Narodno blagostanje — dodatak

220

Менице 3.966 2.425

дјжници 4.941 2.015

Оснивачки трошкови 97 130 Пасива :

Допринос општине 250 250

Улошци 20.780 14.077 Добитак 103 Укупна биланса 21.397 14.362

Од уложака 9.5 милиона отпада на књижнице а 12 на текуће рачуне. Улагање на текући рачун на Приморју је обичајније но у другим крајевима државе.

Потраживања код новчаних завода доста су знатна и износе преко половине свих расположивих средстава. Меница игра нешто већу улогу него што је то уобичајено на Приморју. Од дужника 2.6 милиона отпада на хипотекарне зајмове а 2 милиона на комуналне институције. Тим поводом налазимо следеће у извештају : „Повољан развој пословања допустио нам је почети вршење још једног важног нашег задатка, наиме финансирањем градске општине: недавно одобреним зајмом омогућили смо градској општини перфектуирање знатног посла, набавке некретнина Косулић“.

Развитак Градске штедионице и ове је године веома повољан. Тај повољан развитак скловио је управу Градске штедионице да већ сада у трећој години живота приступи подизању властите монументалне зграде.

За разлику од огромног броја других Градских штедионица она на Сушаку има и од општине додољену сталну дотацију, која додуше изнаша само 250 хиљада динара.

ЛАНЕНА ИНДУСТРИЈА Д, Д. ПРИЈЕ ИВАН ФИДЛЕР ОСИЈЕК. Послијератни развитак наше текстилне индустрије није био једкообразан. У прво вријеме форсирало се је подизање нових и проширење постојећих ткаоница памука. За памучном робом потражња је била највећа, а царинска заштита доста висока. Касније се тек пажња посветила и преради вуне. Тако смо добили пар подузећа која су се кроз ово неколико година изградила у водећа подузећа текстилне струке. Развитак предионица памука и вуне, није ишао истим темпом као и ткаоница. Прво што на пређу царинска заштита није тако висока као на тканине, а друго што је за предионицу потребно далеко више капитала, него за ткаоницу. јер ткаоница се може почети и са неколико разбоја. Код предионице се мора почети у што већем обиму — иначе долази у питање рентабилност.

Последње две године подиже се знатан број ткачница свиле у првом реду вештачке. А и ткаонице које прерађују памучно и вунено предиво у најновије вријеме раде тканине из вештачке свиле. С обзиром да ова осваја терен изгледа да је данас код нас најбоља коњунктура умјетној свили.

једна од најслабије развијених текстилних индустрија код нас је индустрија лана. У првом реду што је код нас потрошња лана, осим у оним сељачким кућама које га саме прерађују, веома скучена, а друго што царинска заштита није тако јака као код других грана текстилне индустрије. Наш средњи сталеж, који је главни потрошач продукције памучне индустрије не долази у обзир за продукте индустрије лана, јер је цена лана далеко већа од цене памучних тканина.

(С обзиром на опште стање текстилне индустрије готово у читавом свијету текстилна индустрија крајева који на том пољу имају већ и традицију и који су своје уређаје у главном већ отписали, у стању су да нуде робу уз невјероватно ниске цене. У извјештају осјечке Ланене индустрије констатира се да при нашим већим лицитацијама ланене робе

иноземна индустрија нуди уз цене уз које тешко да су покривени и издаци за сировину. | i |

С обзиром на прилике које владају у земљи, нарочито с обзиром на конкуренцију иноземства, Ланена индустрија била је приморана да у прошлој години привремено обустави рад у својој предионици. Набавка предива из вани била је много јефтинија него властита фабрикапија. Ткаоница је радила боље и искористила је око 80% свог капацитета.

Цене наравно нису могле задовољити. Иноземне творнице не само што конкурирају снижавајући цене него и на условима плаћања. С обзиром на њихову финансијску снагу као и силан ослон код новчаних завода праве такове увјете дал се може говорити о деморализацији тржишта. Рокови ов 6, 9 па и 12 и више мјесеци нису никакав изузетак.

Погоршање ваших општих привредних прилика дјелује на смањење куповне снаге, а тај факат дјелује неповољно на продукцију. Снижење продукције не иде упоредо са снижењем продукционих трошкова, јер један део трошкова радило је подузеће са капацитетом од 100 нли само од 50%. Али то онда наравно лоше дјелује на пословин успјех, поготову кад је конкуренција иноземства све јача и јача.

Ланена индустрија основана је године 1926. (претварањем ланене индустрије Ивана Фидлера у акционарско друштво). Код подузећа је поред г. Фидлера у знатној мјери интересирана и Југославенска банка из Загреба.

Билансе за године 1927-29 дају слиједећу слику :

Актиса 1929. 1928. 1927. Инвестиције 7.895 7.991 7.425 Материјал | 989 1.185 958 'Сировине и роба | 6.863 6.138 8.203 Благајна 29 41 21 MjeHuue 345 129 "622 Ефекти 483 480 461 | Дужници 8.751 6.533 6.401 Оснивачки трошкови 17 35 53 Паснва | | Дионичка главница 10.000 10.000 10.000 Вјеровници 7.866 6.484 8.853 Акцепти 5.049 3.981 3.903 Амортизација А 1.549 989 Добитак 197 112 63 Укупна биланца 25519 22.536 24231

Економска структура подузећа је добра. Инвестиције износе 7,9 милијона динара, а кад одбијемо амортизације само 5,8 милијона. Дионичка главница износи 10 милијона. То значи да су све инвестиције покривене властитим средствима. А и добар део износа који представља вредност сировина = материјала. Туђа средства износе 12,9 милијона и то 7,9 милијона вјеровници и 5 милијона акцепти. Дужници износе 8.7 милијона. По томе салдо повјерених средстава и потраже вања од комитената износи само нешто преко 4 милијона динара што није много за подузеће димензија Ланене индустрије. Чисти добитак креће се у скученим границама. Прошле године износи само 84 хиљада јер је у износу од 197 хи: љада 112 хиљада пренето из ранијих година. Према томе не може се приступити ни плаћању дивиденде.

Код идуће реформе царинске тарифе требало би водити рачуна да се омогући развитак и нашој ланеној индустрији. Тиме би се придонело и санирању аграрне кризе 1:0' би неки крајеви у првом реду Војводина, Славонија н > бија могли да продуцирају знатне количине лана и конопља

и тиме редуцирали продукцију житарица која је данас вајмање рентабилна. | :