Narodno blago. Knj. 1
48. НИЈЕМКИЊА МАРА
Мајка, Мари косу плетијаше, У косу јој бисер уплеташе, Плетући је мајка, свјетоваше : »Маро моја, драто д јете моје, »Сад ће доћи госпола, сватови. »Када дођеш Јованову двору, »Не говори за три 6 јела дана, »Нек' се твоје секе поудају »И родице првобратучеде«. Луда Мара мудре сјете прима, Стид је Маре упитати мајке: Ал јој рече три године дана, Ал' јој рече три бијела, дана # То се лудој учинило Мари, Да не збори за три годинице. 'У та доба, господа сватови Одведоше племениту Мару. Н'јема била за, тодину дана. Јовану је говорила, мајка : »Врати, сине, нијему Марију !« Одговара, челебија Јово :
»Нећу, мати, док ми роди сина«. Роли Мара дрва, близанца, сина, Мара роди а не проговори. Халор било бегу Јованбегу, Хаторније Јовановој мајци. Проговара, Јованова, мојка :