Narodno blago. Knj. 1

91

»Кадгод дођем за гору, на воду, »Баца с' на, ме зеленом јабуком, »А. ја машем везеном марамом«.

39.

ЂЕВОЈАЧКИ ЈАДИ Нови друме, жао ми је на те, Што мој драги отиђе низа те. Ја се на њег јабучицом бацих, А он на, ме ни каменом неће; гамено му срце материно, Која га је срдита родила. Јер га није весела родила, Као мене моја мила, мајка, На, ведрини, на чистој ледини, Вила повој од попалца траје, А пелене од букова листа, Увгела ме у бијеле руке, Па носила двору бијеломе. У ком сам се млада одгојила, И памети свакој научила, И лијепо лице одхранила За доброга, млађана јунака, Ког' је права одхранила, мајка, Кој је радит добро научио И мудрости мноте изучио, И који је стек о себи име, Куд год ходим, да с поносим њиме.