Narodna skupština

СТРАНА 492

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Мени се чини да је неоправдано пребадивање од стране опозидије, за што се у предлогу не каже, како стоји са повишицама прихода. Г. Гарашанин ми пребадује, што иисам направио тачан биланс. ^осподо, ја сматрам да је часније п правилније, кад смо у овако једном прелазном стању, да ја те приходе, који ће пасти до краја године као повишиде, не ставим у буцет; јер ја фактички не могу ни знати, за то, што ја не знам, кад ће који од та четири монопола ступити у живот. Ви се сећате, господо, да је у томе закону о монопоаима казано, да ће ти монополи стуиити у живот, кад држава припреми све што треба. ЈКад ће ти манополп ступити у живот, то. се не може у нанред знати. Ну, при свем том, сам могао са свим да кажем, да ће ту бити повишице 500.000 динара. Знајућп, да је велики квантум робе увезен, знајући, за нову тарифу после закључења новога трговачка уговора, ја сам могао и у овој поремећеној годпни да кажем, биће приходи од нрилике толики и толики. Ја сам могао то да ставим, и онда би био задовољан формалан захтев, који опредсљује опозидију по исказима њених говорника, да гласају иротив предложених измена у буџету. Али, ја мислим, господо, да тиме, што бих ја ставио цифру повипшца прихода, не би било ништа добивено. У осталом, ја сам при објашњењима казао, колпка прпблнжна дпфра иовишица прихода може бпти, ја сам казао, да идем још даље, да хоћу да будем скромнији, да хоћу приходе да рачунам мање, но што их је г. Вукашпп узео. Ја рачунам од свих по вншица: и на новим монополима, и на повећаним царпнским приходима, и на монополу дувана — на свима тим повишицама рачупам, да не можемо добпти више од 1 милијуна динара у округлој цифри. Даље, рачунам, да од уштеда у буџету имаћемо 1 милијун динара, то су свега 2 милнјуна динара повишпце прихода у буџету. Ја лпет понављам, да од 2,600.000 дпнара повишепих расхода ми можемо 1 милијун покрити новим приходима, а један угатедама, и та два мнлијуна можемо добпти у најбољем случају. Ја то нпсам хтео да ставим, а верујте ми, не би ме нигата коштало, да сам у предлогу ставио 2600000 динара од нових прихода и од уштеда, а на другој странн расход 2600000 динара, да ли би онда били задовољнији, гато би та формална страна била испуњена, и што би повукао линију по средини па казао, ово је деена, а ово лева страна, као што упита једаи од г. г. предговорника, за гато нема леве и десне стране у буџету, јер такав буџет неправилан је. Ја нећу више да заморавам вашу пажњу, макар остао и дужан на неке нрпговоре, само ћу да одговорим на једно пребацивање, које ми се чини. Мени се пребацује, као да сам ја био мало оштар у изразима. Ја мпслим, да мој говор није се могао никако тако разумети, да сам ја имао намеру, да икога вређам. Шта више, господо, радије ћу увек поднети увреду, но што ћу ја хтетп другога да увредпм. ЈПто сам се ја враћао на извесне сгвари, то сам чинио ради сама питања, ради саме ствари, а не ради личних разрачунавања. Ја мојпм говором нпсам ни хтео бацати се блатом на г. Вукашина, јер ја тиме не бих могао нигата добити, већ само изгубнти. Ја сам само казао, да је комисија образована с том намером, да се баци љага на радикалну странку и на радикалну владу, а то доказује и она ларма, која је била и у страној и у нагаој гатампи, дакле, нека ме извини г. Вукашпн за израз, ја нисам никако лично о њему говорпо. Међу тим, мој поштовани професор г. Новаковић употребио је такве пзразе у своме говору, какве ја никад нисам употребпо. Он је у своме говору употребио изразе да и најобичнија намет види то, што ја нисам видео, да се чуди менп, како сам ја то могао да радим, да је то подметање, што сам ја говорио. То су, господо, речи г. Стојана Новаковпћа, ја мислим да су их стенографи побележплп. Даље г. Новаковић рече, да ове измене у буџету могу служити на увесељење радпкалној странци. Ја не знам, господо, да ли може служпти на увесељење овако, марл>ив, брижљив и са муком састављен овај предлог измена у буџету, или је могао да служи на увесељеае буџет Скупштини онда, кад су буџети под напредњачким владама у целини вотирани еп Мос

