Narodna skupština

СТРАНА 176

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

милијуна и то је узето но рачуну вероватноће фактпчке продаје у овој години. Знао сам врло добро како је грађен буџет, нисам га примио, као што рече г. Вукашин, хотећи меие да оирарда — ја му захваљујем на том правдаву, ја таквог пријатељства не тражим. Ја сам водио рачуиа о овоме, алп нисам хтео мењати буџет, што нисам нашао разлога да га вратим управи монопола и да кажем: хоћу овако п овако, — докле год не буде донесен закон о буџету. Даље, г. Вукашин вели да није непогрешна управа монопола дувана, па баш је нашао опу годину од 9 Августа до до 1 Априла, кад је управа монопола подбацила у приходима. Зашто је подбадила у 1892 год. ? — За то, што је од 9 Августа до 31 Децембра цела управа монопола била растројена. Али да није било 9 Августа, ја сам уверен да би завршни рачун управе монопола дувана био повољнији него тто је предвиђен. Даље, г. Вукашин, вештим путем, обилази па вели: »А зашто г. мииистар неће да прими оно што је боље, па и ако нема закона, зашто то боље није сам употребио". — Ја ћу да се задржим на самом примеру, који је у борби речи између мене и њега. Ево ми се не слажемо у томе шта је отплата. Он налази да познције под 13 и 15 треба да се споје, а ја налазим да треба да се одвоје; он би можда иаредио управи монопола да споји трошкове на оправку и зидање зграда, а ја бих баш наредио да то буде одвојено, да не буде уједно и трошак на оправку и трошак на дозиђиваве. Даље, г. Вукашин каже: „Нисам га подносио, а да сам га подносио, ја бих га боље подвео?" Нећу да сумњам у искреност његове изјаве и у његово познавање ствари, али г. Вукашин, ако као министар ннје подносио буџет, он је био начелник. и он зно, колико удела у изради буџета има начелник административног оделења, у коме се прибирају сви буџети и нодносе министрима. Најзад, што се тиче саме речп амортизовања, нека .мп не замери г. Вукашин, да ја то нисам нредложио, (ја ниеам филолог, а жао ми је .што ту није г. Новаковић), а у колико се сећам, ја ову реч нисам превео са отплатом, јер амортпзовање не значи отплата, него у самој ствари значи потирање дуга. То знам и ја, и г. Вукашпн, па и господа, која се не баве тим финансиским послом. Ја дакле, реч амортизован.е иисам преводио, већ оно гато филолози реше, ја примам и регпен сам да верујем као у светињу неку. Ја никако нисам смео да напђем на превођење, јер то осгављам способнијима као иријатељу г. Новаковићу нека преведе то, а ја сам казао шта значи реч амортизација. Да ли се под амортизовањем разуме то, да те позицпје буду у задрузи или у другој којој банци или иадругомком месту, те да управа монопола дувана вуче интерес, то је друга ствар. Али извесно је да се овде то чини с тога да, после, пошто се зграде буду похабале има известан капитал. ЈЛта заачи ова позиција % Значи да сваке године управа монопола дувана ствара једну суму на обнављање капптала уложеног на зграде, и ја могу да тврдим да још ни један динар од овога није дат у денозит, него ће се та позиција употребити онако како сам ја казао, а то је за набавку алата и дограђивање зграда и т. д., које је сасвим оправдано. У сваком моменту треба да се зграде и алатп фабрични налазе на извесиој висини солидности, т. ј. да се никад не допусти да се у пзвесном броју година те зграде и алати могу похабати и толико отрцати (извинте за тај израз), да мора на њих управа моиопола да утроши по 50.000 дин. за подизање нове зграде. Ако ме је ко други сем г. Вукашина криво разумео, веРУЈте, да ја нисам амортизовање превео гата она практички значи. Милан Ђурић — Господо, чуо сам лепе беседе о монополу дувана од два министра финансија. Један је, вршећи своју дужност објаш«,авао за што је овакав буџет монопола дувапа и браиио рад његов, а други је по иослапичкој ду;к

