Narodna skupština

СТРАНА 244

пресече и прекрати то стање, но да да и видна доказа да аије ни она вољна била да се тако што догоди, јер је то доказ, што се мимо њене вол.е догађа да она није за то место на коме је, а не, да, сажалевајући догађаје.ј ош једнако остаје на истом месту и чека да се ти догађаји попављају и да се она чак и насилно уииње да ту остане, како би се ваљда ти незшли догађаји, које и опа фарисејски сажаљева, могли ионављати, — иначе друге логике уставне и у ошпте здраве за то нема. И мепп се чинн да у целој тој њиховој одбрани и правдаи.у за то, врло мало има ту и искрености и логичве сљедствености у одбранн оптужених министара. Једно од најделикатнијих питања, нитање је о употреби војске у заплету између владе и народа за прошлих осам месеци. Ја вам искрено исиоведам, да ме као патриоту јако боли, што сам у томе впдео на челу војене унраве тога доба, потомка славних Богићевића, потомка са славним фамилијарним традицијама, на кога је Србија имала права много впше да полаже својих леипх н великих нада, на кога је, јавамјавно исповедам, много и полагала. Господин мпнпстар у одбрани својој казао је, колпкоје могао казати, али цела одбрана није могла дати доказа да у целој уиотребп војске нпје било и његове кривице. Ја признајем, да командант као командант које трупе, не сме испитивати за побуде са којих му се налаже да се војска унотреби и са којих је војска уиотребљена, — алп министар војени, као министар и члан владе, треба да исиитује побуде, треба да иепитује да ли допста пма нужде п потребе за употребу војске и да ли је то у интересу земљс, за шго се војска упрогребљује? Међу тим, он нам нигде не износи ни један озбиљан разлог, ни један стварни државнп резон, даје збиља било оиасностн за земљу или потребе за какав усиех државни ради кога је во.јска уиогребљена осим, ако и г. минисгар војени мисли и верује, да је позив војске, да проливањем крви грађанске повраћа некаку, до сад нечувену у уставном свету насилну равнотежу иартијиску. Даље опгужени г. минпстар Рибарац у своме одговору велп: да је наша војска била дата многим потчињеним оргацима његовпм на употребу, у чију памет ннје ни сам много полагао, што је, госиодо, и сувише жалосно и страшно. И кад он господо то прпзнаје овако јавно, пред лпцем целе земље, и то још и својом званичаом преписком тврдп, онда није никакво чудо, што нам се у том несретном стању и већпх несрећа није десило у земљи нашој. И право да вам кажем, иред овом појавом, за мене настаје питање, на ко је био луђи у тим часовпма, да ли ти органи државни, којима је минпетар дао у руке не само извршну моћ, — но још и извршну силу и снагу у лицу српеке војске — апризнаје јавно да није много полагао на њпхову памет, — или је од њих луђп и сам њихов министар, који им је са пуно свестп да су такви, ипак давао на расположење, не само моћ и право извршне власги, но и снагу државну у лицу српске војске. И господо ! ако је и ово државнп резон, са којим се могу и смеду да бране државници за своја државничка дела, ја онда не знам гата не би могао бити државни резон у том смислу ?! Војска је, вели се, потпора огаџбпне и чувар реда и законитостп, чл. 1 зак. војеног. Еад је г. министар војни одговарао, ја сам чекао да пзнесе факта, да је био у питању мир, ред и законитост у земљи, па онда да се разрешп и од одговорности, што је по горњем пропису законском дао војску на уиотребу државној власти. Али, на жалост, не само из од говора г. мпн. војеног, но из одбране свих оптужених мпннстара, ја не видех нп један озбиљан разлог за употребу војске, осем пусте обести и ирохтева владиног, да поотима општине од већине и преда њихову управу мањини лебералиој у руке. Зар је то немнр државни п бунт, где једна ошитина од 314 пореских глава, по самом пзвегатају министра, каже: „ја сам законита оиштина и не дозвољавам никоме да ми отима оно, гито ми ио закону ирииада". И то своје право доказују л,удн Уставом и законом у једној, а решењем највеће дрвжавне власти у другој руци. Ја не мислим да је ту било

