Narodna skupština

СТРАНА 242

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

биће и у будуће, ако се једном, снагом закопске казне томе не стане на пут, — и у тој цељн, — и само у тој, госнодо посланиди, и поднесен је овај предлог за оптужбу бнв. кабннета г. Авакумовића, те да се даде народу у Србији доказа, да закони у Србијн нису внше иаучипа, кроз коју велики кривцп пролећу, а само се мали хватају. И ја ни мало пе сумњам да у овом дому народиих иредставннка иеће бим1 ни једног, који неће хтети испунигп своју дужност, — гласајући за поднесепу оптужбу — да се у Србијп стече уверење, да је Уставу враћена важност, да су закони у Србија оиет задобили сву своју моћ. Господо! Има дужности мучних и тешких, које човек мора да испуни, хтео не хтео, и ако нх не испунн он је крпв, он често иатц за то и одговара, — и ту пема милосрђа ни онрошгаја. У те н такве дужпости спада и дужност војевати н гинуги за своју земљу. Дужност минпстарска не спада у ред тих дужности, она се нпком не намеће, иа да је, ако је за њу неспособан, нпје могао пзбећи. За њу се чак н јагме похлапнп властољупци, они тамо трче и кад места пн потребе за њпх нема, они се као што рекох јагме за та места; онн за та места нису ни роком везани као за војеиу службу, — онп одатле могу одступити кад год хоће и чпм осете да им посао тамо не иде како треба, — али опет понављам, ироклето властољубље п надувена сујета веже их тамо и гада, када су за то место јавно неспремпи, очпто неподобни, на чак и тада, када виде и сами да тамо зло раде и да их одатле гонп јаук, писка и проклество народно. Ако се, дакле, по обавези законској морају вршитн нзвесне дужности и преко воље, не мора се мнннстроватп. Коме год намет и сирема смета да минпструје п који за свој рад као мннистар може дати одговора, тај нека не седи на мннистарској столицп, не нека склопи своје књнге, на нека иде кући. Наћн ће се људи, који ће умеги минпстоватн како Устав и законн нроппсују и како интерес земље п расиоложење већнне народа захтева (Одобравање). Господа Намесници, отцуштајућн владу Николе Пашића, казали су да је отнуштају са разлога, што не могу да испуне захтев влади, н не могу да донусте да се сазове Скупштина у ванредни сазив, те да реши трговачке уговоре и пзврши избор трећег Намеснпка. Баш на питању трећег Намесника, заостала у животу два краљевска Намеспика и нашли су да по Уставу ванредна Скупштпна не може да бира трећег Намесннка. Али, шта смо доживели? Дожпвели смо то, да је нрошло време редовне Скупштине и да је ноак сазвана ванредна Скупштина да вршп избор трећега Намесника; — велим ванредна, јер Скупштина сазвана 25 марта ннје била редовна већ ванредна. Самим тим фактом г. г. Намесници утерали су себе у лаж, да су Лашпћев кабннет отпустили за то, што нису могли да се сложе са владом у том: да и ванреднн сазив може бирати Намесника, н овнм фактом непобптно дали су доказа да ннсу имали чисте намере, кад су отпустили Па шићеву владу, јер су спремкли решење тог цитања баш за ванредну Скупштнну. И то је јасан доказ , да озго није бнло довољно нотпуне воље да имају уза се владу моћну п снажну, него нм је баш конвенирало, да пмају једну пемоћну измећарску владу, која ће њиховпм скрпвеннм нрохтевима служити, а на штету и Престола и земље. Ја не кривим на нослетку толико њпх, Намесниае. У природи људској урођена је себнчност, п тежња за надмоћношћу над другим — а међу тим п мн и цела Србпја упозната је била јасно са урођеним амбицијама, себичношћу и неограниченим властољубљем и користољубљем заостала два Краљевска Намесника, — које им је и диктовало да отгтусте једну таку моћну владу, каква је бпла влада г. Пашића, са којом нису могли потпуно да екснериментишу цо својим злим навикама. Али, госнодо, крива је влада Авакумовићева, која је све то знала, и која је свесно и драговољно ушла у службу злпм смеровима намесништва, те да у тој служби намири п своје тесногруде партизанске ирохтеве, а све на штету ове намучене и напаћене земље, на штету законптог стања, спокојства, реда, мира и нанретка њеног. Криви су, велим, оии, кош су улазилп у службу тих поганих и неискрених смерова иамесничких, који су се дали за те рачуне купити, који су се нримили измећар-

