Narodna skupština

48 САСТАНАК — 3 АВГУСТА

СТРАНА 523

друге кривце не требају судови п не треба судске гаранције, то је једна нова теорија, воју до сад нисам ннкад чуо. Овде 1е у иитању, госиодо, да ли је човек крпв, да ли није човек крив? То ваља да се извиди путем, кога су закони проиисали п да се учини онако, као што је Уставом наређено. Пре тога, док се не нриберу докази, да је човек крив, дотле га не можете и не смете да огласите за вривца. Сад може неко да изађе иа да каже, није суд надлежан за ово, јер су ово дела зш §епепз, тако може доћи другп сутра и тако ирексутра, и гако ћемо ми онда имати много дела, за која неће грађани имати сигурности, д:. неће битп иа тај начин нападнути п невино осуђенп. Кад су ове мере утврђене у Уставу, онда се није правила разлика у кривичним делима, него се каже, кад суд хоће човека да осуди и да казни, оида треба најире да реши, да ли је човек крпв или не. То је предвпђено у ча. 9 Устава. Међу тим, да ли је човек крпв или не коме смо мп оставили да то цени ? То је одређено у Уставу, за то су надлежни једино судовп; а од овога, што ми протпвуставно узакоњавамо, ево шта може да буде. Један мој иознапнк, коме ја верујем, да неће да лаже, причао ми је ово. Ту скоро донео му је један дечко и оставио накет на столу, кад он шпе био вод куће и од једном сад долази комиспја п налази на асталу дуван. И сад хоћемо ли мп да оставпмо, да ти исти људи и суде, је ли тај човек вријумчар или није, кад они на тај начин, нотурају само да би човека могли оглобитп. Мислите ли вп, да вп на тај начин ујемчавате слободу личну и имовну ваших грађана? То ннкако не. Јест, истина, да сваки ко је крив, треба да одговара и да искуси највећу строгост казне, алп кад се баш то пмало па уму, онда су се и власги долиле на закоиодавну, судску и нзвршну власт, и да се никад не дозволп, да један самовољан човек и да прави завоае, и да осуђује на казну п да их извршује. Ако ви дозволите да управне власги узму у своје руке судску и извршну власт и да ваши суграђани буду осуђени таво страшно, да их неви самовољници онапоље са неколпко хпљада дпаара, те да можда и вас и нас одвајају од своје породице н фамплије, то ће онда биги врло неправедно, јер може да се нађе људи, који ће ма са каквих разлога гледати, да од тпх људи, воји су већнпом трговци, опапоље по неколико хиљада динара и можете ли ви сад дозволити, да се ти људи оглашавају пре за кривце, него што се то и докаже. Мене нису давле, могли разувериги разлози, које је предговорник изнео, и ја остајем ирп моме мишљењу, мислећи да овим вршнм своју посланичку дужност, јер заштићујем ирава српских грађана од самовоље. Љуба Јоксимовић — Ја вао неправник дошао сам у забуну поводом говора г. Симе Костића и г. Рајовића. Са г. Спмом могао бих само у неколико да се сложим и то у томе, да ове казне треба да су строжије са разлога, што ја сматрам, да су ови кривцп оиаснији, јер кад један обичан лоиов што коме украде, он само човека материјално оштетп, али због оних трговаца, којп се служе непошгеним средствима и којима је начело: да трговац треба да краде а држава да га хвата, због таквих трговаца треба да постоји овај закои и да буду строжије казне, јер дотле, док год постоји непоштених трговаца, дотле и трговачви морал не може да се. подигне, а мп знамо волико иам је он нужан. Но у исти мах, слажући се у неколико са г. Симом, ја морам да станем и иа сграну г. Рајовића, јер, кад би се ово овако усвојило, ја држим, да ће бити доиста оно, што вели г. Рајовић, да би се установили иреки судови и ванредпо стање, те би на овај начин могло л.удима да се суди за политичке вривице, с тога сам ја да се ово у начелу не усвоји. Симо Костић — Г. Љуба погрешно је схватио мој говор. Овде није био говор о року, за воји треба да остане, да ли година, или две или више. Даље он каже, да би се сложио у начелу са г. Рајовићем, јер верује, да би се могле измишљати нове кривице и ванредни судови. Ја одбијам од себе да може и да се по-

