Narodno blago. Knj. 1
135
»Да ћу њоме осјећи му главу.« 'Онда вели крчмарица, Зака : »Чујеш ли ме, незнана делијо, »Шјутра ћемо изводити Марка, »На широко на поље азачко, »Па ће Турци погубити Марка. « Кад то зачу од Змијања Рајко, Он наздрави побратиму своме, Побратиму Бановић Секули,
А. Секула Милошу војводи.
Они пише првенику вино
Од увече до жаркота сунца. Када свану и сунце ограну,
Ал ето ти лале и везири
И остала од Азака војска ; Међу њима четири џелата,
Они воде Краљевића, шарца,
За четири чавтали улара.
И за-њ-та су привезали Марка. Шарин скочи, а Марко поскочи. Марко гледа тамо и овамо,
Не 6' углед'о иђе иког свога, Јл ли коња, ја л млада јунака, Ја ли бритку сабљу од јунака. Кад угледа Милошева Ждрала, И Рајкова дебела дората, Секулина дебела, зекана,
Огрија га са запада сунце.
Оде Марко и одоше Турци, Сви одоше на поље азачко,