Narodno blago. Knj. 1

10.

ПАВЛЕ И ДЈЕВОЈКА. (Из Бургенланда).

Џросили Ержу на Влахе За липог Павла Влашића. »Ћаћко ме, даје тер даје, Мајка ме не да, тер не да. Не шаљте руха за манум, Руха не шаљте ни круха, Нет ми пошаљте плахтицу, Плахтицу танку, танахну.« Замрла Ержа с вечера, Прелипи Павел до дана. Ержа ми лежи пред цриквом, Павле ми лежи за цриквом. На Ержи цвату рожице, Расте на Џавлу гроздјице, Ки је год к рожам придахнул, Сместа је мртав и остал; Ка год је гроздје зобала, Оместа је мртва остала.

11.

ЖЕНА ЛЕПША ОД ВИЛЕ. (Из Оловеније).

Петер се је в друштву хвалил: »Ни лештше љубе од моје,

Ни беле виле од горе !«

Чула га вила из горе,