Narodno blago. Knj. 1
138
Додаде му бријаткињу ћорду, Па повика, од Змијања, Рајко : »Дрт' се, брате, шарца од мејлана !« Док се Марко задобио Шарпа, Цет стотина, посијече глава. Марко виче: »бе си, брате, Рајко %« Рајко виче: »Нарени га, Марко !« Ал' да видиш Краљевића Марка, И војводу од Змијања Рајка
И јунака Бановић Секуле
И Милоша, царева војводе,
Како они: о бољему раде:
Од Турчина, три Турчина граде. Све долине крви напојише,
А брежине кости наранише,
Џа се они натрат повратише,
До меане крчмарице даке,
Те шједоше мрко пити вино
И искати месо крметину, Крметину, па и срнетину.
А говори крчмарица дака : »Одбите се незнане делије ! »Вође нема Срба ни једнога,
»Да ја држим месо крметину ; »Нег су вође Турци и авиви. »Један био Краљевићу Марко, »Па је, курва искб крметину »Крметину, па и срнетину,
»И њега су погубили Турци
»А данаске на пољу азачком.