Narodna skupština

43 САСТАНАК — 29 ЈУЛА

СТРАНА 467

су ослобођени, они су опљачкани и остали су без пчега. И за то сам, да се грошарина како у Ншпу тако и свуда укине, и да се на тај народ никакви теретц не намећу. Даље, што су нека господа навела и што казку : то је оиштин ка ствар, и кад општнна са збором и одбором доноси одлуку за њене ствари да то буде меродавно за целу општину и околпну. Кад би то било, да општина доноси одлуке и наређује за целу околину, онда би у свакој окружној вароши ошптина доноспла такве одлуке, и свака би варош предлагала да се трошарнна наплаћује на корист њену и онда би варош Ниш, Нрокупље, Крушевац, па чак и Куршумлија наплаћивала трошарину за своју корпст и ако су њнхове околине у свему сиротне п немашне. Да остане та трошарина, онда би било тешко за произвођаче, сељаке — сељачки сталеж. Дакле, по свему овоме треба трошарину укинути како у вароши Нишу, тако и другим местпма и више не оптерећивати наше произвођаче. Што каже г. Вуклшин за предлог овај да се задржи до предлога г. Ратарца, сад .1 је овај предмет дошао на решење нред Скушптпну, и ја мнслим да треба о њему сад решавати а кад дође онај предлог други, онда ће се и Народно Представништво по овоме одазвати и о њему решавати. (Чује се: да се реши). Мика Хаџи-Тонић. — Господо, ја сам на првом читању говорио о овоме, и био сам за то, да се овај предлог одложи док не дође предлог г. Ратарца, па пошто тај предлог није јо:и донет, видпм, да ће се решити о овоме да се укине нишка трошарина и ире решења Ратарчева предлога. Менп је врло '■удновато, што неки кажу да је корисно за варош Нши да се укпне ова трошарпна. Ја нисам могао да иомислим да ће бнти корисно да се укнне општпнп нишкој један прнход од 70.000 дннара, којн јој јебпоједини приход, а погпто је општнна самоуправно тело а и што је веома сиромашна, то би је требало помоћп, а не да јој се укида тако велики црпход. Па кад би се укннула ова трошарпна нишка, ја не бпх могао да замислим, од куда ће општина та добити толико прихода и на чнји ће терет оно, што општина пма да издаје, пасти. Ја мпслим, да ће то опет све пасти на нишку спротињу, на нишке грађане, који су и онако доста онтерећени а још више биће оптерећени, кад се ова трошарина укине. Каже се овде, да ће да сноси овај терет сељачки сталеж, нли онај произв )ђач, којп носи на пијацу своје производе на продају. Ја не мислпм да је тако. Сваки сељак води рачуна о својим производима о својој стоци. Кад је носи на пијацу, он прво оцењује шта га коштају трошкови, пут и т. д. па после тражи своју цену за свој еспап, за своју стоку, коју хоће да прода. Дакле, према томе треба помоћи нишку општииу кошто је врло сиротна. јер има преко 300 фамилија сиротних на издржавању, које су неспособне за рад, које узимају ннвалнду из општинске касе. Дакле ово би била велика штета, кад би се укинула нишка трошарина од које нишка општина има прихода 70.000 дин., а која трошарина не терети, ннти оне, који односе на нншку пијацу своје производе, нпти пак нншке грађане. Ствар је чиста и јасна, нема никакве штете по пронзвођаче, с тога сам мишљења, да би Народно Представпиштво гребало, да се мало боље заузме за Ншп, као за другу престоницу Србпје, па бп требало да одбаци овај предлог о укпнућу нишке трошарине. Ова трошарнна треба да остане, јер је она корисна но Ниш, за то сам мшпљења да се овај предлог о укпнућу нишке трошарппе одбаци. Кад се трошарина пншка укине не могу нпшки грађапи ни препазарити тпх 70.000 дин. а камо ли пмати чист прпход те суме и помоћи својој општинп на терету. Стојан Станковић — На нрвом чптању, кад смо усвојили предлог Илиџановићев, зналп смо, да постој.1 и предлог Алексе Ра.арца, али како год онда тако п сад, не може нас ншпта везпвати, ништа подусловљавати да мп решавамо о овом одлагању, по предлогу г. Вукагаина. Прва дебата, која се водила о овој трошаринп доказпвала је њену корпстност или некорисиост, алп то је већ једном пречигаћено и сад не треба трошити вЈ>еме, јер ово није впше предлог посланпчки, него је нредлог Народне Скупштине и о њему се има гласати за

