Narodno blagostanje — dodatak

| Dodatal

„Матодпот

..

agesta ји

BROJ 10

BEOGRAD, 5. MART 1938,

| Sadržaj:

Opšta trgovinska banka, Beograd Ческословенска банка д. д. У Загребу

OPŠTA TRGOVINSKA. BANKA, BEOGRAD

Iz naših ranijih analiza bilansa čitaocima su poznate glavne odlike Opšte trgovinske banke. To je novčani i Kreditni zavod srednje veličine, sa ·glavnicom od 10 miliona, vrlo okretan i pun inicijative. Lep dokaz za okretnost i energiju bančine uprave imamo i u činjenici, da je ona uspela da poveća glavnicu sa 5 na 10 miliona u drugoi polovini 1931 godine, dakle u vreme koje je bilo najkritičniie za naše novčane zavode. Medutim, bančina uprava nije samo okretna i energična, već i neobično obaztiva. Uprkos opštoi panici ulagača i: Rezapamćenom srozavanju kurseva hartlija od vrednosti u 1931:i 1932. godini, banka ie, blagodareći blagovremeno preduzetim merama predostrožnosti, vrlo brzo svladala sve teškoće i prebrodila sve nepovoljne posledice bankarske i opšte privredne krize. Ovde je smanjivanje poslovnog volumena prestalo već u toku 1938, a do kraja te godine otpisana su i sva.potraživanja koja su u vezi s opštom privrednom. krizom bila .postala sumnjiva. Opšta trgovinska banka bila je već tada obezbeđena protiv svake eventualnosti. S obzirom na neizvesni razvitak opštih prilika, u toku 1934 i 1935 bančina uprava ipak,niie htela odmah da pristupi ponovnom proširenju svog poslovnog volumena, već je to učinila tek u pretprošloj godini. Poslovanje jie i u toku 1987 znatno povećano, a čisti dobitak takođe.

: Radi ocene bančine poslovne strukture dovolino ie samo

da se baci pogled na sledeću uporednu tablicu glavnijih Dozi-

cila završnih računa za poslednje četiri čodine.

Aktiva | 1934 1935 1936 7 1937 u hiljadama dinara Gotovina | 839 870 883 666 Menice | 4.513 3.379 3.559 3.599 Zaloge 27 138 39 38 Dužnici po tek. rač. 8410 8.552 13.403 20.258 Hart. od vrednosti 5.547 5.699 4,322 3.299 Vrednost rez. fonda 479 605 607 "964 Nameštaj. 58 50 45 1 din. Kaucije i Sl 31.020 33.540 44.331 53.695 Žbir aktive . 50.886 52.826 67.189 82.514 „Рачуа | Glavnica . 10.000 10.000 10.000 10.000 Rez. Топа. 5 517 | 625 170 5 1.062 Spec. rez. fond 395 400 500 · 600 Fond kursne га. — 100 217 491 Ulozi 2.635 9.897 3.654 6.361 Poverioci 2.155 1512 2.071 2.808 Reeskont » . 4.125 3.063 4.840 6.504 Razna pasiva 58 138 169 201 Dividenda · ~ ЈЕ 500 600 700 Ргепов дођи 0 50 35 99 Obrtni kapital 19.866 19.286 22.858 · 928.819 ” Rashođi | | Kamata 2 665 1451 592 784 Troškovi e 455 368 518 :682

·GODINA X Otpis nameštala 7 8 10 | 45 Otp. nenapl. potraž. 135 108 79 ::9 Otp. kursne razlike · 196 — — == Čisti dobitak 439. 722 951 1163

Prihodi Prenos dobiti o __ 50 35 Od efekata 285 258 261 181 Kamata 1.405 1.163 1.608 2.061 Provizija 198 213 208 344 Napl. otpis. potraž. 10 29 18) [12 Zbir рппода-гагћода 1.896 1.657 9.151 2.634

Bančin obrtni kapital bio je pao sa 30,5 miliona u 1930 na 19,7 miliona u 1993, u kojoj je sužavanje poslovnog volumena zaustavljeno.. U toku sledeće dve godine promene su bile sasvim neznatne. Međutim, u toku 1936. oprfni kapital opet raste za 3,5 miliona, a u 1937 za daljih 6 miliona dinara, na 28,8 miliona. To znači da je u 1937 ravno za 50% veći nego krajem 1935 godine. Na svaka dva dinara sopstvenih dolaze po prilici tri dinara tuđih sredstavd. Dakle, odnos je povoljan.

Inače, sopstvena sredstva iznose 19,15 miliona, od čega otpada 2,15 miliona na fondove koji se putem obilnih dotacija dosta brzo povećavaju. U 1937 su za G66 hiljada dinara veći nego u prethodnoi godini, a u odnosu na 1983 poveća: ni su za 1,72 miliona. Tuđa sredstva su bilansirana preko tri računa (ulozi, poverioci i reeskont). Ulozi, koji su pre bĐankarske krize — krajem 1930 — iznosili 7,4 miliona, bili su pali. na 2,45 miliona krajem 1933. Posle toga oni opet stalno rastu i u 1937 dostižu visinu od 6,36 miliona, što znači da su krajem prošle godine bili za 1G0% veći nego u 1933 godini. Vidi se ne samo da su se ulagači primirili, neeo da'su oni + sasvim načisto s tim kome poveravaju svoi novac. Poverioci rastu. takođe, sa 1,5 miliona u 1935 na 2,8 miliona krajem 1997. Najzad, u toku poslednje dve godine banka se ie opet u većoi meri koristila i reeskontnim kreditom koji ie bilansiran sa G,5 miliona prema 4,84 miliona u prethodnoi ii 3,06 miliona dinara krajem 1935. Znači da su i prilike za plasiranje opet povoljnije. ;

Мајјаси poziciju u aktivi nekada su pretstavljale hartiie od vrednosti. Sada su to dužnici po tekućim računima, кој: su krajem 1987 iskazani sa 20,26 miliona, što znači da je u njih plasirano 70,3% celokupnog bančinog obrtnog kapitala: U prošloi godini dužnici po tekućim računima su povećani za G,85 miliona, a u odnosu na 1983 oni su gotovo učetVOrostručeni. Poslednjih godina stanje eskonta menica ne pokazuje većih razlika. Interesantno je da su reeskontovane menice u pasivi iskazane znatno većim iznosom nego eskont u aktivi. Iz toga bi se moglo zaključiti da se iedan deo eskonta knjiži preko računa aktivnih tekućih računa. To se može lako razumeti i objasniti. Tekući računi su Код nas oblik za obavljanje svih vrsta kreditnih operaciia. I kod drugih naših banaka oni služe na mesto eskonta, na mesto. lombarda, re-· pore id | |