Narodna skupština

У | __ Драт. Пећић. — Ја мислим, да код овог члана Овдтгреба, да идемо став по став, зато што он садржи во ту себи неколико односа и регулише неколико ствари. ) в Ја бих имао да учиним само напомену код става 7.,

0 s о другим ставовима не бих имао ништа да го-

носезорим.

Потпредседник, Јаков Чорбић. — Учините ) к Ви само напомену. ~ Драг. ПЏећић. — Напомену чиним у овоме: на-

невглазим да би добро било да се за благајнике, конкодттролоре књиговодства, шефове ликвилатуре итд. уполдопусти да могу бити и ђаци који су свршили небтшрви наш земљомерски курс, где је било књигоодозводство једна од главних грана те школе, и где 4. узсу људи из 6—7 разрода гимназије улазили у ту коашшколу. и који су, према томе, у погледу спреме, аиввнека ми нико не замери, ако не јачи, а оно потовтшуно једнаки ђацима из наше државне трговачке ковпшколе. Ја мислим, да би требало, то би одговаоглфало начелу правде и могућности за већи избор

нлуањуди, дозволити да се додаду после речи: „који су шовевршили трговачку школу“, и речи: „U први дрзвможавни земљомерски курс“. |

\ Потпредседник, Јаков Чорбић — Има реч Мт. Министар Финансија

li Министар Финансија, Стојан Шротић. — Ја,

имам такву примедбу очекивао, било од једног било А KOJA другог од господе посланика; али морам да камезкем, да не бих могао на то да пристанем. Ми смо, _ дежад смо о том ставу говорили и ову одредбу самигтетављали, ми смо мислили о свему томе што је 1 ,т. Пећић сада изнео овде, - па смо нашли да земљогодежерска школа у оном што је главно за рачуно'одоводство и у књиговодетву,- није дала ону спрему

вјоноја се добија у нашој државној трговачкој шко-_

ı

сити. Зато ми те ђаке земљомерске школе не мошемо да пустимо на онај степен, на који можемо тоуттустити ђаке из држ. трговачке школе. Међутим, # (р њима је вођено рачуна и њима је дато онолико неотжолико смо мислили да се може дати, и ја држим

ма са оним што им је дато они могу и треба да буду задовољни. Они ће бити ипак у много бољем огошоложају од сада, нето што су то били до сада.

1 Потпредседник, Јаков Чорбић. — Има реч

М .т. Милосав Радојковић.

ji Милосав Радојковић. — Користећи се изјаизвестиоца, слободан сам и ја да учиним

новом FP,

набедну напомену код 7. и 8. ставау чл. 5., који гоцовори о томе: какне се квалификације траже за гблагајнике, контролоре, књиговође и т. A.

HN И онда хтео сам да напоменем такође једну пенашу приватну трговачку академвју, која постоји 7 Београду, Љубе Ћирића, која је до сада дала огтарло добре резултате, и ја мислим да би и еврвштене ђаке те трговачке академије требало узети у (вновај став 7 на тај начин, што би се

(аи 8 чла Ол: знвтчинила измена таква, што би се додале лве речи оопосле државне трговачке академије: или равне когшколе „у земљи или“ на страни. Ја нећу сад вља чиним формалан предлог, него хоћу само да Етчиним ту напомену. Нека и г. известилаци г, МиTonBneTap Финансија о тој ствари размисле, а ја мишалим да би бно и ред и да би било и право да ме и та школа унесе у ову одредбу законску.

' ISO ONO JIN МАРТА. 1911. . године 38 M

Потпредседник, Јвков Чорбић. — Има реч

Министар Финансија.

Министар Финансија, Отојан Шротић. — И о томе смо ми водили рачуна и нашли смо да пе бисмо могли учинити разложно оно што је г. Радојковић предложио. Шриватна тргов., академија је за приватне радње и она не може да стане на исти ранг и исти степен са државном трговачком академијом. Напослетку, држава у Једној приватној школи не може имати онај утицај, који је потребно да има кад хоће да се стара о томе да васпита људе, да спреми известан број органа, који њој требају за њене потребе. Шриватна трговачка школа обзире се на школе друге стварии држава само једним делом на њу врши свој утицај, има неко право надзора; но тај надзор ни из близа није онакав какав држава има у државној трговачкој школи, која са изменама које су учињено у овој скупштинској сесији, долази још на већи степен и већи ранг него што га је до сада имала. Према томе, те-су две школепо своме рангу и по спреми коју дају различите и ми смо дошли до закључка. да ће државна тргов. школа несумњиво давати бољу спрему, па зато смо со само на њоји задржали, сматрајући да ће она на сваки начин давати довољан број кандидата ва државну службу, а с друге стране имаће и младића са стране са вишим трговачким образовањем, који ће улазити у државну службу. Шрема томе, ја мислим да ово треба ла остане овако као што је предложено, а 'Кирићева приватна трг. акадомија нека помирује друго потребе, као што их је и досад подмиривала.

Потпредседник Јаков Чорбић. — Има реч гр. Илија Илић.

Илија Илић. Господо, код овог става 7. ја сам имао да покренем оно исто питање које је покренуо т. Шећић. Стара земљомерска школа постојала је пре 15—20 год. и основана је баш у оном времену када су потребни били људи мало ниже спреме од инжињерске, мало ниже спреме од оне коју даје технички факултет. Дакле, пока средина између стручних школа и Факултета, и у ту школу се је улазило са свршених 6—7 разреда гимназије или и са матуром. Тај је курс трајао 4 године и у њему су се свршавале потребне науке за премеравање земљишта. Ранг те школе већи је него што је данашња државна академија и она је имала већи број предмета од трговачке академије и много су спремнији људи излазили из те земљомерске школе нето из данашње трговачке школе,

Ради тога и рачунам да је г. Шећић покренуо то питање да се у овом члану дода: да се за чиновнике у Главном Државном Рачуноводству могу постављати и они који су свршили земљомерску школу: јер се овде спомињу само они који су свршили трговачку школу. Да се не би мислило да је ранг земљомерског курса нижи од трговачке школе, г. Шећић је хтво да се у ту врсту категорише и овај земљомерски одсек.

Међутим, ја мислим да ће томе бити места у

члану 19., где се прописује какве ће се квалификације тражити за чиновнике и органе који ће бити чиновници окружних Финансиских управа. И

ја мислим треба то питање да покренемо, п тражим да се уведу и ти људи који су свршили стару