Narodno blago. Knj. 1
129
Кад то чуо царе од Отамбола, 'Он направи турали фермана,
Да погуби тимар дефтердара,
И његова до два сина, млада,
Те га даје Топи Хасан паши, Паша оде шехер Сарајеву. Сан уснила дефтердаровица,
Ђе на њојзи атлас кумаш бјеше, Обадва јој скута, изгорјеше,
Оба, скута, и оба. рукава.
Не, крилу јој два. 6" јела-толуба, Ни на једном русе главе нема, Сан казује дефтердара мајци. Протовара, дефтердара, мајка : »Ја, зла, санка, моја невјестице, »Ја, зла санка, жалосна ти мајка ! »Ти га, снила, теби се сколио,
»А у твоје браће Атлагића !« Проговара, лефтердаровица : »Ханум Ханко, дефтерлара мајко, »Шта, су теби моја, браћа крива, 2 »Теби крива, што су мени жива, 2! »Гдје се снио ту се и колио !«
Кад то чуо тимар дефтерларе,
да љубом се оштром ћордом бати:; Свекрва, је сокутом заклонила, Паша, дође 6 јелу Сарајеву,
Не хтје паша ући у Сарајво, Већ разале 6'јеле чадореве,
На Горици, ниже Сарајева. —