за неколико мпнута. Ја не знам, господо, да ли је оно требало да служи на увесељење, кад су стављане позиције буџета прихода на памет, да се по форми покаже равнотежа буџета, а у ствари те цифре нрихода биле су фпктивне, уображене, јер од тнх цифара прихода, главна благајнпца није добила ни паре. Таквих је буџета бнло иод напредњачкпм владама; било је, госнодо, буџета, да су извесни расходи, који су се ио законима морали убуџет ставити, из буџета избрпсани. Такав је буџет бие и од 1887, који је но невољи морала примити радикална влада. У томе буџету избрисана је позиција расхода на оружни фонд, међу тим, то се морало даватп. Тако исто, избрисано је било и неколико других нозиција. Те(ко лакомислено није ни близу састављен о^ај буџет, као што су лакомислено састављанп пређашњи буџети. Мени се пребацује, што ја морам да говорпм о прошлости, која је створпла садашњост. Кад год се говори о фипансијскои стању земље, не може се та прошлост нрећи ћутке. То би значило, као да сам ја примио уређено стање, па да нам сад кажете: загато не покажете впгаак у буџету и равнотежу. Мп морамо да одговарамо увек зато, гато смо ирнмили једно мучно и тегако наслеђе, некривећи за то ансолутно никога лично. Ја сам казао, имали смо трч рата, грађење жељезнпце, на друге међународне обвезе, и већ то објашњава највећи део иашег задужења. Тим смо задужењем створнли 20 милнона ануитета, а то је трећпна, и кад наплатимо све наше приходе, то морамо да бацимо на страну. Ту лежн главни нзвор, п о тој невољи мора се водптп рачун, кад год хоћемо правндно да оценимо стање, у коме се данас налазпмо, са којим се бори и влада п Скунштина, а са којии стањем по невољи, у првој лииији морам ја да се борпм, гато носим назив мппистра финансија у једном стању, које је још несређено. Ја сматрам за одбрану своје части и свог личног рада, да одговорим, кад год се хоће да критикује наше финансијско стање. Ја ћу да наведем један факт. Ит иија ваљда има боље уређено стање, на сам чптао, да у Италији, по извсшгају, којп је влада поднела Скушптинп, има 700 мплиона нривременог дуга. Дакле, то није само наша болест, него је светска. Они може бпти иаају впше памети и искуства, па се боре са оваквии тешкоћама. Ако хоћемо да говоримо озбпљно, да не говоримо са иребацпвањем, онда останимо на овом питању, које је једино правилно, на питању: требају ли нам ови расходп, који се нредлажу ? То је прво и најважније иитање. И, ако господа из опозпције кажу, да ие могу да гласају за ово, ја им зато нећу замерити. Еад бих седео у опозицији, можда бих и ја, не можда, него посигурно бих тако гласао ; то доноси собом партијска полигика. Алп само не треба онда зато кривити бар мене у првој линији, као да сам ја лакомислено износио неке расходе. Ја вас молим, да процените трошкове : тражп се за свих 7 грана преко 2,600.000 динара, и ја нисам могао казати: не дам ни паре, останпте нри ирошлогодишњем буџету. Г. Гарагаанин додирнуо је једну позицију пензионог фонда. Кад сам говорио о расходима, ја сам говорпо и о стручним расходима. Ја мислии, да г. Гарагаанпн не може за мене говорити, оно гато нисам мислио. По себи се разуме, да ова позпција, која се тражи, ако сад не би тражили, морала би се тражити накнадним кредитом. И са свпм је јасно, да се ова познција не тражи за 5 месеци; него, по себк се разуме, да је од 1 априла, од новог спстема, да тај новп систем није могао остати са старпм апаратом. И ја могу казати, да је од ових 100.000 дин. већ утрошено блпзу 80.000 динара. Констатујем отворено: јесте, 1 април донео је собом то, да се ова позиција морала да увећа, што страпка, која је дошла на управу, није могла дозволити, да влада са апаратом, који је затекла. Остала питања остављам, да не би заморавао Скупштину. Мидутин Гарашанин — Поред најбоље воље да се споразумемо, мени се чини, да не можемо доћп до споразума, са г. министром финансија. Што смо имали да кажемо — у колпко смо умели — ми смо јасно и казали, те сад даље немамо шта да говоримо. Али ипак има нечега, у чему се г. министар финансија размимоилази са мном; нешто о чему ја