опасности по ред државии — и ако га је било, на жалост, њега је изазвала власт државна, — него држим, да је та општпна впше бранила и ред и законитост у земљи, пего миипстар, и ту законитост бранила је од минисгра српског, од власти српске и од војске српске. Члан 314 војно-судске уредбе каже : војска ће се уиотребити, кад је законитост и јавни ред у оиасносги. Ја вам опет поиављам, да мннистар ннчим не доказује да је ма где бпло опасности за ред и законитост у земљи, и да све што се своди за употребу војске, своди се на то, да се огму општнне, да се народ застраши, да се измајсторпше оно, што се ннје могло да изврши проиисаним уставнпм, законитпм легалним путем и начином, да се сгворп већина од мањпне а мањина од већине и да се извршц оно, за што је влада од 9 авг. дошла, да поврати неку бедну партиску равнотежу. Ја не знам докле ће те сулудасте равнотеже иашпх тако беднпх државпика изводпти Србију и народ српскп на касапницу п спречавати њен напредак и бољитак. Менп је жао што у одбрани министра унутрашњих дела изгледа као да пада одговорност на млађе органе, а у неколико и на војску. Из одговора г. министра изгледа, као да ми војску оптужујемо. Не, господо, нека је слава и част војсци. која нпје испитивала побуде, него је вршила своју дужност. То је правило за сваку војску, која верво служи реду н дисциплини војене службе. Ја позивам српску војску да увек врши своју дужност, без иснитивања побуда, али стараћу се да српском војском не управљају људи са сулудом памећу, како их назва ва жалост и сам министар , који их је ту иоставио и тај им иажан посао поверио. Трудићу се да и на српскпм мннпстарским столпцама седе људи са више намети н бољпм познавањем људи, којима дају власт у руке и са више љубавп к законитости, реду и миру своје државе и свог народа; да седе гамо људи, који ће са више памети и иатриотског осећања ценити, где да употребе војену снагу своје земље, а да не седе људи, који шаљу будале да српску војску уиотребе н онае, где њен позив није. Сад ћу да кажем неколико речп о најважнпјој тачкп XI оптужбе. Ја не знам да лп је игде г. министар, који се овде усмено бранио, био тако мршав у одбрани, као што је бпо у одбрани на тач. XI оптужбе. Шта је све предходило пзборној скупштинској радњи, целој је земљи познато, као што је и то познато, да на даи избора ипак влада није могла да огме за себе већиау. Исто тако иозиато је и то пз поднесеиих докумената, да је јавно наређивано, да отимају бирачка акта, н да их, несређена у глав. бнрачком одбору нрерађују и фалсифицпрају капетани н начелници по својим канцеларијама, те да оао, што нису могли отети силом на изборпма, надокнаде фалсификатом нзборних акта. Државне власти спречавале су председнпке бпрачких одбора пред лицем његовим, тужбе су стизале њему н намесништву и за њега је све то данас тајна, јер велн, да му се није нико на то жалио, п да му је то све ненознато. Менн се чини, да ништа бедније, нишга мизерније у одбрану своју и о себи н о свом државннчком карактеру није могао казати но то, што је по томе рекао оптужени г. мин. Рибарац. Да један министар тако крупне догађаје, којп се у његовој држави п од његових власти у тако озбиљним часовима, као гато је пзборно стање једне земље, ништа не зна, а овамо се брине о чувању поретка, који није нигде био угрожен, и кад државна власт врши разбојништва по земљи, спречавајућв , на чак и аисећи нредседнпке бирачкпх одбора, миннст ф да не зна о томе ншпта, чак кад се то п у самој нрестонпци врши па очпма самог министра, кад о томезнају чак и намесници, што севиди из поднесених докумената, све велпм то бранити тиме, да се за то тада нпје знало, то је дрско одрпцање јавне истпне, то је прави кукавичлук! — Па ја не зиам, господо, да лп има на свету државника, који би се очајнпчки и кукавички бранио, као што се бранио мпнистар код ове тачке. Доказано је, да се водила отворена нреписка и са начелником окр. рудничког, са председником бирачког одбора књажевачког, да се омете и изопачи изборно стање. Мени се чини, да то не би доли-