Narodna skupština

20 САСТАНАК — 26 ЈУНА

СТРАНА 133

за то, да треба да остане нрочитана стопа трошарине на пиринач. Милош Богдановић — Ја се са свим не могу да оло жим ни са оним говориицпма, који присгају уз предлог Станковића, нити оиет са противнпцима тога предлога, али бих ииав ире био за то, да се усвоји иредлог Станковнћа, него ли да остане по предлогу одборском. Ја држим, да су разлози г. Ст. Вукчевића да је пиринач нездрава храна, неоправдани: н лековн су нездрави и ми пх опет морамо по нужди да употребљавамо, а тако исто коириве и киселица нпсу баш нрпјатне, али народ по нужди мора и то да једе. С тога ја сам за предлог Станковића. Анта Радосављевић — И ја се слажем потпуно са Ст. Станковићем и усвајам његов предлог, јер је заиста шећер већи луксуз него пирпнач и за то га треба више трошарином п оптеретпти. Потпредседник — Објављујем да је иретрес свршен. Гласаће се ирво о нредлогу Ст. Станковића. Иредлог гласп: „Нредлажем да се трошарина на ииринач сведе од 25 дпнара на 20 дин." — Ко је за то, да се овај иредлог Ст. Станковића прими, нека изволи седети, а ко је противан нека изволи устати ? (ЂеКина седи). — Објављујем да је усвојен предлог Ст. Станковића. Изволте чути даље. Известидац прочита тачку 7. Потпредседник — Црима ли тачку? (Прима). Известилац прочита тачку 8. Потпредседник — Нрима ли тачку? (Прима). Известилац прочита гачку 9. Потпредседник — Ирима лн тачку? (Прима). Известилац прочпта тачку 10. Потпредседник ј— Нрима ли тачку ? (Прима). Известилац прочита тачку 11. Потпредседник — Прима лн тачку? (Прима). Известилац прочпта тачку 12. Тодор Дидић — Ја бих бно за то, да се на пиво удари 30 дин. трошарине, јер наши сељаци не пију пиво, већ вино н ракију, а ниво пију трговци и чиновнпци, па они могу и да плате. С тога предлажем да на ниво буде трошарина 30 динара и молим 10 носланнка да ме ногпомогну у овом иредлогу. (Потпомажу га). Известилац — Кад је одбор решавао о овој тачци 12, он се на првом месту обазирао на грану производње, која ностоји у земљи, а то је на ииваре. Ми имамо у многим местима у земљи ниварске индустријске радње, које се искључиво баве израдом пива и њпх оптеретити сада великом трошарином значпло би стварати им велнве неприлике; једини тај разлог био је у одбору што је, с погледом на наше индустрнјске пиварске радње, оставио ову стопу трошарине као што је и до сад било и није нашао за нужно да је више оптерећава. С тога ја не могу иримити нредлог, који је ноднео Тодор Дидић Министар Финансија М. Вујић — Господо, кад је и прошле годпне трошарински закон претресан и онда је бнло дебате о овој истој позицпји — о пиву —. Ја не бих имао сада ништа друго да кажем, него да поновим оне исте разлоге, које сам и онда изнео. Ово је питање само посматрано са оне тачке гледишта: да је пиво заиста луксузан артикал и да га због тога треба већом трошарнном оптеретити. Међутпм је посматрање сасвпм једнострано. Пнво замењује с дана па дан све више остала иића и није шкодљиво или бар мање је шкодљиво ио здравље него ли што су остала више и чешће фабрицирана алкохолна ппћа Нпје овде пптање о толе, дали ниво може поднети већу трошарину, него је питање о томе, да ли је пиво важна грана наше домаће индустрије и ако ми на њ

