Narodno blagostanje — dodatak

Glavnica iznosi 4 miliona dinara a podeljena je na Š hiljada komada akcija od po 500 dinara. Fondovi iznose krajem 1930. godine 1,5 miliona dinara, tako da su sopstvena sretstva iskazana sa 5,6 miliona. To je njhova bilansna vrednost a fabrika mora da ima i vrlo velike tihe rezerve. Ne smemo žaboraviti da se prostire fabrika na ogromnom kompleksu od 45.000 kvadratnih metara i to tako reći sred Beograda. Ovo nepokretno imanje bilansirano je poslednjih godina sa 4,76 miliona dinara. Baš ovih dana vrše se kanalizacioni radovi na Franše dEperovom bulevaru, gde se fabrika nalazi. To je za nju eđ vrlo velike važnosti. Biće sagrađen i tramvaj, a govori se i o železnici. Time bi fabrika mogla doći i do industrijskog koloseka. smaframo da nije mnogo uzeto, ako računamo da vredi imanje Všetečke brat bratu 300 dinara po metru, odnosno 13,5 miliona dinara. To je danas svakako samo idealna vrednost, jer smo ubeđeni da uprava fabrike ne misli ni iz daleka na to, da smanji svoje imanje. Kroz neku godinu biće joj vrlo potrebno.

Strana· sretstva kojima fabrika raspolaže iznose krajem 1930. godine 11,75 miliona dinara. Prema 1928. godini veća su

a 2,4 miliona. Njihov izvor je sledeći: akcepti u opticaju porasli su od 2 miliona u 1928. godini na 5,6 miliona u 1930. godini. Amortizacioni zajam koji je fabrika podigla u jednoj od ranijih godma i koji iznosi krajem 1928. godine 3 miliona dinara, iskazan je u 1930. godini sa svega 875.000 dinara. Znači da ove pozicije u bilansu krajem 1931. godine neće više biti i da će ceo zajam još u toku ove godine biti isplaćen. Poverioci su u opadanju: od 1928. ka 1929. godini, dok su u 1930. godini ostali stacionarni.

U aktivi bilansa pokazuje jedna jedina pozicija značajnije promene. ıo je pozicija „robe”. U 1928. godini iskazana је за 625 ада Фтага а u 1930. godini sa 2,5 hiljade dinara; sve ostale pozicije skoro su nepromenjene: nepokretno imanje bilansirano je sa 4,76 miliona, fabrički uređaj i mlin sa 5,87 miliona i dužnici sa 2,2 miliona dinara. Nova je pozicija „stoke” sa 147.000 dinara. U pogledu sirovina koje se upotrebljavaju za proizvodnju špiritusa je fabrika napravila jedan značajan preokret; ona je poslednje tri godine prešla od potrošnje šećerne melase na kukuruz. Otpaci koji ostaju»od procesa proizvodnje, vrlo su dobra stočna hrana, koju fabrika prodaje našim izVOoznicima. Iz računa gubitka i dobitka vidimo da su bruto prihodi od proizvodnje poslednje tri godine nešto porasli: od 3,1 milion u 1928 godini na 3,65 miliona krajem 1930. godine. Troškovi kreću paralelno; ali pošto |e plaćena poreza nešto malo smanjena, bila |e fabrika u stanju, da iskazuje malo veću dobit. U 1928. godini čista je dobit iznosila 412 hiljada dinara a 1930. godine 472 hiljade dinara. Od toga je dotirano rezervnom fondu 46 hiljada, amortizacionom fondu 70 hiljada, penzionom fondu 23 hiljade, upravnom i nadzornom odboru 64 hiliada; ostatak dobiti stavljen je na raspoloženje akcionarima * podeljeno: 240 hiljada dinara kao 6% dividenda a 29 hiljada preneto je na novi račun.

Od kako je fabrika pretvorena u akcionarsko društvo, plaćena je sledeća dividenda: 1921. godine 5%, 1922. godine 6%, 1923. i 1924. godine 5%, 1925. do 1928. godine ništa a 1929. i 1930. godine 6%. Akcije notiraju na beogradskoj berzi.

