Narodna skupština

Члан 4. Да би главна државна благајница могла тачно и потпуно измирити сво издатке буџетом одобрене и онда, док сви нриходи државни још нису прикупљени и у благајницу унесени, овлашћује се Министмр Финансија да може у течају буџетске године издати и за подмирење расхода употребити благајничке записе (бонове), за које важе ова правила: а, Целокуина сума благајничких записа, издатих у току буџетске године, не сме превазићи циФру од 5,000.0<)0 динара; б. Рокови благајничких записа, издатих у буџетској 1891. години, имају се кретати у границама рачунске годпне, т. ј. до 30. Аирила 1892. године. У границама ових рокова може се поновити издавање благајничких заниса, али само за покриће већ издатих заииса, који се у обрту налазе; в. Благајнички записи могу гласити на име и доносиоца. Интерес на њих не може бити већи од 6°ј„. Ингерес на записе платиће се из кредита нарочито за то одређена (види II Б. 2. главног буџета расхода). Ако овај кредит не буде за то довољан, допуниће се из кредита „на ванредне иотребе државне" ; г, Благајнички записи гласиће на главну државну благајницу, и по томе она ће их и издавати с потписима Министра Финансија и главног државног благајника. Министар Финлнсија нарочитим решењем одређује интерес и течај благајничким записима у )'раницама ових одредаба. Он им ироиисује текст и облик као и ближа правила за иодесније издавање и повлачење њихово. Члан 5. Закон овај важи од 1. Јануара 1891. године. Препоручујемо Нашем Министру Финансија, да овај закон обнародује, а свима Министрима, у колико се кога тиче, да се о извршењу његовом старају, властима пак заповедамо, да по њему иоступају, а свима и свакоме да му се покоравају.