Одговорни уродник РаНКО ПетрОВИЈ,

иости пред Народном Скупштином казао, да би требало ово и ово учпнити. За лепим говором г Вукашина Петровића, ја бих пошао, да он нпје био миннстар финансија. Јер, кад је то био, он је могао то п учинити, али ни један ни други, као стручњаци, као ни фпнансиски одбор, нису овде разложно казали колика .је сума плаћена за српски дуван, који се пропзводи у иашој земљи. Ми знамо да смо под тегаким финансиским приликама установили монопол дувана, којим смо хтели да добијемо знатне нриходе финансиске, али у исто времо хтели смо да | ојачамо производњу дувана у земљи. То је што бих ја молио г. мпнистра финансија, да, кад се буде доносио нов закон о буџету монопола дувана, обрати чажњу да се тим процењивачима каже, колико се даје за дуван у нашо.ј земљи, јер ми смо имали прилике да чујемо, да се миоги произвођачи туже на процениоце, и кажу да им се даје врло мала цена. Г. министар има пред собом такве тужбе и зна то. Кад би се откуп дувана вршио ио закону, онда се на то не би имало ништа приметитп, али кад то не стоји, онда можемо да се известпмо да ли се врши закон и да ли се плаћа дуваи онолико колико закон наређује према његовом квалитету; то се дакле, впди ио томе да је плаћање мало,јер наша производња дувана у Србији опада. Нама нпје довољно да ми имамо само више новаца у каси, несо нам је и до тога, да нашу производњу дувана унапредимо То је што сам имао да кажем и молио бих г. министра, да обрати пажњу уираве мопоиола дувана на то, да пази при ироцењивању дувана, т. ј. да се закон врши онако како треба, јер, мени се чпни, да се један килограм српскога дувана сад не плаћа ни један динар, а сваки ће знати да ми имамо бољега п скупљега дувана кога свакако треба п боље платити. Министар Финансија Мих. Вујић — Ово што је у патриотској намери, као и увек напоменуо поштовани посланик г. прота, ја не бпх узимао реч да говорим, да управо сама факта не говоре о томе. Та факта ево шта кажу. Прво и прво сам закон опредељује, колико се страног дувана може да увози, те по томе не зависи ни од чије воље. Ако се не варам закон каже, да се може увозити десет од сто и да више страног дувана не може у земљи да се упо•гребљује. Ја могу да констатујем, да ни 10°/ о није увезено у нашу земљу, али свакако до 90°ј о мора бити употребљено дувана, којп се у земљи производи и само у једном случају, ако берба омане, ту се може употребити и стран дуван. Дакле, то је законом регулпсано и о томе не може бити спора. Даље, г. прота напомиње опет стару жељу: „камо лепе среће, да ми плаћамо боље дуван." Ја могу да кажем, да ми плаћамо сад дуван чстири гроша 0'80 п. д. или, динар и ми га плаћамо боље него што би плаћали турски дуван. Кад не би било извозне цене за турски дуван, ми би тај дуван ималп бољи по исту цену, али у цариградским, магацинима сада због тога лежи 20.000 килограма од годину дана и ако би та управа, режија турска сватила боље своје интересе, она би скинула ту царину и конкурисала бп тако, да би средњи дуван њихов бпо сведен на цену од 0'50, 0 р 60 п. дин. Али оставимо то на страну, ја помињем факта. До првога априла у колико је откуп дувана био добар и како је био раније процењен сведоче многе тужбе и ја сам на ново одређивао процењивање и могу да констатујем, да се ни један нроизвођач дувана ни са једном жалбом није жалио и кад ни једне жалбе нисам добио, ја немам основа да сумњам, да процена дувана није испала на задовољство произвођача. (Нпставиће се)

Штампа срдско-краљев. државне штампарије