Narodno blagostanje — dodatak

ANRLIZA

Dodatak „Narodnomt Blagostamju“

BIL

· ВЕОЈ 33 _

Sadržai:

BEOGRAD, 14. AVGUST 1937.

GODINA IX

»Šipad«e šumsko industriisko preduzeće Dobrliin—Drvar a. d., Sarajevo

Љубљанска кредитна банка, Љубљана

»ŠIPAD« ŠUMSKO INDUSTRIJSKO PREDUZEĆE DOBRLJINDRVAR A. D., SARAJEVO

Rekordni izvoz drvnih proizvoda imali smo 1929 godine sa 2.469,8 miliona tona u vrednosti od 2.081,1 miliona dinara. Međutim, kao što ie izvoz drva u godinama pre prosperiteta od 1926 pokazivao svake godine porast, tako se i posle 1929 Кита sve jače osećala. Popravlianie opštih privrednih prilika, koje je počelo 1933 godine, dovelo je do izvesnog poleta i u drvnoi industril. U 1935 i 1936 prilike se ovde opet pogoršavaju. Izvoz drva opada, ali to nije u vezi sa konjunkturnim momentima, već ije posledica abisinskog i španskog rata. Kao što je poznato, sankcije prema glavnoj uvoznici našeg drva, lfalii, počele su u novembru 1995 i trajale su sve do septembra 1936 godine. Sredinom 1936 počeo ie zatim i građanski rat u Španiji, na čijim se tržištima naša drvna industrija bila takođe lepo afirmirala.

Naše najveće drvarsko preduzeće i jedno od najvećih preduzeća ove vrste u svetu, »Šipad«, bilo je prošle godine takođe primorano da se bori sa raznim feškoćama. Sankcije prema Italiji, građanski rat u Španiji, valutarne perturbacije u zemljama bivšeg zlatnog bloka kao i u nekim drugim državama i, najzad, nesređenost međunarodne političke situacije uticali su i na tok poslovania u međunarodnoj trgovini. Prirodno je da je time bilo znatno otežano i poslovanje »Šipada«, koji radi na najrazličitijim tržištima sveta. Izvoz u Italiju, na koji je poslednih godina stalno ofpadalo preko 60% celokupnog izvoza »Šipada«, iznenada je sasvim prestao. Španško tržište je zbog građanskog rata za sada takođe izgublieno. Valutarne perturbacije silno su otežavale kalkulaciju. Kad su prestale sankcije, počeo se postepeno obnavliati i izvoz za Italiju. Međutim, talijanska lira koja ije prilikom prodaje vredela 3,56 dinara docnije je unovčena samo po 2,05 dinara. Preduzeće ie imalo znatne gubitke i usled beskamatnog blokiranja klirinških potraživanja u Italiji i Španiji.

Izgleda da je uprava morala da učini nadčovečanske napore da bi na neki način nadoknadila gubitak taliianskog i španskog tržišta. Zalihe koje je »Šipad« imao na svojim stovarištima početkom abisinskog i španskog rata bile su izizrađene u dimenzijama za talijansko i špansko tržište, pa su se mogle samo sa najvećim naporima plasirati na, drugim tržištima. Uprava je morala da izvrši i preorijentaciju u proizvodnii. Morao se je izmeniti način izrade balvana u šumi i robe na pilanama. Tako je prošle godine čamovina pretežno, a bukovina gotovo isključivo izrađivana u engleskim dimenzilama. Teškoćama na spoljnim tržištima pridružila se i jedna nesreća u samom preduzeću, eksploziiom kotla u Drvaru u januaru 1996 godine. Oyim događajem bilo je stavlieno u pitanje održanje celokupnog pogoha. Serijom improvizacija zastoi u pogonu bio je ipak sprečen, ali je u vezi s ovim događaiem i rad morao da bude nešto skuplji.

U pogledu rada u šumi treba imati u vidu da je uredai preduzeća baziran na godišnjoj preradi od oko 350 hiljada kubnih metara tehničke oblovine. U toku poslednjih godina proizvodnja je morala da bude manja zbog teških tržišnih prilika. Ipak se mora naglasiti da je uprava »Šipada«, kao državnog preduzeća, vodila naročitu politiku. Ona ie uvek smatrala svoiom dužnošću da radi na ublaženiju posledica krize u našoj zemlji i da zaposli stanovništvo siromašnih Krajeva. U cilju zaposlenja što većeg broja radnika, uprava je na sve moguće načine nastojala da poveća prodaju gotovih izrađevina. »Šipad« je u 1936 u svom ugovornom području izradio 232.590 m* čamove tehničke oblovine (prema 230.011 m? u 1935 godini i 376.941 mš u 1934), zatim 29.318 mš ђиkove oblovine (prema 28.771 mš u 1935 i 24.476 mš u 1934). Osim toga, prošle godine je ucepljeno 29.603 prostornih metara čamovih cepanica, 4.843 тз Сатоуог оброг сешогпог drva, kao i 89.556 prostornih metara bukovog ogrevnogr drva (prema 383.426 pr. m. čamovog i 122.477 pr. m bukovog ogrevnog drva u 19935 odnosno 49.603 pr. m čamovogz i 109.483 pr. m bukovog ogrevnog drva u 1934 godini).

Kao što se vidi, uprkos ogromnim teškoćama na spoljnim tržištima proizvodnja u šumi u 1936 ie čak i nešto veća od one u prethodnoi godini. Ovde treba napomenuti da od 1935 godine »Šipad« učestvuje i u raznim licitacijama hrastovih šuma, jer želi da bude regulator cena na svim našim šumskim tržištima. U 1935 je kupljeno od Križevačke imovne opštine 8.000 mš hrastovine, koja je u toku prošle godine preradena na strugari u Dobrljinu. Prošle godine »Šipad« je kupio daljih 3.179 komada hrastovih stabala, iz kojih je tokom godine izrađeno 3.438 m? hrastovih tehničkih balvana. Od ovih stabala dobiće se, po proceni, još 3.280 mš hrastovih tehničkih balvana, 3700 komada pragova, 5800 akova dužića i 3.500 prostornih metara taninskog drva ! серашса.

Izrađeni čamovi balvani otpremani su radi dalie Drerade strugarama u Drvaru (230.845 mš) i Dobrljinu (40.116 m”), a bukovi iskliučivo onoj u Drvaru. Jedan deo drva za ogrev upućen je raznim stovarištima. za prodaju, a ostatak je upotrebljen za loženje lokomotiva, za ogrev i izradu uglja. Hrastova oblovina prerađena je, kao što ie već pomenuto, na strugari u Dobrljinu. Rezultat prerade na. strugarama pokazuje nam sledeća tablica (u hiliadama kubnih metara):

Jelova

Godina Викома Hrastova obl. građa об]. ггада 051 građa 1934 330,33 188,43 17,17 8,03 — 1935 273,46 145,83 36,69 14,43 — 1936 270,96 136,24 95,44 7,61 227. 1310

U 1936 prerađeno ie nešto manje jelove i bukove oblovine nego u prethodno, godini. Od 270,96 hiljada mš izrezane četinaste oblovine otpada na strugaru Drvar 230.845 m, a na strugaru Dobrlin 40.116 mš. Celokupnu bukovu oblovinu preradila ie strugara u Drvaru, a hrastovu ona u Dobrliinu.