Narodna skupština

СТРАНА 420

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

С одобрењем овпх 950.000 дин. целокупан кредит оида, на тај диљ одређенп, бпо би са ирвих 700.000 свега: 1,650.000 дпнара. Овај би се дуг уштедом од експлоатационих трошкова имао да псплаћује. Односио навода г. Вукашиновог, да се зајам овај треба да учинп са осталим државнпм зајмом пмам да кажем, да н при свем том, што се овде предлаже, да се трошкови зајмом исплате, не мислим, да се то једним нарочитим зајмом учини, већ да сз отвореним рачуном набавп — 1,650.000, који ће се после уштедом од експлоатацијоних трошкова исплатити, на начин предвиђен чл. 3 и 4 овог закона. Ја нмам разлога, да се надам, да ће се овпх 1,659.000 дин. моћи нсплатпти уштедом од ексилоатацијоних трошкова, а и уштедом на угљу, као потребном за државне жељезнице; јер за потребу државнпх жељезница ми потребујемо око 20.000 до 22.000 тона угља. Кад би ову количину угља набављали са стране, онда би платили 20.000 X 25 = 500.000 до 20.000 X 32 = 640.000. Наш пак сењскн, који кошта по гону не више од 9]/ 2 дин. не треба више од 22.000 X 9'50 = 209.000 дин. што значи да, трошећи наш угаљ штедимо годишње око 300.000 дин. Постројењем сењске ируге, мп постижемо ове користи: Материјалну, што се данас угаљ добапља јевтпније но што је до сад било, јер за потребу држав. жељезнице треба као што сам мало час поменуо, око 22.000 тони, које иас коштају 209.000 дин. Ако би набављали врднички, опда би нас коштао 20.000 X 25 = 500.000 или добровски 20.000 тони по 32 дин. свега 640.000 дин. Кад би у средњу руку узели да нас 1 тона угља кошта 25 дин., онда излази, да би смо ми за 20.000 тоиа угља ималп да нлаћамо до 500.000 дин., док, трошећп сењски угаљ, ми плаћамо 209.000 дин., што значи да се уштеди само на угљену око 300.000 динара. Према садашњим возним средствима, можемо на сењској прузн да иревозимо годишње до 80.000 тона, а онда, кад се предложени кредит за набавку повећања вознога материјала одобри, тада ће се количина преноса новећати и на 100.000 тона, у ком ће случају око 60—75,000 тона остати као вншак за друге државне и приватпе потребе. Продаја овог угља доносиће држави најмање годишње приГода око 150.000 дин., — не узпмајући ири томе и ту к.орпст што, употребљујући угаљ, штедпмо гору, коју корпсни.је на друга нндустрпска и привредна предузећа употребити можемо. Овако радећи, сав новац, који бн се за набавку угља морао на страну да износи, остаје код нас, а рацпоналним експлоатисањем рудника сењског, ми ћемо бпти у стању, да му пута и у нностранство отворимо. — а све то, фактички је знатна матерпјална добит за земљу, Друга је добит у томе, што смо, стварајући жељезнпцу, створпли јој у исто време п један важан нзвор за њену самосталност, те тиме ексилоатацију жељезпица п под најнеповољнијим приликама, ко.је у суседству могу по нас наступити, оснгурали. Незгоде, које бп по ексилоатацпју жељезннца наших могле да наступе, кад бн експлоатисање и даље било зависно набавком угља са стране, толико су видне, да их ја нећу ни да износпм г. г. посланицима, јер су им познате. Што се пак тиче г. Вукашиновог навода, да је сењска пруга са 80.000 дин. по километру скупа, могу вам нре свега казати, да нас цруга ова не кошта 80 већ на 73.433 дин. по километру, а ако сравнмпо, са другим страним жељезницама овакога рода, онда се види и поред тога што нас оволико кошта, не долази у ред скуио саграђених жељезнпца; јер, брцка на пример жељезница код Максфелдере у Немачкој кошта 76.250 дпн. по кплометру; „Апо1пз а Са1асз а у француској 77.000 дин; Затђасћ втипДеп у Аустро-Угарској 86.000 днн; 2аи8аипе-Есћа11еиб у Швајдарској 88.000 днн; У1егћоу1а-Зшн8 у Риспји 95.000 дин; ОћегзсМезЈзсће 8сћта1зригћаћи у Шлезпји Немачкој 126.000 дин; Брод — Сеница у Босни 95.000 дин; Сеница— Сарајево 123,000 дин. и т. д.

