Narodno blago. Knj. 1
164
»Да л' је било, да л ће где год бити 2 »Нит је било, нит ће где год бити, »Да се љуби братац и сестрица«. Тад говори оно Туре младо:
»Чу ли мене, лилбер Анђелија, »Да имаш ли икога, од рода #« Проговара дилбер Анђелија : »Имала сам, казује ми мајка, »Имала сам брата ја једнога, »Млада су га заробили Турци«. Протовара оно Туре младо:
»Је л имао каквога белега. 2« Одговара дилбер Анђелија :
»Имао је, казује ми мајка,
»Имао је белег знановити : »делена му сва десница рука. »Да је живо, царство би добило«. Тад говори оно Туре младо:
»Ајж устаји, дилбер Анђелијо, »Да упали ве воштане свеће ! »Поврни ми зелену доламу,
»Па, загледај на десницу руку.
»Да л имаде каквога белега #« Тал устаде дилбер Анђелија.
Па упали 'не воштане свеће,
Па поврну зелену доламу,
Кад зелена сва десница рука. Стаде Анђа тијо говорити :
»Благо мени до живота мога,
»Кад сам нашла мила брата свога«.