Narodna skupština

СТРАНА 48

НАРОДНА СКУПШТИНЛ, ВАНРЕДНН САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

зеиљпште за ову конвеицију а п остале нате говоре. Та дакле непрплпка не може да се нршшсује у опште свп.ча него пскључиво владавини, која ју је започела. Ја најзад, молим госноду делегате да мп објасне, не за саму конвенцпју него и за уговор зашто је овако? п ако со није могло повољппје радити загато су на ово пристали. Ја знам шта је овај уговор п знам да га мп морамо иримнти у целини или одбиги. Овака тегака погрешва треба за будућа времена да нам поелужп за иоуку, да други пут створпмо боље прилпке за стварање уговора. Овај уговор, какав је смем слободно рећи бољи је од оног прошлог. Неки од господе говорнпка поменуоје, даје влада пмала на уму наље финанспсве прилике, те да је гледала, да што више прихода отуда пма, па то је и намера уговорима, у оиште да се дође до већих ирихода и да се заштптп своја индустрија, међутнм ја држим да опа и мора да има то на уму, јер ми морамо да одужујемо дугове, које пмамо. Ми дакле морамо да имамо новаца према нагаем финансиском стању и ја нарочпто то овом уговору замерам гато није већма теретпо ове скупље — луксузне светске ствари, а гато впше загатитио занате. У осгалом ја ћу са мпрном савегаћу гласати за уговор. јер имам уверења да ће нагаа вллда у будуће старати се, да епремнија изађе на сусрет оваким прпликама, — и умети сваку нанету хотимичну новреду од стране уговорнице одбити достојно, оним начином, којим п онп почну. Владин повереник Милован Миловановић. — Ја ћу овог иута да одговорпм на неколпко примедаба, које су иале нротив уговора у току југрогање дебате, као п сад од попгтованог госнодина Ранка Тајсића. У исти мах покугааћу да дам објагањена па неколико иптања, која су у току дебате стављења. ГГало је много примедаба. Све те иримедбе далеко су од тог, да имају један псти смисао, и један исти смер, п шта впше, може се рећи, да су оне толнко сунротне једна другој, да се управ међу собом побијају. Једино у поглзду ветеринарске конвенције већпна говорника слаже се у мишљењу, да је она неповољпа и да не даје гаранције нашему пзвозу. Али разуме се да свп говорници не пду толико далеко колико су поједиии изузетио отига.ш, тврдећи неправедно н без пкаква основа, да ова ветеринарска конвенппја не даје ни онолнко гаранције нагаој сточној трговнни колико је то давала стара конвенција. Господпн Рајевпћ је чак дао овој конвенццји оно обележје, које у пуној мери заслужује баш конвенција од нре 10 годпна. Он вели, да је но садањој ветери нарској конвенцнји Аустро-Угарској остављано на вољу да са нашим сточним нзвозом чини гпто хоће, да га допустп пли не, да су тако рећи све погодбе у њој потестатпвне — за АусгроУгарску. Међутпм оно гато г. Рајовић без осиова тврди за ову вегеринарску конвенцију, може се прпменнти од речи до речи за конвенцијуод нре 10 годпна. Ветерннарна конвенција од пре 10 годпна пма много одредаба, којима се чнне важпи усгупци Србији н гарантују њеном сточном извозу разна права. Алп у чл. 5 стоји то, да Аустро Угарска кад нађе за п^требно, кад мпс.ш да то захтевају њени трговачки интереси, може обу. ставити нага сточнн извоз Тога је дакле било у прошлој конвенцијн, али у овој, која се сад подноси Народној Скупштини нема тога. Систем ветеринарне конвенције, која се сад подпагаа Народној Скупштинп у овоме је: Сточне болесги, сточне заразе, које се све обухватају именом епизогија, подељене су у две групе. Једне од њих дају право суседиој монархији да потпуно забрани нзвоз стоке из Србнје у Аусгро-Угарску. У тај ред долазе само две врсте болести: говеђа куга и т. зв. болест лунгенсајхе (1ип§епзе1сће), која до данас није констатована у Србији Друге врсте заразе, као што су шап, устобоља никако не дају нрава АустроУгарској да може спречити извоз стоке из Србије у АустроУгарску. По старој ветеринарској конвенцији Аустро-Угарска

