Narodno blagostanje — dodatak

Мањак је паралисан смањењем трошкова, што је и најрационалније. И ове године Задруга дели дивиденду од 30 дин. по акцији, чија је номинална вредност 200 дин. Како је папир у чврстим рукама, то се њиме ретко тргује на берзи. Последњи курс је 430 дин. Значи да се акција укамаћује са нешто мање од 7%. По томе се види, како се папир цени, јер стоји боље но првокласни папири.

ПРВА ПУЧКА ДАЛМАТИНСКА БАНКА Д. Д., СПЛИТ

Прва пучка далматинска банка може и прошлу годину забележити златним словима у књигу свога развитка, ма да привредне прилике Далмације нису биле најповољније. Жетва је била добра — далеко боља него што је то обичај у крају изложеном сунцу и суши, продукција житарица као и крме била је толика, да је увоз, у том иначе пасивном крају био далеко мањи, него других година. Загорски крајеви Далмације, чије је економско тежиште у продукцији житарица и сточарства, имали су добру годину. Приморски крајеви, у којима је вино а донекле и уље главна грана продукције, не могу се толико похвалити прошлом годином, дапаче може се говорити о изразитој кризи. Винова лоза дала је одличан плод, колико по квантитету, толико и по квалитету. Али цене су услед знатне продукције, а особито услед смањења потрошне снаге других крајева државе, који траже далматинско вино, тако пале, да не покривају ни режије. И што је још најгоре, ни уз те ниске цене није било могуће пласирати веће количине, тако да су пре остале знатне залихе. Рекордни род маслина имао је за последицу, да је цена уљу оборена на ниво, на који до сада нисмо били привикли.

Промет странаца дао је прошле године бољи ресултат. А и индустрија, уколико је има у Далмацији, добро је радила — у првом реду цементна, која је имала рекордну продукцију. Рибарство није у свим пределима Приморја дало једнаке резултате. Летње рибарство које је играло највећу улогу, јер је алиментирало и неколико творница сардина, скоро је затајило. Међутим у погледу пласирања свеже рибе прошле године много је подузето и нађена су нова тржишта, која су у стању, да плате боље цене.

Како је вино главна привредна грана Далмације, а како је оно у једној надасве тешкој кризи, може се казати да су привредне прилике Далмације у току прошле године биле неповољне. И да није емиграције, која је у прошлој години у већој мери подупирала своје, који су остали у домовини, прилике би биле још далеко неповољније.

Обзиром на такав развитак прилика било би природно очекивати извесну стагнацију, па можда чак и назадовање у далматинском новчарству, па и код Прве пучке далматинске банке, као њеном главном претставнику.

Међутим Прва пучка далматинска банка бележи и прошле године ванредно повољан развитак. Њена репутација расте из дана у дан, а тиме и поверење публике.

Улошци а по развитку уложака даде се најбоље просудити и развитак појединих наших новчаних завода, порасли су за 8.5 милиона динара и данас износе скоро 50 милиона динара. Мало је код нас провинцијалних новчаних завода, који имају уложака за тако знатан износ. И многи наши новчани заводи у нашим привредним центрима били би поносни на улошке, које има Прва пучка далматинска банка. | :

Пораст уложака од 8.5 милиона динара упада нарочито у очи, ако имамо у виду, да године 1926, 1927. и 1929. пораст уложака није никада много прелазио 2 милиона динара. Дапаче у години 1929. пораст уложака био је већи него за период 1926-1928. Ти подаци, поготову жад уочимо

59

привредне прилике Далмације, најбоље нам говоре каково је поверење код Прве пучке. Можда се један део пораста уложака има приписати дизању уложака код једног другог завода, о чему је у нашој јавности било говора. Али чињокица, да се дижу улошци из једног завода да се положе у други, говори и те како речито о поверењу, које се има према том заводу. Биланс за 4 последње године изгледа овако:

Актива 1929 1928 1927 1926 Благајна 20686 3658 | 2492. [428 Менице 5.926 6.441 5739 3.067 Ефекти 18.992 11.690 9.481 9.409 Дужници 44.806 34.385 33.776 35.900 Некретнине 3.938 4.018 3.700 194 Пасива

Главница 10.000 10.000 10.000 6.000 Резерве 3.650 3.000 21415 450 Улошци 41.319. 38719 3656: 34738 Вјеровнице 5.419 2.939 4.495 7.318 Реесконт 7.228 — — Добитак 2.536 2.328 1.374 1.235 Укупна биланса 83.588 75.172 67526 52.504

Упада у очи знатан пораст ефеката. Од 11.7 милиона концем 1928. на 18.9 милиона концем 1929. или на преко Т милиона. Од тих 18.9 милиона отпада на државне папире 17.4 милиона. Мало који наш новчани завод, димензија Прве пучке далматинске банке, има толико државних папира. А да није било знатног опадања у курсу, можда би пласман био још и већи. Јер Прва пучка далматинска банка, један од наших најопрезнијих завода, задовољава се и мањим рентабилитетом, само нека је сигурност ван сваке сумње. Ригорозност је код подељивања кредита или есконта менаца таква, да се скоро мора сматрати почашћен онај, који ужива њен кредит.

Поред знатног пораста ефеката и текући рачуни порасли су за 10 милиона динара. Пучка далматинска банка развија се све више и више у савремену банку, којој је конто-корент показао главно поље рада. У Далмацији меница тешко да ће икад имати оно значење, које има у севернам крајевима наше државе. Далматински трговац сматра као израз неповерења, ако се од њега тражи меница и највише воли подржавати конто-корентни одношај.

Новост је у прошлогодишњем билансу реесконт од преко 7 милиона динара. До сада Пучка далматинска банка није имала навике, да своје менице реесконтира. Интензивнији рад у прошлој години имао је за последицу и ту пословну грану, и да реесконтирањем дела свог меничног материјала дође до нових сретстава. Обзиром да је реесконт исказан са 7 милиона, прошле године и есконт меница мора да је био знатно већи, макар из билансе стање излазило слабије. Наиме у билансу је унешено стање одбивши реесконт.

Рачун губитка и добитка пружа следећу слику:

Добитак 1929 1928 1927 1926 Камати 4.561 4.165 3.280 2.579 Разни приходи 1.425 1.509 1.707 1.493 Некретнине 428 247 393 253 Губитак

Камати 2.081 1.768 1.750 1.516 Управни трошкови 976 877 138 664 Порези 840 947 1.485 939 Добит 2.531 2.522 1.375

Чисти добитак изнаша 25% уплаћене дионице. Колико смо информирани, у току ове године приступити ће јачем повећању дионичке главнице.