Narodna skupština

СТРАНА 96

Председник министарског савета, министар нросвете и црквених послова д-р Докић ~ Имам само да дам објашњење на говор г. Стојлна Новаковнћа. Ревизнја, истнна, иије извршена као што ои каже, али је све готово - да се изврши. Ако Скушптина данас одбије поднесеип предлог, ја ћу одмах наредити ревизпју. Ревизорн су пзабрани, и моглн би одмах ночети рад. Истина било би малих тешкоћа то сад отпочетн, али ииак би се могло извршити, ношто је све снремљено н ствар зависи од тога, как<1 ће Скушитпна да реши. Ако Свупштина не прими предлог, бпће ревизије, примп ли га нећ: 1 бптн ревизије. Према томе ја сам и могао тражитп само овлашћење, да се ие врши ревизија, а не накнадно одобрење за то што нпје било ревизије. Михаило Радовић — Цоштовани г. посланик Стојач Новаковић, кога ја врло внсово деним као вредна и ваљанд иознаваоца школских ствари, говорио је о том: како овај предлог г. мииистра нросвете одузима могућност да се изврши ревизпја, ако га Скупштина одбије. Ја мислнм, дц само онако гоњење 'умитеља ставља немогућност да се ревизија изврши. Госиодо, деца у основним шаолама нису имала прилике ни да се упознају са својпм учптељима а камо ли да уче, јер су учнтељп тако често гоњенн и премештани, да се можс слободно рећн да наставе није ни било и да се у школи није могло ни радити. И у оваквом стању ревизија би промашила свој задатак, који у редовним нрилпкама има, а тај је да донесе нроцену труда школских наставника, и успех Који су онп ностпглп. У опште цела настава била је прекинута, нпко није водио рачуна о томе, онда, разуме се, није се могла ни одредити ни ревизија, ге да она буде оно, што треба да је; да води рачуна о свима ириликама. Ако сад узмемо да су ту кажњени не само Јчитељи него и родитељн, који су подносили школске трошкове, и деца која су уписана у школу, онда се види, да се овакав поступак ирема школн и просвети ни чим правдати не да, иа нп најужим иартијским гледиштем. Према оваквом стан.у ствари ревизија би бпла излишна, јер би само констатовала ово жалосио стање школске наставе у овој школској години, које је и иама без ревпзије познато. Ну, кад се говори о овој ствари, ја сам мишљења, да се влада постара да учитељнма даде могућпост да онп будп вреднн и марљиви школски радници, а то је да спрече законом премештање учитеља оида, кад ипје време, т. ј. за време школске годипе. И ако се тако учини даће се највећа сатисфакција свнма. Тек тада би могли сваког школског радника или према труду н раду унапреднтп, или немарљивог опоменуги и казнити. Ја због ових ненормалних прилика уевајам предлог г. минпстра просвете и са мирном савешћу гласам, да у овим тешким нриликама, кроз које је гакола у овој школско.ј годипи нрошла, без крпвица наших учитеља, не буде ревнзије. Драгутин Дединад — Мене је покрепуо да говорнм о овом питању г. Стојан Новаковнћ. Он је доиста навео неке прилике. са којих би требало усвојитн предлог Г. Минпстра Нросвете и Црквенпх послова, а да се у будуће стане на пут тима злоупотребама са учитељима и нрофесорима гимназијским. Ја сам мишљења таквог да бн требало узаконити, да с-е у будуће учитељи у току школске године не могу премештати а исто тако и професори гимпазијски, само да то може да буде нскључиво у месецу Августу. Молим г. г. посланике да ме потпомогну у овом иредлогу. (нико га не потпомаже чује се: учпвите нарочити предлог). Потпредседник — Ваш предлог нема места сада јер је друга ствар на дневном реду. Милан Ђурић — На приговор поштованог посланпка г. Стојана Новаковнћа, који је заиста врло спреман, особито на књижевном нољу — где каже : да би требало одредити

Одговории уродиик РанКО ПбТрОВИ&

ревизију бар за оннх 700 учнтеља, који нису пре.мештапи., пмам да кажем ово: Свима је познато да је управо код нас бпло болесно стање у чнгавој земљн, да се по свпма гранама друиггвеног живота од 9 августа ирошле године до 1 анрила ове године осећало песнокојство, немир и назддак, па због гога нису могли ни радити мнрно и снокојно ни опп учнтељи свој посао, којн ннсу билп премештанн јер је та болест, или то зло политично и на њих унливнсало Јер, гледајући како се једии иремештају у Јануару из места у место, бојали су се да то и са њпма не буде, на нису могли мирно ни да раде. Било је случајева да учнтељ ннји имао прилике ни да позиа наставу ни школу а нн децу, јер нпје ннкаква тајна, да се догађало да је једап учнтељ гоњеп по 5 пута; н. нр. нз Врања чак у Златнбор, на је у том далеком путу по оној цнчи н зпми изпубио троје деце. Као што је на пр. учптељ Јовап Поновпћ нзгубпо троје деце; да су другог учптеља имепом Недељка, који је нмао једипче дете терали иснод Јавора, п о цпчп н мразевпма па је то .једиио благо свога живота у путу нзгубио. Таквнх је случајева много бнло, које не желим да се пкада понове у нашој домовинн, а који су нашу омалдину н насгаву снречили у иаиретку. И заиста добро је казао један од предговорника да Миипстарство Просвете нређе ншпта друго није ни било него Министарство Уиуграшњпх дела, него ја хоћу да кажем да ннје само то, него п да је оно било у рукама људи, који нису имали срца ни намети, јер су били запесени иартпском страшћу на су као синови ове земље радили на штету наставе, на нропаст своје омладине, а нису радили онако као што наша иародна изрека велп: да на млађпма свет остаје. Дакле нису ништа раднлн у корпст наставе н наше омладине. Можемо ли донустиги да се то дешава и даље у будућности? Не можемо. Шта је са учитељима зимус рађено, то је свима вама добро нознато. Каа, човек метне руку на срце, п сетп се оних песрећа, које су учитеље сналазиле, онда ће сви прнзнатп да је то велнки губигак за нашу школу, за нашу нросвету. Да не би тога у будућности бнло, да би се свачији ћеф и самовоља сиречила, ја држим да треба г. министар просвете да се нобрпне да нам на идућој Скупштини спреми нов наставни план за основне школе, да се њима свачија самовоља у границе сведе, те да она као гуја не бљује свој отровни јед на срнску школу и омладину. То је што сам имао да кажем о томе жалосном стању, о оним знмушњим хијенама, које су се биле дигле против школске наставе, нротив омладине, протпв будућности наше. Љуба Јоксимовић — Господин 'Вока Стојковић у свом говору казао је: да се чудп, како су могли либералн и Јеврем Илић начелник Мшшстарства Просвете да буде оиакви какви су бнлн за време своје владавпне, да премештају учитеље с једног краја на други без нкакве потребе и без икаквог разлога. Ја држнм да госп. Стојковић не треба никако томе да се чуди, јер он прати историју нашег иарод|, п он зна да су лнбералп увек таквп били кад год су на влади били. Тражити од либерала, да онп буду заштитннци нросвете, то би значило, као од глувог човека тражити да буде музикалан, пли од сленог човека, да зиа разликовати боје. Према томе, моглп би извести овакав закључак, кад год би лнберали дошли на владу, ма какве законе доносили, они би то исто чинпли. С тога мислим, да немају право она господа, која мпсле, да би се законима могла спречиги либерална самовоља, не дај Боже да на владу дођу, јер ви знате да су они и друге законе газили.

Наставиће се)

Штампа српско-краљев, државне штампарије