Narodno blago. Knj. 1
149
»Оеби руке, Јашар капетане !
»Не стидиш се мајке ни сестрица #« Мајка, се је сина, постидила,
А сестре се брата, побојаше,
Утекоше кули низ скалине, Уљетоше у шикли одају,
Те легоше на мехке душеке,
Те стадоше санак боравити,
Кад је било ноћи, у поноћи,
Тад устаде Туркиња, дјевојка,
Па по кули покупила, благо.
Троје хејбе блага: накупила,
Онда сиђе с куле на авлију,
Са авлије на авлијска врата.
На вратима дванаест солдата,
Све поспало, као и поклано.
Онда оде у топле подруме,
У подрумим поклала, сеизе.
Из подрума коње изводила,
До три мазге и три добра коња.
На, мазте је благо товарила,
А на коња млада узјахала, | А два браћи у гору поведе. У Па отиште низ поље зелено,
Као зв језда преко ведра неба.
Када дође у гору зелену,
Под јелам је браћу находила, Појахаше на добре коњице,
Кад у јутро, јутро освануло,
Те одоше своме 6'јелу двору.