Narodno blagostanje — dodatak

не игра улогу висина каматне стопе, већ огромно поверење, које банка ужива. |

Главница је порасла од 1 милиона у 1925. години на 4 милиона у 1930. години; а резерве од 104 хиљаде на 1058.000 динара. Овако снажна дотација резервних фондова у годинама повољног развоја један је мудар потез ; оно потиче од туда, што се по правилима банчиним меће у ове фондове и сав приход од хартија од вредности у обвезницема Ратне штете, којима је цео резервни фонд покривен. Према томе, сопствена средства износе у 1930. години 5.06 милиона динара. .„Улози на штедњу, који су у 1925. тодиви износили 2.4 милиона, достижу пет година доцније завидну, цифру од 16.34 милиона динара, што би чак и за један средњи новчани завода Београда било врло много.

Повериоци по текућим рачунима порасли су од 135.000 у 1925. години на 2.14 милиона у 1927. и на 2.3 милиона у 1920. години. Како је крајем те године повишена главница на 4 милиона, то се је из тог извора у 1930. години |астеретила позиција повериоца, која крајем 1930. године износи свега још 820 хиљада динара односно 16 од сто сопствених

средстава; томе треба додати јоши 508.000 динара, које је.

повукла банка у 1930. години на име реескокта.

Укупна средства, која у 1930. години износе 22.12 милиона, пласирана су на следећи начин: 328.000 лежи у благајни, 15.02 милиона издато је као менични кредит, 167.000 на зајмове на залоге, 6.12 милиона на потраживања по текућим рачунима, у хартије од вредности 648 хиљада, У вредлост резервног фонда 993 хиљада ит. Д. Разне гаранције, које се појављују у активи и пасиви, износе 20.54 милиона кинера. Најинтересантнија позиција активе су менични крзгднити: од 3,3 милиона у 1925. години, они су порасли на петороструки износ, паралелно са растућим сопственим и поверенпим средствима. У рачуну губитка и добитка видимо, да су камати по расходима у 1930. години мањи за 14.000 динара од оних из 1929. године, и ако су страна средства у 1930. годики за скоро 3 милиона већа но у 1929. — у томе се нај 1: "пе одразује снижење каматне стопе. У банчиним приходима, камата је порасла за 240 хиљада, пошто су дати кредити за скоро 3 милиона већи.

Чиста добит у свакој је години већа: од 173.000 динара, колико је износила у 1925. години, она је порасла на 426:000 динара у 1930. год. На име дивиденде је плапеко: 1923. године ништа, 1924. године 10 од сто, за 1925. до 1927. године по 6 од сто, у 1928. години 12 одсто; а у 1929. •<дини 8 од сто. За 1930. годину главна скупштина још није донела потребну одлуку.

Врањска привредна банка подржава своју филијалу и у Куманову, која одлично ради.

У управи се налазе:

Председник Управног одбора Јован С. Стојковић, подпредседник Милан К. Јовановић, Јонча 3. Митровић, предуз., Аритон С. Стојковић, трг., Сима Аврамовић, трг., Василије Ђ. Стошић, трг, Петар Поповић, Стојан М. Димић, казанџ, Марко Денковић, трг., Трајко Ј. Ковачевић, трг., Јосип Трајковић, трг. А у Надзорном одбору г. г:: Председник Ђорђе К. Ристић, Никола Манасијевић, трг., Трајко А. Павловић, трг., Димитрије ]. Петковић, трг. Димо Миљковић, трг.

„MEZ” JUGOSLOVENSKO D. D. ZA PROIZVODNJU SVILE ZA ŠIVENJE ! VEZENJE — ZAGREB

U Badenu, u Nemačkoi, postojale su dve poznate svetske fabrike za proizvodnju svile za šivenje i vezenje: „Мег |

tu svoje afilijacije, pa tako i kod nas. „Mezvater” dapače osnovao je, 1926. godine u Zagrebu i posebno akcionarsko društvo. Prošle godine došlo je u Nemačkoj do fuzije između

„Mez” ı „Mezvatera” pod imenom „Mez” A. G. fi, Nah-und Sirickseiden. Jugoslavenski „Mez” je generalni zastupnik za Jugoslaviju, pak je prošle godine i on promenio ime koje odgovara centrali u Badenu.

