Narodno blagostanje — dodatak

о а

одага!

„ “атосто!

дозбапјџ“

ВЕОЈ 39

BEOGRAD, 25. SEPTEMBAR 1937. СОМА 1Х Sadržai: Трговачка и обртна банка д.д., Нови Сад Savez nabavljačkih zadruga državnih službenika u Beogradu Грађанска дионичка штедисница у Дарувару ТРГОВАЧКА И ОБРТНА БАНКА Д. Д., НОВИ САД Пензиони фонд 7.565 8.199 8.678 9.033 Приступајући анализи биланса Трговачке и обртне Улози 96.964. 84401 86.996 111.611 банке д. д. у Новом Саду не можемо да прећутимо факт, Повериоци 183 05 1.836 ит да је против ње поведен кривично-судски поступак. Не Жиро за тек. р. код Н. 6. 320 о 480 — можемо га прећутати из три разлога. Прво, што је o Беесконт 305 700 674 | о њему већ говорено у нашој штампи и то делом противно Пеиспл. дивиденда 20 24 14 7 свим правилима о третирању питања суб јудице. То пи- Преносне ставке 767 492 913 1.289 сање дало је повода претседнику банчиног управног од- “MHcra добит 2525 | 3.658. 2158 8290

бора да и он да једну изјаву штампи. Не можемо даље прећи ћутке и због начина, на који је дошло до отварања истраге. Повод за то била је достава бившег бавчиног директора „који је — као што вели претседник пошто је 16 година уживао све благодети ове установе, са осигураном доживотном пензијом својевољно напустио своје место, да би путем потказивачке награде дошао до ванредног прихода.“ МИ трећи разлог што додирујемо ту ствар, која је у току, лежи у чињеници, да ни отварање кривичне истраге, као ни ларма око ње, нису ни најмање оштетили поверење, које ужива банка код публике. То је драгоцена утеха за банку и за њену управу. И у току 1937 г. прилив улога је појачан. Иначе, нашим читаоцима је познато, да међу нашим већим провинцијским новчаним заводима Трговачка и обртна банка у Новом Саду заузима једно од најважнијих места. Општа криза поверења и паника улагача нашли су је ликвидну. Ни законске мере о заштити земљорадника нису утицале на њен мобилитет. Заштитом се није никако користила; све тешкоће је могла да свлада чак и без употребе реесконтног кредита. Уосталом, треба признати да је и публика врло брзо увидела да банка није била прекорачила меру ни у примању улога ни у давању кредита.

У току 1936 банчино пословање је опет било знатно живље, тако да је створена могућност да се и дивиденда повећа са 5'ј2% у 1985 на 6: ј2% у 1936 години. Биланси за последње; четири године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1938 1934 1935 1936 у хиљадама динара

Готовина 4.721 4.582 12.036 5.774. Потр. код банака 1.528 2.680 2.678... 21597 Благ. записи 23.000 7.100 5.500 1.931 Хартије од вредности 884 739 735 700 Имов. пенз. фонда 7.564 8.129 8.673 9.033 Менице 64.941 59.925 56.218 40.224 Дужници 14.523 23.285 24.692 61.952 Хипот. зајмови 17.097 16.098 15.556 8.578 Непокретности 1.903 3.404 4.957 4.771 ·Пасива 3 Главница 20.000. 20.000 „20.000 . 20.000 Резервни фонд · 9.000 9.500

"7.514 7.814.

136.163 125.804 131.040 154.560

Обртни капитал банчин повећан је у 1936 години за 23,5 милиона и износи 1545 милиона динара. То је у првом реду последица јаког прилива улога, који су се попели са 87 милиона у 1985 на 1116 милиона динара крајем прошле године. Као што се види, у току 1986 улози су повећани за скоро 30%. То је необично карактеристично за поверење које завод ужива, поготово ако се узме у обзир да је у току 1936 у Новом Саду била необично јака и грађевинска делатност, која је везала знатне капитале. Поред тога је и повољан развитак курсева наших државних папира утицао на многе улагаче да пласирају своје уштеде у хартије од вредности, како би постигли добит на курсевима. Најзад, много расположивих средстава је апсорбовала и емисија благајничких записа.

Збир биланса

Ако изузмемо споменуто велико повећање улога, прошле године није било знатнијих промена у пасиви биланса. Резервни фонд је повећан за пола милиона, а пензиони фонд за 360 хиљада. Преносне позиције биле су такође за око 360 хиљада веће него у претходној години. Међутим, повериоци, жиро и реесконт, који су у 1935 били билансирани са укупно 3 милиона, не јављају се више у билансу.

Интересантно је погледати какве је последице повећање банчиног обртног капитала имало на структуру активе. Ликвидност је увек била врло велика. У 1936 она је и повећана. Додуше, готовина у благајни износи само 5,77 милиона према 12 милиона крајем 1985. МИ портфељ благајничких записа је смањен са 5,5 милиона у 1985 на 1,8 милиона динара у 1936. Међутим, расположива потраживања код банака, која су у 1985 била билансирана са 2,67 милиона, порасла су на око 21,66 милиона динара. Крајем 1936 укупна ликвидна средства износе 29,3 милиона према 202 милиона у претходној и 14,36 милиона динара у 1984 години.

Банчине хартије од вредности остале су са 700 хиљада динара углавном непромењене, али је у вези са повећањем пензионог фонда и његова имовина повећана са 360 хиљада динара. Код непокретности имамо смањење од 186 хиљада, што је вероватно у вези са продајом неких објеката који су раније били преузети од дужника. Хипотекарни зајмови су такође смањени, са' 15,55 милиона крајем 1985 на 8,57 милиона динара у 1936 го-