Narodno blago. Knj. 1

109

У то доба, Павле господаре,

Под њим љуба коња, прихватиџта. Бе см“је Павле љубе ни гледати, Испод брка он се осмјехнуо. Оде Павле остарјелој мајци,

Па јој синак руци приступио. Од себе та, мајка отурила,

Па овако њему говорила : »Хајд отален, јелан невјерниче !« Опет Павле мајци приступио,

Од себе га, отурила, мајка.

Пита, Павле своју милу мајку :

» Шта, је теби, остарјела мајко % »дар ти није снаха угодила #« Одговара остарјела мајка:

»Три пут до сад у род је ходила, »Све три пута чедо донијела,

УИ сад јој је живо под појасом«. Гледа Павле с демира пенџера, Ђе му љуба вране коње вода, Диба, јој се по земљици вуче, Ћемер јој се по бедрима плаза, Нити чеда, ни од чеда гласа. Проговара Павле господаре: »ИОј, Бога ти, остајрјела мајко, »Нема чеда, ни од чеда, гласа«. Њему вели остарјела, мајка : »Харам теби моја храна, била, »Ако нећеш погубити љубу !« Њојви Џавле тихо говораше :