ске службе за рачун болесне амбпцнје два старца. То се ие може допуститп н опроститн из сасвнм нростих државннх нн тереса п законнтог сгања једне земље, нначе ће бнги русваја у земљи, и онда би мн примили одговорност на себе, што смо допустплн, да кривци избегну казну за таква дела. Један оптуженп г. мннпстар, бранећи се, казао је: кад сте ви владалн, цод крњим намесииштвом четпрн п по годпие, за што нам нпсге донустнлн до н мп са тим крњим намеснишгвом владамо две н но године, да пунољетства Краљева. Ја не зпам како се може назвати тај рсзон г. онтуженога министра, кад је јасно, да је влада радикална баш н нала за то, што је хтела да поиуни то крње намесништво, и да су лнбералп дошли да снрече, да се намесништво не нопуни кад треба. Преиа томе јасан је доказ, да г. оптуженн мннистар, немајући стварних доказа за одбрану, служпо се вицевима и доскочицама адвокатскпм. Исти госноднн миннстар онгужени казао је, да је нрвн април неуставан. Ја то иотинсујем. Неуставна је била н француска револуцпја, а тако нсто су пеуставпи н свн ваиреднн прекрети у исторнјн светскнх велпких догађаја. Алп народ је све те велике нрекрете благословио, и оии су тог часа дчбилн уставну саикцнју. И народ срискн, једнодушно је благословно нашу аирнлску револуцију, н она је тог часа добнла своју уставну санкцију, а што је народ благословно већином својом, све је то усгавно (Тако јеЈ. Дакле, нека је благословен 1 апрпл као пеуставно дело, јер њега је благословпо народ српски, а нашн државницн треба једном да се свикиу, да оно, што народ благослови да је то уставно, да је то закоипто. Али, тако исто, треба да су' свп државннцп спремни, да за све опо, што опи неуставно ураде а народ то не одобрн, да за то нодиесу на себи заслужену казну, као што онн првн нрпме заслужену славу и иризнање. Даље г. оптужепн мнпистар Рибарац, тврдећи да у Србијн нема услова за револуцнју, рече: да тнх услова нема за револуцију од оног доба, од кад је" један од наших другова потиисао честнтку Николи Христићу. На тај навод ја ћу само оволико одговорнтн. Мени се чинп, да о томе питању најмање може и најмање има права да говори онај мниистар, који седн на оптуженичкој клуии, јер да нпје било услова за револуцнју, он не би седео ту, где је тога часа седео, када је ове речи изговорпо. А што није било баш праве, крваве, или тако зване црвене револуцнје, то има једино да захвали вел-икодушности и родољубивом пожртвовању п нрегнућу нашег мнлог Краља, пначе, ја сам тврдо уверен, да нпје бнло у овоме патрнотског подузећа Краљевог, оптужеии г. министар не бн седео ту, но може бити он би одговарао на Карабурми. а не бп одговарао пред Скунштином Али, оиет велим, за то пма само захвалпти патрпотизму и племеннтом погражнвању нашег милог Краља, који је нресекао оно, што је народ имао да изврши. На томе имамо нашем илеменнтом Краљу да благодаримо и ми и цела Србпја, јер је наш витешки и млади Краљ то све пзвршно са много мање жртава, но што би нначе могло бптп, а са много користи и за Престо п за народ. Дакле, нека ннкога не храбри то, да у Србији пема елемената, који ће битп вољни, да се жртвују за уставност и законитост ове земље, кад оик дођу у питање, јер поднете жртве за осам месецн либералие владе довољно доказују, да у Србијн има елемеиата не за револуцпју, него да бране усгавност и законитост ове земље ( Тако је). Бранећи суверенигет Скупштине у избору носланцка на место покојног Вучковића, што није на време нов избор одређен, г. оптужени министар нравдао је своје гледиште и држање у том иитању тиме, да очува вели, имунитет, скупштпнски. Ја се клањам томе резону, и тој тежњи г. министра, н ми данас не би ималн резона да говоримо о оптужби министара, да је доиста тако рађено и да су толико прнрасла била к срцу оптужеие владе права скупштинска. Али, колико има доследности у резонима оптуженог г. министра, види се у овом, што он одмах за тим, говорећи о 3 тачки оптужбе за повреду Устива цродужењем трговинског уговора, не само више да се не ослања на тај резон на чување права скушптинских, јер су она ту јасно и очито погажена, а са њима и чл. 52. Устава,