увођењем нарочитих пореских органа наплата иепосредног иорсза ускори те да српска држава не рамље због толике гпЈреске вересије и не нлаћа толпке иптересе по боновпма. Закоиски продлог у овомс смисту бићс иодпесен Нар. Скуиштпни у изменама и допунама нореског закона. Поред дсталжије израде самога буџета у онште, ушли су у овај пројекат буџета и бруто — нриходи и расходи од монопола дувана, соли и Држ. железппца, што јс наравио закључну буџетску пифру морало повисити иа суму