Narodno blago. Knj. 1

>

95

»И трећега Саву од Посавља, »Да их водим шехер Сарајеву. »Да их метнем у моју одају, »Да их раним љебом бијелијем »И дебелим месом овнујскијем ; »Да их појим ппербет медовином, | »И шећерли вином и ракијом, »Да се имам пофалити чиме,

»У механи међу јаранима.« Мисли Алил нико га не чује, Ад та- слуша Грујица дијете. Дош'о Грујо у шер-Сарајево,

Да хајдуцим купује опанке, Да им купи праха и олова,

И кремења за пушке камења. Па кад Грујо зачу лакрдију, Опреми се брво у Сарај ву,

Па, ето га гори Романији.

Како дође у своју дружину, Како дође Бога називаше

И овако њима говораше : »Дружинице, моја браћо мила, »Кад сам данас био у Сарајву, »Да вам чудо невиђено кажем, »Невиђено, ни приповиђено. »Виђох браћо, што видио н јесам »Ђе 'но један грдни Потурица »На чаршији коња поткиваше, »Не кује га к'о се коњи кују: »Сам га држи, сам му ноге кује,