Narodno blagostanje — dodatak

30 avgusta 1937 2 · lansirana su sa 28,2 miliona. Promene u odnosu na nekoliko

· Struktura · kapitala je upravo sjajna. Zbir bilansa. koii 16 ава sa obižtnim kapitalom iskazan је са 3447 пић :fr.

.Od toga ne otpsdaiu ni 2 miliona na. ukupna «ада sredstva, a · i ona su Samo piolazna. Društvo bi moglo. sastaviti bilans: bez

| jedne Dare duga, pa bi tada još uvek imalo oko 6,5 miliona u gotovini i potraživaniima kod banaka. Takvih preduzeća kod nas gotovo ni nema. Inače, tuđa sredstva bilansirana su preko tfi računa: »razni poverioci« iznose 914 БИ. fr; na »nadnice«, čiia ie isplata dospevala na nekoliko dana posle zaključka, otpada 131 hiliada, a »neisplaćena dividenda« iznosi 996. hili. fr. Ova poslednja pozicija ije u vezi sa teškoćama transfera. Isplata dividende za 1994/35 morala se izvršiti u dve rate, a s isplatom one za 1935/36 niie se moglo početi pre . Sopstvena sredstva, bez čistog dobitka, bi-

prethodnih godina postoje samo kod amortizacionog fonda, koji se svake godine povećava iznosom od 800 hili. fr. Inače, u toku poslednie 4 godine amortizacija je ino. po 1,45 mil. fr. godišnje. Od toga se svake godine dotira amortizacionom fondu po 800 hili. fr., a iznos od 680 hili. otpisuje se ođ računa »irivesticiia« U aktivi.

Inače, investicile iznose 15,97 miliona, a posle predviАепосг Ofpisa smaniuju se na 15,32 mil. franaka. Pre krize,

krajem 1928/29, bile su bilansirane sa 16,26 miliona. Kako je

u. međuvremenu na ime amortizacije otpisan iznos od 6,5 mil. Tr. to izlazi da ie u toku posledujih 83 godina za nove irvesticije utrošeno 5,56 miliona, od čega otpada 550 hili. fr. na investicije izvršene u toku 1936/37. Kod hartiia od vrednosti i zaliha uglia i materijala nema znatnilh promena. Povećanje prodaje zahtevalo ie i proširenje kreditirania u dosta velikoi meri, ali, kao što smo videli prilikom: analize pasive, nije bilo

'Dotrebno da se društvo u tu svrhu zaduži. Razni dužnici, koji

su bili naimanii u 1929/30 godini sa 3,63 miliona, porasli su do. kraia 1936,37 na 8,43 miliona, čime su uglavnom dostigli rekordno stanie iz 1997/98, u koioi su bili bilansirani sa 8,57 mil. Uprkos povećanju dužnika i znatnim novim investicijama gotovina i potraživania kod banaka pokazuju takođe stalan 'Dorast i kraiem prošle godine iznose 8,45 miliona prema 4,7 ui: u 193.3/94 ı 2,13 ти. fr u 1981/82.

Račun gubitka i dobitka sastavljen ie prema belgijskim

| ffancuskim uzansima i prefstavlja u stvari samo podelu bru'to dobiti. Evo glavnih podataka:

o 55 беја 2 Уа, ЈЕ 522 1927-28. 3.949 9 2.349 1.976 100 1928-29 4.061 5 2.439 1.404 110 1929-30 2.586 7. 1.375 790 60 100.37 2177. 3. 1.600 511 · 40 1981-32 1.112 291 1.700 _ __ 1932.33 1.651 __ 2.300 |_ __ 1938-34 1.823 __ 1.450 | 8 103455 30903 |. 1.450 166 95 1935-36. 3.219 53 1.450 GOO [55

1936-37 4.190 39 1.450 1.997 | | [50

Prihodi od proizvodnje i ostali prihodi, koji su pre krize iznosili oko 4 miliona franaka godišnje, počinju već u 1929-30 naglo opadati, a u 1931/32 iznose зато 1,11 топа. Ni najrigoroznija štednja nije mogla da dostigne tempo kojim su opadali obim prodaje i prodajne cene uglja. U 1931/32 i 1932/393 nije moglo da bude ni govora o podeli dividende.