мисли, да се ово уводи за какве ванредне судове. Ја сам казао, да су ово кривице фискалне, и само при овако фисвалним заво нима, дозвољене су овавве казне, а најмање ту може бити говора, да ово постоји нарочито за политичке вривце, јер је поступак, за политичве вривце у вривичном завону ирописан. Давле, отиада она бојазан г. Љубе и Рајовића да ће се овде стварати нове кривице. Мшсаило Мартинац — Господо, ја бих се сложио са мишљењем г. Рајовпћа тада, кад би ми он иавео прописе из општег кривичног законива или поступва, из војег би се видело да постоји наређење, које забрањује установу појединих оваквих специјалних казни, као што је овде случај зш ^епегхз, а чл. 148 Устава говори о судској власти. Судска власт је обележена, она је уоквирена. То је њена надлежност, а надлежност је овлашћење судова, да се они у свом деловругу рада могу вретати само у обележеним границама, а преко тога не смеју. Кад нема давле нарочитог прописа у општем кривичном законику или посчупку, да је установа оваввих специјалних казни забрањена, онда није требало говорити против овога! Према томе, госиодо, нема ослонца ни у чл. 147, ни у чл. 148 Устава говорити цротпв овога. Ја ћу да кажем и да помеием закон о министарсвој одговорпости. Аво бисмо ми сад по томе закону оптужене мннистре послали том суду, који ће се нарочито образовати, да ли бисмо ми тим повредили Устав, пошто су законом о министарској одговорности прописане нарочите казне. Исто тако и полициске власти суде иступе а тако исто и општипске власти у својој надлежности. И кад је то тако дозвољено и није противуставно, онда нема смисла ни ово што г. Рајовић говори. За то сам мишљења, да се ово усвоји, како је одбор предложио. (Чује се: да се регии). Потпредеедник — Је ли вољна Скуиштина да се реши? (Јесте~). Г. Рајовић тражио је по трећи пут реч, но он је већ два пут говорио, с тога стављам на гласање: ко је за то, да се г. Рајовићу да реч и по трећи пут нека седи, ко је противан, нека устане ? ( ВеКина устаје). — Објављујем, да је Скупштииа решила да се г. Рајовићу не дозволи говор ио трећи пут. Пошто је претрес свршен, стављам на гласање : ко је за то, да се предложене измене и доиуне приме у начелу, како их је одбор предложио, нека изволи седети, а ко је противан нека устане ? ( Сви седе) — ОбјављуЈем, да је Свупштнна усвојила у начелу измене према одборсвом пзвештају. Приступа се претресу иојединих чланова. Известилац прочита измену § 1 ио одборском извештају (стр. 444). Вукашин ГГетровик — И аво је г. министар финансија у начелном прегресу објаснпо, да ће се установљење царинарнпца, о чему се говори у чл 1 извршивати путем указа, (о чему се у 2 члану говори); мени се ипак чини, да то није јасно казано. У интересу јасноће могла би се исправка учинити, да се доведе у узрочну свезу ова одредба чл. 2 са одредбом чл. 1. У другом ставу § 1 вели се : царинарнице су по пра вилу на граничној међи, али, аво економни и финансиски обзири захтевају, могу се установити и у унутрашњости земље. Ништа се не каже, како ће се установити, да ли указом, претписом или наредбом. У § 2 на врају има одредба, на коју се позива г. министар финансија и која гласи: распоред даринарница и њихова подеда на редове, вршиће се Краљевим указом на предлог минпстарства финансија. Госиодо, ја разумем § 2 у овоме смислу, краљевским указом на предлог министра финансија извршиће се подела царинарница на класе илп редове, али не оиих, које се установљавају, него већ установљених, да ће се царинарнице, т. ј. оне, које постоје на основу § 2 поделити на класе. Ако се мисли и аво се разуме онако, као што је г. министар финанспја објаснио, да се царинарннце установљавају Краљевим указом, онда то треба рећи аа крају § 1 или, ако се Свупштина задовољава са објашњењем г. министра и ја сам задовољан.