Narodno blago. Knj. 1

49

»Кад нам дођу у наше градове, »Под њима, се црна земља, тресе, »Пролама, се земља и калдрма »Од њихових коња и оружја, »Од сабаља и од бојних копља, »Од једека и од сеисана. »Титрају се златним буздованим, »Буздованим лупају чардаке,

»А једецим из ћустека, скачу. »И градске нам сокаке прескачу, »Па нам руше хане и дућане, »забун чине јадне креветаре. »Оштре сабље у небо хитају

»И у голе руке дочекују, »Препада, се народ по сокаку. »Југовићи, земљанске газије,

„Не боје се ни цара ни краља.

»А шта ради тридесет војвода : »Оваки хода, куд је коме драго, »Оваки ради, шта је коме драго. »Све војводе, цареви већили, „»Сваки се је пару удворио,

»Јер му земље од Турчина, брани. »Данас им је паре допустио,

»Па војводе по земљама суде, »Један суди, други расуђива, »Не море се њима угодити«,

Ал' говори Војиславе књаже: »Да су саме цареве војводе

»И опет би за све лакше било.