Narodna skupština

112 САСТАНАК

- 81 МАРТА

СТРАНА 1449

а нарочито овако великн од једиог милиона, а да се не зна за какву цел>. Било да је то потреба државна, било да је потреба двора, свакад до сад јављало се за какву се иотребу то узима и Скупштина је то оцењивала. Нидао се краљев дворац, то се јавило Скунштпни п Скупштина је то одобрнла. Сад на један нчт видпмо да се даје стараоцима краљевским мнлион дпн. а задужује се цивилна лпста краљева. Ми решавамо да се задужп а ае знамо за што и кроз што. Ја миелим да би требало да се каже за какву се потребу то чпнп. То је једно што сам имао да приметим а друго ја не знам кад је донста, тако важна потреба за коју треба да се учини зајам од 1 милион краљевском двору, онда гу би требало изаћи пред Скупштину па казатп да се та услуга чини без интереса. Ја мислим ако је то тако позајмица, која је потребна краљу, премда не видим те нотребе, дакле, ако је то потреба, ја кажем и ако смо у финанснском погледу доста сиромашни ипак ми не треба да ту иозајмицу чинимо са 6 од сто. И ми самп кад тражимо новац под интерес налазимо да је миого 6 од сто па тражпмо 4 — 5 од сто, а овдетражимо нашег од краља 6 од сто интереса дакле, кажем ја ие налазам ла ова Скупштпна треба да решава тај зајам без потребе, али ако има иотребе оида за шго да се спекулпшо и тражи интерес. Ја сам бпо протнван и ономад, да држава врпш баикарске посливе п чпни иозајмпце. Ако Је треба неодољива онда нека је намирује начином достојним једне државе. Накратко: треба да се зна за каку се потребу даје и ако је потреба допста важна, треба новац датп али без ннтересл. Те двс примедбе имао сам да учинпм, Арсеније Прокопијевић — Члан 66. Устава вели: „Цивилна листа краљева одређује се законом. Једном одређена цивилна листа не може се повисити без пристанка Народне Скупштине ни смањитп без прпстанка Краљевог Сваки ће намесник примати за време вршења своје намесничке дужносги но 60.000 динара годпшње из краљеве цивилне лисге.« С овом зајмом који се пма извршити меии се чиип, да ће цивилна листа да се умали без пристанка краљева за ове трп године за равно један милион. Јер у Уставу велп се, да само краљ има права на цивнлну лпсту а свакп намесник посебице има ираво да прима ио 60.000 год. плате, а нико трећи. Овде се тражи овлашћење од Народне Скупштине, да се овај зајам даде краљевским туторима и да се тај зајам наплаћује нз краљеве цивилне листе. Ја не знам како овлашћење треба краљевим туторима ако се они рачунају као што су други тутори према. осталим нупилама у земљи. Тутори рукујућн са једним имаћем, а тако исто и краљеви тутори имају права, да се задуже ради извршења домаћих али ма каквих других иотреба, и за то једпно кад пупила буде пунолетна имају да одговарају иред судом за њпхов рад. Ако им је рад частан не одговорнн су, а ако им је рад нетачаи они су одговорни. То исто могу да учине тутори да сву одговорносг приме на своја леђа, а никако да траже нас Наррдну Скуиштпну да пх мн ограднмо. Менн изгледа, да је незаконито извршење и оно издвајање од 360,000 дин. годишње Краљу Мплану. Мислим, да је незаконито за то, шго но Уставу нема нпко права на издржавање нз цивилне лнсте сем једнпо, као што сам казао мало час, Краљ и Намеснпци, Мени »игледа да онога дана, кад Краљ Александар буде пунолетан њему ће потпуно на вољн стајати хоће ли да иризна овај нздатак или неће. Ако га ирнзна Намесннцн су се спасли од одговорности; не нризна ли га, ја мислим с њима ће бити као и са свима туторима, којн не рукују љуцкп са имаћем пуииле. У таком случају стоји на вољу Краљу да се наилати од њих, ако имају, немају лн да нзведе добош пред кућу н распрода све њихово имање, као што се то чнни са другим несавесннм туторнма. Мени изгледа, као посланику, да овде лежи главно тежишге. Менп нзгледа, да ову одговорност, коју имају туторе и намесннцн, издвајајућих ових 360,000 дин. годншње, ни даје им, тако рећи^ мирно спавати, него траже неког другог, да за њих одговара, Ја да нонесем ово на својим леђима нити

