Narodna skupština

СТРАНА 530

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Радовановић за, Тома Бојичић за, Урош Плазина за, Филип Милојевић за, Павле Вуковић за, Димитрије Катић за. Потпредседник — Изволте чутп резултат гласања. Гласало је свега 92 иосланива и сви су гласали за. Према томе објављујем, да је Скуиштина усвојила овај уговор између Србпје и Вел. Британије. Овим је исцрпен данагањи дневнп ред. С тога данашњу седницу закључујем а другу заказујем сутра у 8 часова. На диевном реду биће извегатај истражног одбора, но како ће тај извегатај бити нагатампан тек после подне у 3 сахата, то вас молим, да дођете и дд га примите. (Састанак је овај трајао до 12Ч 2 часова, у нодне.)

49 САСТАНА^; 4 августа 1893 у Београду

ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК, Димитрије Кати^ СЕКРЕТАР, Отанојло Вукчеви^ Иочетак у 8 3 | 4 часова нре подне. Присутна су бидагоспода министрн: грађевина и нар. привреде. Лотпредседник — Отварам седницу 49 редовног састанка. Изволте чути протокол 48 састанка. Секретар Милош Марковић прочита нротокол. Потпредседник — Усваја ли Скупштина прочитани протокол ? (Усваја). Част ми је известити Нар. Скупштину, да ће г. министар ун. дела одговорити на интерпелацнју г. Никодија Милетића, ири крају скупштинских седница. Бдагоје Боасић — Газда Јоца Ж. Јовановић из Шапца, и иосланик за Шабац, узео је осуство, и држим да мујето одсуство истекло. За то питам председништво, да ли му је заиста истекло то одсуство, и ако јесте, онда нека га председништво позове да дође у Скупгатину. Потпредседник — Г. Јоци је истекло јуче оеуство п он није тражио продужење осуства, с тога ће га председннштво позвати у Скунштину. Сад прелазимо на дневни ред. На дневном је реду претрес извештаја истражног одбора. Част ми је известити Нар. Скупштину, да су позвати да дођу у Скупштину сви оптужени министри, и да је место свију догаао само г. Велизар Кундовић. С тога молим г. секретара да позове г. Кундовића, да дође у Скуппттину. (Г. Вел. Кундовић улази н седа на оптуженичку клуцу). Изволте чути г. известпоца. Известидац истражног одбора Никола Николић чита извештај одбора. (Прилог X „Народној Скушптпни"). Потпредседнив — Пре него гато приступимо претресу самога извегатаја, требало би да опгуженицн даду свој одговор Скупштини. Но они су унутили Скупштини један акт, којим пзјављују, да ће у толико, у колико буду ималп да одговарају, дати свој одговор надлежном суду, а Скупштинп неће впше да одговарају. С тога ћемо сад приступити претресу извегатаја. Има реч г. д-р Миленко Веснић. Миденко Веснић. — Господо, у име оних чланова овог високог дома, који су нотнисали акт оптужбе, у име својих другова, и у своје име, ја на првом месту имам да заблагодарпм истражном одбору Народне Скупштине, на примерном Т РУДУ, и одличној марљивости, с којом је он проучио акт наше

оптужбе, и са којом је даље, вршећи дужност, која му долази, и по законима, и но његовом узвншеном положају, у исто време увећао, и појачао онај матерпјал, који смо ми у нрво време у оптужби моглп да изнесемо. Али, господо, одајући такву погату истражном скупгатинском одбору, ја не могу, а да на овом месту, пред лпцем народног представништва, у име своје, и у име својих другова, не нзрекнем, у исто време строгу осуду над начипом, на који је овај наш акт оптужбе примљен, и како је он третпран у јавном мњењу. Ја држим, да на то имам права, н сматрам у исто време, за своју дужност, да то учпним, нарочито с тога. што је јавно мњење, па не само противпичко јавно мњење, нама у земљи, него н јавно мњење европско, које гледа на све догађаје у нашој земљи, кроз наочаре кореспондената из Беча и Пегате; што је то јавио мнење ћутало целе ове зиме, кад су се дешавала највећа недела у нашој отаџбпни, и што нико није нагаао за нужно, и за потребно, да ма и једну реч каже нротиву рада ондагање владе, и што је наш поступак, који се осиива на Уставу и законпма, п који налазч свога основа у оптужби, да Устав и закони у овој земљи, треба да буду оно, што треба да буду; што је тај наш поступак тако непрнјатељски прихваћен. Господо ! Ја вам констатујем тај начин схватања наше оптужбе, од стране јавног мњења, п ако бихмогао прећи преко тога, већ и по оној старој овековеченој изрецп „Типео Бапаов е1 <1опа Гегеп^ев" нзрецп, која бп на нагаем језику — (кад ме већ неки питају, да им кажем) значила: „Бој се Данајаца, и онда, кад ти они дарове подносе". Преведена пак, за овај специјалан случај, значила би „Бој се твојих протпвника и онда, кад те они саветују, да негато учиниш; гледај тај њихов савет, не са два, већ са четири ока, и ако ти они нешто саветују, гато бп у првом тренутку могло нзгледати као корнсно и паметно, онда баш с тога, што ти они то саветују, погледај ту ствар још један пут." Господо, ја сматрам за дужност, да нротествујем иротив таквог држања јавног мнења, поводом ове нагае оптужбе, већ и с тога, гато као Србин, с поносом могу да тврдим, да не само од 1376 год., кад је прва тужба подиесеаа протнв мннистара у Енглеској, и не само од 1791 год., кад јепрвппут унето начело минпстарске одговорности у Уставе на континенту, него да све до данашњег дана, ни у Европи, ни пгде на овој нагаој земљиној кугли, није било случаја, у коме би се према онтуженим министрима поступило са онолико толерантности, са онолико попустљивости, с онолико обазривости, са колико се то чинило код нас, и ако могу одмах с правом додати, да готово ни једне земље није било, у којој су гажени закони, гажени Устави, на тако низак и недостојан начин, како се то код нас чпнило. Ја нећу да остајем даље на томе, гата значи, и од ваквог је значаја министарска одговорност за уставност, за осигураност уставног живота и рада у једној земљи у ошнте; ми смо то учинили цриликом претреса нашег акта о оптужби. Ја ћу да додам само толико, да као год што је она најбитнији део самог Устава и уставности с једне стране, тако је она с друге стране, у исто време, почетни и завршнп камен у згради одговорности чиновништва у једној земљи у опгате. И, госиодо, кад се то има на уму, а кад се у исто време узму у обзир постунци и радња чиновника оптуженог министарства, за цело време њихове владавине ; и кад се томе дода то, да ниједан од тих чиновника, поред свега гажења закона и недела, која су за то време киптела, није не само кажњен, него да ни једног од њих ни прст мали није заболео; да су све то опгужени министри трпели п гледали, и може бити одобравали; онда ја мислим, да је ту један још већи разлог за примање опгужбе — и баш у томе и лежи велика заслуга истражног одбора, што је све то и знао и нокупио; ту је јошједан већи ■ разлог, да та господа оптужени министри иду нред суд, који је за њихова дела одређен законом и Уставом. ( Тако је). Господо, или закон о министарској одговорности има свога смисла, или јс он изазван нотребом самог уставног живота, и онда би требало, да се врши у свима његовпм појединостима,