Narodna skupština
НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
ИЗДАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА
ПРЕТПЛАТУ ПРИМА СРПСКО-КРАЉКВСКА
ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА И СВЕ 110ШТЕ У СРБИЈИ
ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ Г ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ
УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАН1?0 ПЕТРОВИ1\
БРОЈв5
УТОРАК 24 АВГУОТА 1893
ГОДИНА III
47 САСТАНАК 1 августа 1893 у Београду
НРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК,
Паја Вукови^
СЕКРЕТАР, Алекса Ратарац (НАСТАВАК) (0 монополима, Ран. Тајснћ). Они нођу са неколико коња , цраво у Шумадију иа тамо радо , и све иотребе као и храну зарађују и кући носе ге подмирују породицу. Али тим људпма нивако не може да падне на памет та мисао, да се они осигурају, од куд са друге стране, но из своје земље. Држава иравп расаднике, те да засађује народ извесна места впноградима, и на то се грдне суме дају, — а ви хоћете да дозволиге, да се лепе земље виноградске запремају јечмом и кукурузом, те да претече жита за „комадару," а не подсећате људе да из расаднпка узимају лозу и тамо саде, па да имају и вина и ракиЈе, — већ тн људи праве од жита ракпју комадару, која не само што убија здравље, већ од те ракије, кад се и мало ппје, хоће да прсне глава и да човек полуди. Дакле, у једном погледу ово је штетно по здравље а и што се забатаљује наше воћарство и впноделство, кад се одоиаћи ова ракија „комадара." Прва је реч „комадара;" то је име, које је врло лепо за ову ракију, и нико други са стране, није јој је лешпе име дао, него што смо ми, јер она се прави врло мало од жита, кукуруза и осталог п то покварена и од сплачина, од оних буђавих покварепих остатака, онога, што се већ — онростите ми — усмрдило, па то се све стрпа у чаброве и каце, па се од таквпх помијара п снлачина иосле пече ракија комадара. Они трговци, који цродају комадару, они је занста и не пију, већ је продају другима. Мени се чини, да ће бити много мање штеге, а много ће бити корисније и по државу, да се забрани, да се комадара пече, и да се развија по народу. Мени се чиаи, да ће веома корисно бити по народ и државу, ако се снречн даље ироизводња ове ракије. Ако дакле, ово нрелазно наређење, остане, онда ће бити на штету по наш народ, што је најглавније; а по државу мањак, али држава би могла тај недоста так на други начпн да падокнади; с друге стране, оно што народ из свога арсенала економног изгуби, то се не може лако накнадити, јер то одмах поплави туђа мустра и производња, — наше се изгуби за свагда. Ко ће да забрани да се
даље п друге државе не користе овиме, да и они као АустроУгарска неће увозитп ову ракпју код нас. И та ће „комадара (< онда истерати све на нас њене прпходе. Ја мпслим, да не би било рђаво, ако би имало 10 поссланика, колико је по закону нужно, да ме потиомогну, те да учинпм предлог, који овако да гласи: „Предлажем да се прелазно наређење укпне." Молим г, г. посланпке да ме потпомогну (Потиомажу га). Сад нека изволи Скупштина решиги о мом предлогу. Павде Ранковић — Ја не могу да се сложпм са иредлогом Ранковим, из разлога ових: што он не говорн нротин свију алкохола, који су шкодљивп по здравље нашега народа, него се он овде ограничава на саму комадару ракију. И да је само та комадара штетна по здравље народно, ја бих се сложио с Раиком, и гласао бих за његов предлог, али не могу да се сложим с њпм пз разлога ових, што он не помиње данашњу ракију и вино. Ви знате да се данашња ракпја и све друго пиће од шпиригуса црави, а вино се још и фарба хемпском фарбом, а Ранко није имао то на уму, да и то убија здравље нашег народа. И кад то није његов предлог обухватпо, онда сам за то, да се нашем народу остави слобода, да може производнти ракију од скробних материја, за своју домаћу потребу. Наш је народ већином сељак, и кад се умори од рада, трцба му, да попије коју чашу ракије, па за то мислим, да му треба дозволити да може пећи ракпју комадару. Наш народ и ако има воћњака, ипак шљива иема, јер их поједу гусеница, и често пута и озебу те не роде а винограда немате ; по нужди нече ракију од јечма и кукуруза. Ја мпслпм, да треба имаги обзира на цео народ српски а не руководпти се обзирима појединих крајева, за то мпслим, да треба Ранков предлог одбацити а остати при предлогу, како је на првом читању усвојен. (Чује се: да се реши) Потпредеедник — Јели вољна Скупштина да се прекрати претрес? (Јесте) Молим вас, господо, има још јављеннх говорника: С. Петровпћ, А. Рагарац, М. Богдановнћ, М. Сретеновић п т. д. (Чује се: „да се остави за другу седниау"). Станко Петровић — Молим вас, госиодо, кад је реч поведена о овом прелазном наређењу, о ракији комадари, ја сам рад да и ја проговорим неколико речп о томе. Ја сам за ту комадару у Србији сазнао да се нече пре годину дааа. Ја сам распптивао људе вештаке, који пеку ту комадару. Раснитивао сам н лекаре, каквог ,је дејства насирам здравља на родног. Од једног нашег грађанина, који се бави с иићем, ја сам с њим разговарао, н он ми је причао п уверио ме је, да која се комадара иече на овпм нростим казанпцама, са свим је опасна по здравље човечије; без казана, који имају машинерију за пречишћавање, комадара је опасна по здравље. Овим предлогом је врло добро иогођен смисао и