смем, нити могу, ннти мпслим да према Уставу ово може да буде. Они који рукују са имањем краљевнм иека одговарају, а не да се заклањају за скуиштниско решење и за то ћу ја гласатн протпв овог зајма. Ранко Тајсаћ Кад је указ о овоме уговору илн боље рећп (шсмо упућено намесннцима од бнв. Краља Милана дошло пред фпнанснјски одбор, коме сам ја члан, н ја сцм бно кад се то решнло. Нисам могао опда да иапишем своје одвојепо мншљење због краткоће времена, истипа ме нпко нпје јурно, алн сам видно да је Скуиштниа на крају свога рада и ааморсна иослом. — Но сад сматрам за дужност да овде усмено кажем своје одвојено мншљење. Ја се овом прплпком п сам чудим у каквог се ноложају сада као иародни носланнк палазнм. Има 15 годнна како јавно браним у свакој ирилпцп да се Србнја не задужује, да уведе шгедњу, да умањује велнке плате .. пзлишне издатке и т. д., а то све зато, шго је у иароду оскудица и гешко давање, а и пре 3 — 4 дана брапио сам мпшљење моје овде ) Скуиштиии да Србија не сме да се задужн 10 мил. дииара. А сад ? Сад хоћу да браним да држава наша не буде новерилац, јер се овнм инсмом чннп мн се хоће, да држава буде јавин иоверилац једиом прпватном лнцу нлп једној кориорацијп — како хоћете, и о томе је наирављен једаи уговор. У томе уговору стојп да Србија изда зајам двору — шго као приватном лнцу за нокрнће иекаквих трошкова. Какви су ти трошковн то ће опн знати, — а да се тај зајам однлати у одплатама за 4 годнне. Пре свега нмам себи да поставим јел,но нитање н да дам одговора самом себи. То је питање : иа зашго се даје двору — крунн — толики зајам ? шта је нагнало оиога који тражн овај зајам ? То значн да одговоритн нећете, но го је иознато свнма. Иа кад нам је то позпато, онда ннкако не можемо одобрптн овај зајам, тнм пре шго мн неможемо никомс иешго датн што самн немамо, и го ја мпслпм да мн не можемо новаца дотаћп кад их сами иемамо. По ономе указу мн овај зајам лајемо на цнвпл-лусту и она служи за одплату дуга. Ја мислнм, да нема нпге у законима нашим забележено како се цнвпл-листа на дуг може забраннти као што је утврђеио о забранама на друге чнновиичке нлате, јер цивил-лнста по моме схвагању снада у другу категорију, а не у ватегорију чнновннчкпх плата. Не смем да кажем утврдо, али п ако нисам правннк, могу оиет да кажем да нигде у законпма нема продвиђеног таквог случаја, како се може преставнги та ствар и како се може ставити забраиа иа цнвил лнсту. И у члану Устава, који је мало ире ирочигао ион Арса ие каже се иишта, како се то може да учини а тврдпсе да се ни нашга друго утрошити не сме. С тога, дакле, и немам иотреба да н ја тај члан по ново чигам. Ја нак нзјављујем да се та забрана аисолугно по нашим законима не може нзврпштн ако бн потреба настиила н не би круна дуг држави уредно отнлаћпвала. Ми хоћемо да дамо једном једаи милнјун дниара на зајам илп рецнмо аконго, док нашн чнновиицн, којп нас служе, чекају ио неколико месеци док добнју своју илату а сад носгајемо таао галантни ! Но најносле н преко тога да иређемо; но пнтање је ако дамо овај зајам и кад би га дали, н ако бн нара бнло ја би онда само смаграо гај зајам за спгуран, кад би ту бплп јрмци сви намесници, владини туторп и кад би оип дозволилн да се стави нитабулацпја иа прво место њихово имање, а овако обићање иаиисано на хартијп за мепе је са свим несигуриа ствар, јер овде изгледа ми оио што се каже : „болан здрава носио купуса му просио". Даке нзгледа ми, да сирогињл има да даје оиоме, коме ие греба давати зајам. Црема свему овоме доиста и.)гледа мп, да оиако стојп, као што један од г. г. говорнпка мало пре пстаче, да овде ннје пнтање, да ли је иотребан овај зајам или ие, јер с тим је начисго да зајам нпје нужан иего је иитање, коме ће се то иа леђа сгавпги Разуме се, иеће стараоци, неће другн члановн неће Намесници, на п влада вндпм да се новлачн н не сме да нрнмп на своји леђа Тако ће онда го незакопито задужење да ирими на своја леђа ? Хоће да се иатовари на