или против. Никако нема места, да се овај предлог одлаже, јер би се онда отворила дебата и утрошили би још две три седнице око тога. (Тако је). Предлог г. Вукашинов очито пде на то, да нас као Скупштину подусловљава. Као год што смо начисто са овом трошарином, тако ћемо исто бити начисто и са оном београдском п за то сада не треба да губимо време. Ово је предлог Народне Скупштине и за њега има да се гласа за или против, те сам за то да се одбаци предлог г. Вукашинов. Потпредседник — Јавио се за реч г. Ранко Петровић (Чује се: да се реши). Је ли вољна Скупштина да се о овоме реши? (Јесте). Има ихјош који су се пријавили за говор а то су: Поп Богосав Поповић, Стеван Ристић, Љуба Николић, Стојан Новаковић и известилац. Ранко Петровић — Дозволите ми да кажем коју реч, бар ради личног обавештења са г. Вукагаином. Потпредседник — Ва сте то могли учинити одмах после говора г. Вукашина. Ранко Петровић — Онда молим Скупштину да ми она дозволи да говорим. Потпредседник — Г. Ранко Петровић говорио је један пут и цо пословнику скупштинском. Скупштина може да му одобри да говори. Ко је за то, да се одобрп г. Ранку, да и по други пут говори нека седи, а ко је против нека усгане ? (Сви седе). — Изволте господине Ранко. ј Ранко Петровић — Ја ћу само неколико речи да кажем а нећу заморавати Скупштину дугим говором. Речи „правда", „справедљивост", „право је" то су речи, које врло маого сносе свакојака малтретирања. На справедљивост и правду позивати се онде, где нема ни трага од правде и справедљивости, где је баш право место нечем другом, да не речем баш неправди, али где је извесно право место несправедљивостп — позивати се ту на поменуте речп, зар то није немилосрдно вређање, малтретирање правде^ п спрлведљивости ? Позивати се на правду и справедљпвостј при трогаарини нема места, јер је београдска и нишка трсша-ј рина један намет на њине грађане и околину, једна прпвиле-' гпја само за две општпне, чега све остале немају. А намет није правда, те не може пмати ни справедљивости. Дала се могућност, нашло се начина, да се две варошке ошптине живо крену напред, дало им се оно, што се не дајс нп једној другој општпни у целој Отаџбини, и то им се ниј« дало што баш оне тако хоће, него што тако земља хоће — има л! ту, молим вас, места помену о правди и справедљивости ? ( тога мислим, да ни мало нема ни места, што се г. Вукашш овде позива на правду и справедљивост? 1 То није, дакле, никаква справедљивост. Скупштина никакв несираведљивост и никакву неправду не чпни када укида једа: намет, који је био досуђен једној вароши и околини њеној. За што је Скупштина решила и дозволила те намете, т неправду унраво према тии двема ошптинама ? Дозволила је з то, што је хтела да да привилегије тим двема општинама, т да се тим привилегијама користе те општине, те да се очеи љане и умивене представе целој Србији, целом српству па осталом свету, дакле да се некако поправе брже и боље не1 све друге вароши. За то је та неправда и тај намет досуђе и Скушптина донела овакав закон, а влада га увела у живо Исто тако није имало потребе да ми г. предговорнг чпнп примедбу за оно, што сам казао да је требало да се на! само јака влада и јака Скупштина, те да заведе овакву н праведну установу. По његовом мишљењу требала је извео јака влада да од 1884 године да 1890 само проучава ув ђење тих установа, требала је нуних 6 година, да се проуча) ствар, и онда је могла и слаба влада доћи те да изведе дугоучену ствар. Трошарина није попикла први пут тек онда, кад је д несен закоа, од 1884 год. о њој. Као ђак на 5, 6 година п