"Ра bi se mogli izvršiti potrebni otpisi i amortizacija, u 1931/32

izuzečto је 12 гелетупог Топда 297 ћи јада, га шч 193285 godini 649 hilj. franaka. Prihodi u 1956/87 iznose 4,19 miliona, što znači da su opet dostigli visinu iz godina pre krize. Medu-

| tim, treba imati u vidu da je prošlogodišnja proizvodnja Alek-

sinačkih ruđnik4, za ORo 40% veća od one 17 1927/28 15 1928/ 29. To je očigledan dokaz da su uslovi pod kojima danas radi naša industriia uglia još uvek znatno nepovoljniji nego što su bili pre krize.

Dividenda za o. lu ли iznosi 150 Беје. franaka: po akciji neto, odnosno 129 prema 10% godišnje u toku dve prethodne godine i 2%5 u 1933/34.. Za isplatu dividende i kuponskogz poreza izdvojen је iz dobiti za prošlu godinu iznos od 1,9 miliona. Kao što. je već spomenuto, za amortizaciju

„је upotrebljeno 1,45 miliona; 5771. hiljada preneće se na novi

račun, a 280 hiljada franaka otpada na tantijeme i dnevnice članova upravnogz i nadzornog odbora. Pre krize Društvo je delilo relativno skromne dividende. svojim akcionarima, pošto је veći deo dobitka upotrebliavan za amortizaciju, za rezervne fondove i nove najimodernije instalaciie. Blagadareći toj mudroi poslovnoj politici Društvo je uspelo ne samo da obnovi sopstvenom snagom sva postrojenja koja su bila uništena za vreme neprijateliske okupacije, песо је prošlo ı Кгох розјецnju ekonomsku krizu bez ikakvih težih posledica. Danas ono počiva na tako sigurnim temeljima, da se nešto zdravije teško dade i zamisliti.

U upravi se nalaze sledeća gospoda: Charles Brunard (pretsednik), Maurice Herve (potpretsednik), Prime Arnould, Modrice сага Louis Dupont, Ferdinand Gramberg, i Vasiliie 1. Jovanović. U nadzornom odboru su o.g.: Robert Атnould, Paul Herve i Joseph Wery.

ПАНЧЕВАЧКА IIIVUKA BAHKA, ПАНЧЕВО

Панчевачка пучка (банка долази у ред најстаријих новчаних завода у земљи, пошто је основана ! јануара 1869 г. Иначе, с обзиром на обим њених послова морамо је уврстити међу наше веће новчане заводе. Она је. највећа кредитна установа Доњег Баната. Поред централе у Панчеву, има и неколико филијала: у Алибунару, Дебељачи, Јаша Томићу и Ковину. С обзиром на зако-

нодавне }) мере о заштити земљорадника, поред толико дру-

гих банака, и она је почетком 1933 била приморана да затражи заштиту, јер су и њена потраживања. од земљорадника увек била врло знатна. Међутим, више јој не прети никаква опасност. Губици на земљорадничким потраживањима предатим Аграрној банци су већ готово са свим отписани. Постоји још само један остатак од 14 милиона, који према Уредби треба да буде отнисан у току 14 година. С друге стране врши се и ликвидирање осталих „старих“ рачуна доста. брзим темпом. Последњим распоредом ослобођени су у целости сви улози по књижицима до 10 хиљада дин. и они по текућим рачунима до 30 хиљада, а свим осталим улагачима стављена је на расположење исплата од 3—4% уложног капитала и камата.

Необично је важно да се прилично брзим темпом изграђује и „ново“ пословање. Поверење улагача према Панчевачкој пучкој банци дошло је до изражаја и у томе што су „нови“ улози и прошле године знатно порасли, као што се може констатовати и поређењем цифара из

следеће табеле:, i а. МИ Ново пословање | 1984 | 1055. | 16864 | 1957

Актива. | у хиљ. динара | Менице 821 | 1.393 2.954 5.266 Дужници · 1.064 3177 4.559 6.803