трошарину све више повишавамо, да ли ће она имати могућности да се одржи и да напредује? С те тачке гледишта посматрана ствар, доводп нас до закључка, да ми, ако нам није могуће да трошарпну на пиво смањнчо аонодајебар нпвако не повишавамо. Ту је у ппгању наша домаћа пиварскл индустрпја, коју треба развијати и неговати, јер и то је грана наше пољоиривреде. Дакле, и сама нољопривреда и нашп ириродни услови за њу, налажу нам, да не идемо даље, до опих граница, те да би дошли до тога да претегнемо с те стране онстанак ове гране у нашој земљи. И ја бих вас молио, да осганемо при мери, која једо сад била, да остане неокрњена, а ко;а се и овим нредлогом не мења. Потпредседник — Претресје свршен. Стављам на гласање предлог Дмдићев, који је иотпомогнут довољним бројем посланика, и који гласи: „да се на пиво у место 20 дин. наплаћује 30 дин. од сто литара". Ко је за предлог Дидићев нека седи, акојепротив, нека устане ? ( ЈВеКина устаје). — Објављујем да је предлог Дидићев одбачен. Сад стављам иа гласање тачку 12 по предлогу. Ко је за то, да се тач. 12 по иредлогу прими, нека седи, а ко је протпв нека устане ? (Сви седе). — Објављујем, да је Скупштина усвојила тач. 12 по предлогу. Известилац прочита тач. 13 (стр. 2.). Вукашин Петровић — Имам само једно иитање да учиннм. Није ми јасио овде, да ли ће се ту разумети течност чиста или не, иста шпорко или бруто. То је овде у закону нејасно исказато. Министар винансија М. Вујић — Одговарам Вукашину, да се ту нма разумеги само чиста течност, онако као шго је и до сад било. Вукашин Петровић — Не би шкодило, да се то унесе у закон ради јасноће. Извествлац — 0 томе говоре чл. 10 овога предлога законског, а вреде и одредбе чл 18 зак. о општој царпнској тарифи. И овде ће се разумеги течности опако, како је то и г. миниетар фпнансија објаснно. Потпредседник — Стављам на гласање: ко је за то, да се тач. 13 нрими нека седи, а ко је против нека устане? (ВеКина седи.) Објављујем, да је Скушптпна усвојила чл. 13. Известилац прочига тач. 14 (стр. 2). Потпредседник — Прима ли Скуппггина тачву 14? (Прима). Известилац прочита тач. 15 (стр. 2). Потпредседник — Прима лп Свупштина тачку 15? (Прими)■ Са овом је тачком иогпуно примљен и цео чл. 4. Известилац нрочита чл. 5 (стр. 3). Потпредседник — Прима ли Скупшгина чл. 5 ? ( Прима). Известилац прочита чл. 6 (стр. 4). Вукашин Петровић — Одбор је добро урадио штоје свео суму, која се за кауцију даје на 1000 динара. Али мени се чини, да бн боље било, кад би почетна сума за гарангију остала ио староме закону. Ми овом одредбом идемо на руку богатим увозачииа а и каииталпстима, а спречавамо људе с мањим капиталпма, којн ситапје радње воде. Стари је закон водио више рачуна о ситнијим и мањим увозачииа. Оспм гога, у последњем ставу овога члана стоји одредба, да се као гарантија могу приматп држав. папнри од вредности и других завода, који су државом гарантовани. Мп знамо да у нашој земљи има прнличан број акционарских друштава, чије радње стоје иод контролом државе. Право би било, да ми дамо ирилике и акцијама тих друштава, да се оне могу уиотребити као гарантија. То бп било право у толико пре што је н њима признато право грађанства не само у нашој земљи него и ван наше Отаџбане. И са задовољством морам признати да се оне иризнају и погатују на страни, јер сам имао прилике да видим да се п књпжнпе уложне, наших завода — нишве штедионице, јер имам нзвештај, примају у огоманској банци у Цариграду. Та банка прпмила је уложну књнжицу Нишке Штедионице на

Скупгатина прочитану

Скупштина прочнтану

Скупштина прочигану

Скунштнна прочнтану

Скуиштина нрочптану