Narodno blago. Knj. 1

Баш сам спремна, неуморна,

Да накитим пјесму брату, Вило, брате !

Но сам јадна опет добро

Кад погледам око себе,

Видим мени друга доста, Друге моје! -

У витешкој бановини,

Херцеговој постојбини,

Сад је она саморана, Кукавица. !

Већ никога свога. нема,

Да је брани од злотвора, Пропала је!

Главари. се предадоше, Бор их клео !

Бојне пушке потурише, Побиле их !

На благо се слакомише Ками њима !

Те предају нејач јадну Не било их !

Даше вјеру у невјеру, Невјерници !

Отрашни порез натурише,

На вукару тужну ову, Бог их клео!

Неста тока и оружја, Дике наше !