је могла го учиннти кад год је хтела, кад год бп се појавпо гаап и устобоља. Сад пак у том погледу са свпм је друга погодба у уговор унесепа. Даиас усгобоља и гаан д 1 ју једпио ираво Аустро-Угарекој да врати оиај транспорт, у коме се га болест код стоке појавила или који је основано осумњичен за такве болести. То је јасио, чисто, утврђено у новој ветеринарској конвеицији. Са овим у вези стојн прпмедба, коју је ставио г. Ранко Тајснћ. Г. Тајснћ иита, како ће се разликовати порекло стоке, јер по новој ветерннарској конвенцнјп може се извозпти само стока пореклом нз Србије. Г. 'Гајснћ се у томе буни, мегаајући иорекло стоке са расом, а то су две са свпм различне ствари. Једно је раса стоке, а са свим је друго порекло стоке. Порекло стоке доказује се сточним насошем, у коме се тврди да је стока поднгиута у Србији. Стока може бптп ма какве расе само главпо је да је она нореклом нз Србије. Раса стоке не стоји ни у каквој вези еа овим сточнпм пасошем. Пасошем се доказује, је лп стока из Србпје и оии транспорти, који имају уредан насош, могу се извозити из Србјие у Аустр-Угарску, ако ннсу зараженн никаквом болешћу. Било је још многих других примедаба протпв ветеринарске конвеиције. Ја се нећу на те примедбе враћатп с тога, што је иоштовапп посланпк др. Лаза Илић на њпх јутрос врло добро одговорио. Једнпо ћу јога да одговорнм на питање, које је унрављено од страие Вукашниа Пегровића односно смисла чл. 3 и чл 6 у закључном иротоколу. Г. Вуканнш Петровнћ нашао је да одредбе у тим двама члановнма стоје у супротности једна према другој. То ни у колико ннје случај. Одредба члана 3 односи се на једну ствар, а одредба чл. 6 одиоси се на са свим другу ствар. У чл. 3 или тач. 3 закључнога протокола говорп се о гранспортпма сточним, које би трећа каква држава иреко земљпгата једне уговорне стране хтела да унесе на земљиште друге уговорне стране. У тач. 6 пак закљ. протокола говорп се о транспоргима сточним, који се преносе нз једне уговорне државе преко земљишта друге уговорне државе у трећу државу. То су две ствари разнолике једна од друге. Толико о ветеринарној конвенцији Сад да иређем на трговински уговор. У погледу трг. уговора обраћала се пажња п на економну и на финансијску страну пптања, која су расправљена у овом уговору. Већина господе посланика слаже се у томе, да су фииансиски интересп доста добро заступљеии у овом трг. уговору. Г. Андра 'Борђевић ишао је тако далеко да је чак иребацивао делегатпла, гато су сувише велику иажњу обратили на фпнанспјске ин тересе и што су њима жртвовали економске интересе. На против г. Вук. Петровић указао је у погледу фннанс. стране на неколике недостатке. • Г. Вук. Пегровић најпре је говорпо о трошарпни и у погледу трошарпне он налази, да смо се мп обавезалп на оно на што се друге државе обично не обавезују у трг. уговорима. Питање о трошаринп начелно је расправљено чл. 10 уговора. У чл 10 уговора то иитање регулисаиоје између Србијеи АустроУгарске онако исто, као што се оно регулшпе у опште по свима трг. уговорима. А наиме да свакадржавауговорницаимаправада удари трошарину на извесне артикле, којп се по опште усвојеним правилима сматрају као трошарпнскп нредметп, иод по годбом да на исте артикле произведене својој земљи удари исту трошарину. У закључ. нрот. мп смо добили негато више но што се обично даје трг. уговорима: ми смо добпли право, да ударпмо трошарину и на оне артикле, које не производимо у својој земљи. Такве трошарине која се може у иеколиво смаграти као додатак царинн изузетно су Србији одобрене. И с тога се не може замерити што је се у псто време одредило, до које се границе може подићи таква изузетна трошарина на предмете, који се у Србијп не произведе. (Наставиће се)

Штампа српско-краљев. државне|штампарије