Potrošnja svile za šivenje + vezenje bila je i kod nas sve veća. A kako postoji kod nas za te artikle odgovarajuća cariha, odlučio se je ranije „Mezvater” a danas i oba fuzionisana poduzeća, da pristupe bar jednom delu fabrikacije svojih produka-– ta, kako bi izbegli plaćanje visoke carine. Naravno da se зуleno predivo povlaći od centrale koje se onda kod nas dalje prerađuje. |

Poduzeće je kupilo u Zagrebu jednu propalu, i na novo podignutu tvornicu kartonaže, gde je uredilo svoju fabriku. S obzirom da je marka „Mez” i kod nas veoma dobro uvođena, kao i s obzirom na carinsku zaštitu, možemo očekivati da će se poduzeće još razvijati i da će iednog dana pokazivati i veće dimenzije.

Poslovni uspeh do sada ne zadovoljava. Međutim kod ati liranih poduzeća, u prvom redu kod onih, koja imaju generalnu agenturu SVOje centrale ne ide se uvek za tim, da afilijacija iskaže dobitak. Taj dobitak, ukoliko eventualno postoji, može biti iskazan i kod centrale. U koliko afilijacija iskaže slabije rezultate, u toliko se eventualno manje plaća poreza i raznih prireza. Pored toga moramo imati u vidu da jedno novo poduzeće pogotovo ako pristupa vlastitoj fabrikaciji, u prvo vreme obično nailazi na toliko poteškoća i na tolike nepredviđene izdatke, da teško u prvo vreme može raditi sa dobitkom.

Situacija je sada u toliko povoljnija što je došlo do fuzije iZ među matica u Badenu. Dok su oba poduzeća imala svoja 24stupstva u Jugoslaviji, morali su se tući. Danas kad postoji samo jedno poduzeće to ima, s obzirom da. je „Mez” tako poznato, izvestan monopolski položaj koji će odraziti i na cenama, dotično poslovnom uspehu.

Bilanca za 1927. i 1920. godinu ovako izgleda:

Aktiva 1928. 1927. u hiljadama dinara Blagajna 31 26 Menice 59 104 Dužnici 3.337 4.415 Nekretnine i zalihe 4.799 4.365 Gubitak 349 286 Pasiva Glavnica 1.000 1.000 Verovnici 7.678 8.198 Аксерн 211 —

U 1929. godini zapravo je ројибеп čisti dobitak od 55 hiljada dinara. Međutim kako je koncem 1928. godine bio iskazan gubitak od 405 hiljada dinara, to je dobitak u 1929. godini bio upotrebljen za otpis dela gubitka ranijih godina.

Nezgodno je što su nekretnine i zalihe iskazane u jednom iznosu. Prema tome se nikako nezna koliko iznose investicije. a to je kod jednog industrijskog poduzeća od naročite važnosti. Radi toga bila bi u idućoj bilanci apsolutna potreba da dođe do podele te pozicije i investicije zalihe i robe. Dapače ı kod samih investicija trebalo bi deliti u nekretnine i strojeve. Tek kad se zna koliko iznose investicije, može se videti, u koliko su one pokrivene vlastitim a u koliko tuđim sredstvima. Doduše to za jedno afilirano poduzeće, gde su sve akcije u rukama centrale ne igra naročite uloge ali ipak neki principi bilanciranja ne bi se smeli jednostavno mimoilaziti.

Vjerovnici iznose skoro 8 miliona dinara i verovatno su to potraživanja centrale za dobavljenu robu dotično polufabrikate. Nešto prometnog kapitala daće i zavod, sa kojim radi,

pogotovu što njegova vodeća ličnost sedi u upravi. „Mezvater”. Jedna i druga podržavale su gotovo u čitavom sve- |

Akcionarski kapital! Mez-a predviđen je sa 3 miliona dinara i on će se skoro uplatiti. Tada će poduzeće biti u stanju

da vlastitim sredstvima izvrši neke nove instalacije koje će zna (по povećati kapacitet produkcije.