U upravi fabrike se nalaze: Potpretsednik: Bernard Farkaš, industrijalac, Beograd; članovi: Dr. Leopold Volf, advokat, Velika Kikinda; Danilo Jančulović, trgovac, Skoplje; Čeda Marković, trgovac, Beograd; Sava Savić, trgovac, Beograd; Ludvig Sonenfeld, trg., Zemun; Kosta Timotijević, Ministar na raspoioženju, Beograd; Geza Štuks-Ribar, Generalni Konzul Kraljevine Švedske, Beograd; Emil L. Šosberger, Direktor Fabrike Špiritusa, Beograd.

U Nadzornom odboru: Pretsednik: Ljubisav Stanojević, trgovac, Beograd; Hajnrih Jajzl, posednik, Beograd-Sombor; Stevan Nikolajević, industrijalac, Kruševac; Aleksandar Petrović, veterinar, Beograd; inž. Đura Petrović, Zemun.

307

BPAUKO-AMEPMKAHCKA BAHKA JL. BH. — CIIJIHT.*)

Брачко-американска банка д. д. у Сплиту закључила је ових дана повишење главнице од 2 на 2,5 милиона динара. Последних неколико година је број новчаних завода који је приступио повишењу своје главнице врло мален. По томе, упоглед властитих средстава и њихових развитака, Брачкоамериканска банка битно се разликује од претежног броја. наших новчаних завода акционарског типа.

А и у погледу развитка поверених сретстава Брачкоамериканска банка битно се разликује од већине наших новчаних завода. Додуше ми код готово свих наших »овчаних завода акционарског типа опажамо знатан развитак поверених сретстава. Али тај развитак ишао је код мало завода оним темпом којим је ишао код Брачко-американске банке. Улошци на књижице, а ти код наших завода представљају тежиште поверених сретстава, износили су:

1926 године 1,164.000 динара 1927 године 2,535.000 динара 1928 године 3,970.000 динара 1929 године 8,779.000 динара

концем 1930 године 11,360.000 динара

За четири године износ уложака је удесеторостручен што је редак случај код наших новчаних завода. И прошле године, ма да привредне прилике централне Далмације, у првом реду ради тешке винске кризе нису биле повољне, пораст уложака био је знатан. Сразмерно већи него код осталих новчаних институција Далмације. То најбоље показује које поверење ужива Брачко-американска банка. А поверење које један новчани завод ужива међу ширим народним слојевима одразује се у првом реду у стању уложака. Нити има поверења без уложака нити уложака без поверења.

Прелазом централе из Супетра на отоку Брачу у Сплит, завод губи свој специфични брачки карактер и развија се у новчану институцију централне Далмације. Она данас између своје клијентеле броји и знатан број привредника централне Далмације. Код акционера преовладава још увек Брачанин, у првом реду исељеник-повратник из Америке. Економске прилике тог сталежа још су увек такове да се без потешкоћа може приступити повишењу главнице. О успеху једне такове емисије не треба ни двоумити. Па и кад би се радило и о већем износу.

Биланца за 4 последње године показује следећу слику:

концем концем концем концем

Актива : 1927. 1928. 1929. 1930.

у хиљадама динара Благајна 1.030 542 328 912 Банке — 304 1.516 996 Ефекти 141 78 50 140 Менице 3.345 3.673 4.683 5.002 Дужници 3.904 5.467 8.401 12.410 Некретнине —— 1.000 1.003 1.015

Пасива : | Главница 2.000 2.000 2.000 2.000 Резерве 224. 300 ЗЛИ 500 Улошци на књижице 2.535 3.070 8.779 11.360 Текући рачуни 3.512 3.716 4.410 4.542 Повериоци — 403 256 1.282 Реесконт о 478 a Добитак 149 149 211 261 Укупно 8.461 11.068 16.094. 20.088

Есконт меница износио је концем прошле године 5 милиона динара. Пораст према 1929 износи тек нешто преко тристо хиљада. Као и код осталих новчаних институција Далмације есконту се не поклања нарочита пажња. У првом

#у За 1929 годину биланс је анализиран у додатку „Народног Благостања“ од 13. септембра 1930 године, броћ 37. страна 162. ;