Narodna skupština

ума А >: ма је

+ + + == 5

|

\aBoBaj задатак који врше сада пореска оделења, н (енунај други специјални задатак, чисто рачуноводпонљарвени или исплатни. Дакле, пореска оделења ћо здезбазрезивати порезу. зодити књите, ослобођавата од зофомореза и чак купити порезу, » ова одељења ће врнтилтити исплате и радити овај посао који је чисто зпваћлагајничко- -Финансиски, Као што видите, неће ту нтифити неке засебне среске Финансиске управе, и да тетопстану пореска одељења, него ће се она преобрантивити у среске Финансиске управе, које ће вршити но и онај посао који врши сада пореско одељење, а ншавршиће и овај нови посао, благајничко-Финансиски, нролоји унеколико и данас врше сама пореска одељења.

П РУБ Председник, Андра Николић. — Више се OHRMHRO не јавља за реч.

П __ Прама ли Скупштина чл. 12 (цркне

0 Објављујем да'је примљен,

N Изволите чути даље.

S Известилац. Драг. Васић прочита чл. 2. (Види. ловјаст. 1). го

\\ Председник, Андра Николић — Прима ли шунОкупштина прочитани члан» (Прима).

0 Објављујем да је примљен.

N Изволнте чути даље.,

\\ Известилац, Драг. Весић прочита чл. 8.

\\ Председник, Андра Николић. — Има реч 1М .. Милутин Станојевић.

MI Милутин Станојевић — Ово је, господо,

одожкоро једини члан у овоме закону, Боји говори 0 зивеачину рада и контролисању у тим државним бланајвајницама и рачуноводству; иначе скоро цео закон таоцређује плате и квалификације чиновника који ће 1 WH'HM послом да рукују. Ја налазим да је стари за„но:гон, који је 1898. године изгласан, а који још није злонтведен у живот, био у том погледу лалеко прецизнушији и опширнији него ли садашњи закон. У овоме нонвакону има врло мало прописа о делокругу рада, т Блсли нису опширније прописана права и дужности, олезако је то било потребно учинити КО за завногоне ове врсте.

XV У староме закону има ваздан одредаба које ) ту биле врло корисне, којих данас у овом закону увшежема, те сада у вези са овим чланом, могу да поавнаденем неколико тих тачака из старога закона, које тонлису унесене у овај законски предлог. У закону, нјозоји сада важи, 8 Боји се овим пројектом зазоногонским укида, у члану 56. прописана су права OL 1 дужности за чиновнике. Тако, предвиђено је: вда је благајничким чиновницима строго забрањено гиатримати поклоне; да благајнички чиновници не тјамамеју да троше више но што су им плате; да н „ру, не само њихови претпостављени, него и њипнодови потчињени дужни да то достављају претпогагтатављенима: да они, који су неверно руковали туђом тпомимовином и били осуђивани, не могу бити државни товншиновници, не могу бити благајници; да старешине гле 0длатајница и контролори не смеју преносити на дру) птогога своје непокретно имање док су у тим звањима; и вда и имања њиховнх жена, која оне буду купиле и љадттраде које буду сазидале, одговарају такође за штету трохоју благајник учини држави: да чиновници који ру· тИткују државним финансијама не могу бити у сродству. O Све је то- било у садашњем закону, а у овоме атентвега тога нема. Кад би нашим парама управљали

15. МАРТА 1911. ГОДИНЕ из 5

они ствари добри казпачеји, који нису умели склопити рачуне, али паре су биле ту, како тако. Али, како данас међу неправним блатајницима има и таквих, који направе повећи дефицит ша оду у Америку или на југ да се лече, то би требало да садањи закони буду далеко опширпији“Него што су ови.

У овом законском предлогу стоји само у чл. 32., да ће Министар Финансија прописати једну уредбу, коју ће Краљ потврдити и у којој ће бити обухваћено све оно што законом није обухваћено, а моје је мишљење да је то погрешна практика која се увела у последње време, што су правилпици и уредбе постало већи и опширнији него закони, јер правилнике не прописује законодавно тело, Нар. Скупштина, која може далеко боље да регулише однове ного стручни руковаоци тих послова, који те одребо прописују како је њима. згодније, а и због тога што често Министри Финансија или нису из те струке, или и ако су, они не могу да познају целокупну организацију Министарства Финанбија, па због тога и излази често пута да уредбе и не обухватају све оно што би требало законом да се обухвати. У уредбама не би требало ни да буде тих важнијих ствари сем техпичких, још M Ba то што ми сваке године правимо такве законе, а и појединци су принуђени да долазе много више у додир са државним властима, па су због тога и они више упућени на законе и морају много више знати законе, — а закони се граде на други начин — и појединац више води рачуна о ваконима, него ли о уредбама о којима често пута пропусти да води рачуна, те да би мотао знати шта у тим уредбама пише.

Из тих разлога ја налазим да овде није предвиђено оно што је требало, да сам тај један члан није довољно разрађен, да је рађен доста површно, и да се је у главном извело оно што се је хтело; да се регулишу плате и квалификације; али у овако важним стварима, као што је руковање Финансијама, треба на све могуће начине везати оне који рукују тиме. Ја, дакле, налазим да су ове одредбе мале и непотпуне. Сада их мењати и допуњавати било би врло тешко.

Министар Финансија, Стојан Протић. Ови приговори које сте сада чули и које је г. Милутин Станојевић учинио, на први поглед изгледа као да имају некаквог свога оправдања. Али за оне људе, који су прочитали закон о Државном Рачуноводству, за њих они морају изгледати неоправдани и нвеосневани. Ја сам рвкао да овај закон и закон о Државном Рачуноводству чине једну целину, — и овај закон зато и јесте овакав што постоји закон о Државном Рачуноводетву, који је пре њега донет. То је једна ствар.

Друга ствар је ова. Овај закон, који говори о организацији окружне и среске Финансиске управе и Главног Државног Рачуноводства, на новим осно-

"вама, он мора да буде кратак, зато што ми у том

погледу немамо још ни великог искуства. Ми улазимо у једну нову сферу рада и због тога смо и нарочитог стручњака морали да доведемо, због кога су ме неки, који су правили онај закон, који је сад т. Отапојевић читао, и прекоревали,

__Казали су: имамо ми овде стручњаке, што их тражите чак у Француској; али поред њиховог твр-