Све су ово уског колосека жељезнице са шпрпном 0.76 — 0-76, м. а то је и наша. Према томе приговор о скупоћи, мислим, да је неоправдан. То је што сам имао да кажем у прилог изношеног вам пројекта, којпм се, мислим, могу, да уклоне сви недостатци, који прпватноме раду наше сењске пруге сметају. Никодије Милетић — Ја сам хтео само да управим питање, на г. мннпстра грађевнна да ми објасни, да ли ће бпги довољан овај вншак, који се тражп, да се пснлате и она земљишта екснропрнсана, и да лп је то ушло у предрачун, јер се из пројекта овога то не види. Мшшетар грађевина — На питање г. Милетпћево пмам да кажем, и данас исто оно, шта сам и прошлога иута казао, а на име, да је у прорачун узето и све земљиште у оноликој су.ми, у коликој га ,је ироцењујућа комисија проценила, — а то је у сумп од 27.814 дин. Сем тога имам да кажем п то, да се нред Народним Представништвом налази уз мој иредлог о накнадном тражењу кредита за довршење сењске пруге и једав преглед, у коме је изнесено колико је на име чега утрошено од одобрених 700.000 дпн., колико је утрошено и накнадио има да се исплатп а колико има да се у овој години утроши за довршен.е ове нруге. У суми од 1,650.000 дин. колико се још тражн ушла је дакле, и та за исплату експрописаног земљишта, и то ие само сењским грађанима, већ и ћуприскнм, стубичким на и манастиру Раваници. Никодије Милетић. — Ја сам баш о овој ствари управио бпо питање на г. мпнистра грађевнна п био сам задовољан са одговором у толпко, у колико је он обећао да ће да се пзплати то земљиште. Али, мени је познато, да има земљишта, која су још непроцењена. Бар тако имам уверења од људи, чија су земљишта заузета а нису процењена. И ја не знам да ли је п то узето у обзир. Министар грађевина С. Станковић — Поводом овога, пмам да кажем ово: од свега заузетог земљишта, преко кога је иреведена сењска пруга, плаеовн су нзрађенн, премер је пзвршен и само сад на то чека, да се кредит одобри и иснлата народа. То је сав мој одговор. Потпредседник — Објављујем да је претрес свршен. Стављам на гласање: ко је за то, да се овај предлог у начелу нрими нека седи, ко је против, нека устане? (Сви седе). — Објављујем, да је Скуиштина овај нредлог у начелу усвојила. Изволте чути иретрес нојединнх чланова. Известилац чита члан 3. (стр. 321). Потпредседник — Ношто нико не тражи реч, то стављам на гласање: ко је за то да се чл. 3 измењен овако, како је предложен, примн, нека седи, а ко је прогпв, нека устане? (Сви седе) — Објављујем да је Скунштина усвојила члан 3. Известилац чпта чл. 4. (исга сграна). Потпредседнив — Пошто нико пе тражи реч, то стављам на гласање : ко је за то, да се овако измењен чл. 4 прими нека седи, а ко је прогив нека устане? (Сви седе). — 06јављујем, да је Скушнтина усвојила члан 4. С тим је свршено прво читање овога предлога. Сад је на реду први претрес пројекта закона о изменама у закону о судијама. Молим г. пзвестиоца да прочпта предлог измена у закону о судијама. Известилац Павле Поповић чпта пројект закона о изменама у закону о студијама (стр. 313); за тим мигаљење Државног Савета (стр. 313) и одвојено мишљење (стр. 313) и извештај одборски (стр. 372). Потпредседник — Приступа се начелном ирегресу овог иредлога. Хоће ли ко, да говори о овоме предлогу у начелу? (Нико се не јавља) — Ношто се нико не јавља за реч, то стављам на гласање: ко је за то, да се овај иредлог у начелу прими, нека седи, а ко је против, нека устане ? (Сви седе) —