Narodna skupština

12 САСТАНАК

- 16 ЈУНА

СТРАНА 67

Члаи 12. Крпјумчарон>с п у ошлте кривице но овом закону изви ђају и у првом !:тепену суде царинарнице и надлежне полициске власш (среске, квартови у Београду и управа града Ниша). Царинарннце извиђају и суде у првом стенену само оне кривцце, ко.је се при самом увозу догоде и констатују. Члан 13. Жалбе цротиву осуда полицнских и царинских власти подиосе се министру фниансија преко оне власги, која је осуду пзредла, а у року од 10 дана. Ово правило важи и за жалбе противу одлука тих власти о наградама нотказивачима и хватачима кријумчара. Иротиву решења министра финаисија (осим оиих о наградама потвазивача) има места жалби Државном. Савету. Члан 14. Овим законом укидају се: 1) Закон о трошарнни од 18 јануара 1869 (зборник, XXII стр. 16.) 2) Закон о трошарини на дестилисане (печене) шпиритуозне течности од 1 јануара 1883 год. .зборнпк XXXVIII стр. 268) заједно са изменом од 31 јула 1886 (зборник ХШ етр. 128); 3) Све одредбс из закона о крчмарини од 19 јуна 1882 (зборннк XXXVII стр. 122); 4) Закон о регалној такси на жигице од 31 јула 1886 (зборннк Х1Л1 стр 123) ; 5) Закон о регалној такси на петролеј од 31 јула 1886 (зборник ХШ стр. 119). 6) Закон о трошарини од 16 марта 1891 године ; и 7) Све друге законске одредбе, у колико би овоме закону нротивне бнле. Члан 15. До коначног уређења админисграције за наплату трошарнне, министар финансија овлашћује се да из прихода трошарине може трошнти до 60000 динара годишње Ва илату особља за наплату трошарине. Особље ово иоставља сс указом на предлог министра финансија, а има раиг и иоложај црегледеча царинских. Члан 16. Чим овај закон стуни у живот, министар финансије наредиће поиис затечене кафе и шећера у земљи и трошарину на н>их по овом закону нанлатити ио одбитку већ илаћене трошарине но досадашњем закоиу. Одредбе члана 6 овог закона вреде и овде. Ко не нријави одмах надлежној полициској власти затечену количину кафе и шећера, или је неистинито, т. ј. у маи-ој количина нријави, узеће му се норед наплате трошарине на ухваћену количину још нет нута толика сума у нме казне. За ове случајеве не вреди одредба чл. 6 овог закона. Члао 17. Закон овај стуиа у живот кад га Краљ потиише.

Мишљење Државнот Савета Господину Мииистру Финансија Иредлог закона о трошариии, који сте иослали Савету на оцену и мишљеље иисмом Вашим од 11. о. м. ДБр. 5548, Државии Савет проучио је и против истог у начелу нема шта да цримети. Што се тиче иоједииости, Савет налази да би овај законски предлог требало ирнмити са овим изменама, иа које сге и Ви изволели пристати ; у чл. 12, и у ирвом н у другом ставу, изоставити речи „у нрвом стеиену."

у чл. 3, првој врсти, изоставити речи "полицијских власти," а у другом сгаву истог члана, после речи: „Министра финансија" додати : „о кријумчарењима." Саопштавајући Вам ово мишљење Државног Савета, част ми је, госиодине Миннстре, и овом ириликои уверити Вас о мом одличном поштовању. Председник Државиог Савета, П. Велимирови^ ми А^ЛЕ^САНДАР I по милости божијој и вољи народној Краљ Србије На предлог Нашег Министра финансија, а по саслушању Нашег Минпстарског савета, овлашћујемо га да подиесе Народној Скушнтини на решење пројеат закона о општој царииској тарифи. Наш Министар финансија нека овај указ изврпга. 15 јуна 1893 год. у Београду АЛЕКСАНДАР с. Р . Мииистар Фииаисија Др. М. В. Вуји^ (Иредлог се штампа као IV прилог Нар. Скупштине.) Председник. —- Овај последњи упућује се финансиском одбору, а за прва два позивају се одсеци да сутра изберу одборе. Сад прелазимо на дпевни вед. На дневном је реду извепггај финансиског одбора о продужењу буџета. Известидац V. Поповић. — црочита предлог (ст. 8) и извештај финасиског одбора о томе (ст. 62). Предеедник — Сад приступамо генералној дебати о поднесеним нредлогу. Ако ко желп узети реч, нека се пријави. (Нпко се не јавља). Пошто се нико не јавља зареч, то стављам на гласање: усваја ли Скупштина у начелу поднесепи предлог? (Усваја). Сад изволте читати члан по члан. Известилац Р. Поповић — Чита : члан 1. у извештају (ст. 62). Министар Финансија Др. М. В. Вујић — Господо, ја бих само имао да предложим један мали амандман, којн би се састајао у томе, да после речи за буџетску 1892 год. дође у загради оно што је случајно изостало, а то је ово : нзузев буџете монопола дувана н соли и дирекције срп. држ. железница. Ви ћете разумети разлог зашто то треба учинити. Сви други буџети могу остати стари, једино та два буџета, буџет монопола дуваиа и соли и дирекције срп. држ. жељезница мењају се сами по себи, јер то су индустријске трговинске радње државне. И за те две индустријске државне гране иоднеће се скупштини измењен особен буџет у целини. Ја бих молио Народно Преставнпштво да се овај амандман прими да се после речи за буцетску 1892 год. каже и изузев бухете монопола дувана и солп и дирекције срп. држ. жељезница. Драгомир Рајевић — Хоће ли се специјално поднети на одобрење Скупштини буџети монопола соли и дувана и срн. држ. жељезница. Министар Финансије М. В. Вујић — Специјално ће бити иоднесени у сутрашњој седници или по подне чим буду штампани. Извостилац Р. Поповић — Ја мислим, господо, да овај додатак треба примити под тим условом да га прво у одбору финаисијском нроучимо, па ако одбор нађо да је добар, онда на другом читању да га Скупштина прими. Ствар не мења ништа. Ја мислим да није згорега, да одбор о томс додатку